U drugom delu razgovora učesnici tribine odgovarali su na pitanja prisutnih. Predsednik Udruženja otetih i kidnapovanih Sima Spasić upitao je zašto tokom prvog dela razgovora ni jedan od učesnika nije pomenuo problem otetih i nestalih na Kosovu i Metohiji. To, i druga pitanja, dali su ton nastavku tribine
Kada su gorele mnoge kuće, crkve i manastiri (ponekad zajedno i sa onima koji su u njima živeli i nisu uspeli da pobegnu), kada je broj poginulih stigao do 28, a u bolnice osim 850 povređenih građana počeli da pristižu i povređeni vojnici KFOR-a, razni međunarodni zvaničnici, vojnici i diplomate počeli su polako da sriču sintagmu koju svih ovih godina nikako nisu uspevali da prevale preko usana – počeli su da pominju "etničko čišćenje" nealbanskog življa i da za to optužuju albanske političke vođe. Uz napomenu da je očigledno reč o dobro organizovanoj i orkestriranoj akciji
Tokom trodnevne posete Prištini, novinari beogradskih i niških medija su od kosovskih kolega dobili lekciju iz istorije, pročitani su im nacionalistički naslovi iskopani u državnim medijima negde početkom devedesetih, označeni su kao glavni saradnici Miloševićevog režima i upućeni u osnovna načela profesionalizma koja su im, kako ispade iz onoga što je rečeno, potpuno nepoznata. Prebrojavane su izbeglice, masovne grobnice, zločini i leševi. Ukratko, idila
Za jedan spontani miting sve je izgledalo isuviše organizovano i pod konac. Plave šapke imale su svoju vrstu i nisu se mešale s belim šapkama, žandari su opet stajali za sebe i svako je imao unapred određeno i propisano mesto na Trgu republike (neki ga pamte i kao Trg slobode). Na prvi pogled sve je uglavnom ličilo na nekadašnje smotre plavaca za Titov rođendan ili na neki zaboravljeni Dan bezbednosti, manje na onaj stari "espeesovski" izum – skup podrške protiv nečega
Nakon silnih peripetija oko sastava pregovaračkih timova, učesnici sastanka u Beču samo su pročitali govore, bez ikakvog razgovora dve strane
Bosni se ne može pretiti i "žestoko uzvraćati" jerbo se nema sučim; umesto toga, bilo bi prikladnije pokazati ljudsku meru skrušenosti, što bi jedan (demo)hrišćanin trebalo najbolje da zna
Šef Koordinacionog centra Nebojša Čović, koji je u Vladi već dugo zadužen za Kosovo i jug Srbije, možda bi najbolje mogao da posvedoči kako izgleda baviti se kosovskim pitanjem u nefunkcionalnoj i nedorađenoj državi u kojoj spremnost da se o tome ozbiljno razgovara postoji samo ad hoc (samo kada nekoga ponovo ubiju) i u kojoj ne postoji zvanična državna strategija o minimalnim i maksimalnim ciljevima, između kojih je kasnije moguće tražiti neko rešenje
"Po Rezoluciji je Kosovo i Metohija deo Srbije nad kojim je uvedena privremena uprava ili protektorat međunarodne zajednice kroz misiju UNMIK-a. Nije Štajner plaćen niti poslat dole sa ovlašćenjima da tamo pravi državu. Niti je on dole da bude predsednik te države. Čini mi se da se malo zaboravio"
U vreme boravka Karle del Ponte u Beogradu i Podgorici saopšteno je da je NATO (KFOR) po nalogu Haškog tribunala uhapsio i prebacio u Ševeningen Haradinaja Baljaja, Isaka Muslijua i Agima Murtezija, koji su u maju 1998. godine u Lapušniku organizovali logor u kome su ubijena 23 albanska i srpska civila. Sva trojica bili su pripadnici rasformirane OVK. Interesantno je da su prve vesti o ovom hapšenju stigle iz sedišta NATO-a u Briselu, da su radost zbog toga iskazali svi čelnici NATO-a i silni ministri odbrane, a da je tek 24 sata kasnije, uz očigledno osećanje nelagodnosti, sve to potvrdio i sam Hag
O zasićenosti naroda politikom i elitom i o elitističkom zapostavljanju vitalnosti sirotinje. Da li je slučajno da u društvu koje se tako grčevito nada velikom brzom preokretu ima toliko kladionica
Pokušaj obračuna sa ekstremistima pokrenuo je talas protesta širom Kosova i pokvario odnose između lokalnog življa i međunarodnih snaga
