Veb 2.0 činio se kao ostvarenje viševekovnog sna o apsolutno neograničenoj slobodi mišljenja i govora. No, svedoci smo kako upravo ta sloboda i interaktivnost mogu da uništavaju ljudske živote. Za urednike i moderatore sajtova postavlja se pitanje gde povući granicu između dozvoljenog i nedozvoljenog u komentarima posetilaca
Savetnik predsednika države ne krije zaljubljenost u "putinovsko" shvatanje demokratije; bilo bi korisno znati da li ga je preneo i na predsednika
Saopštenje SPO, "povodom državnih počasti uz koje je sahranjena udovica Josipa Broza Tita", u kome se traži od države da se oduži i supruzi Draže Mihajlovića ("Večernje novosti")
Čavoški, Dodik Istina, Ćosić Kosovo, još jedan štand sa kandila, marmeladu i bundeve, pa "Ostani Srbin, piši ćirilicu", a iza ćoška "Nova poetika", promocija neke jebade "Sam ispod šljive"...
Tri dana po kapitulaciji Jugoslavije, 20. aprila 1941. godine Adolf Hitler je proslavio svoj 52. rođendan. Ceremonija je održana u specijalnom vozu u kome se nalazio "Firerov glavni štab Jugoistok" ("Führerhauptquartier Südost") iz koga je pratio napad na Jugoslaviju i Grčku, a koji je bio stacioniran na izlazu iz železničkog tunela kod mesta Menihkirhen u Štajerskoj, pedesetak kilometara od jugoslovenske granice. Među rođendanskim gostima, pored vojnog i partijskog vrha Nemačkog Rajha, bili su i grof Ćano, admiral Horti i bugarski kralj Boris "kao lešinari okupljeni oko trupla Jugoslavije", a proslava je počela koncertom održanim ispred voza. Tada je Hitleru uručen i prigodni rođendanski poklon, jedini ratni trofej iz raskomadane Jugoslavije – spomen-ploča Gavrilu Principu doneta iz okupiranog Sarajeva. Fotografiju uručenja ovog poklona načinio je njegov službeni fotograf, Hajnrih Hofman. Bez uzimanja u obzir ove fotografije, koju "Vreme" premijerno objavljuje, sve polemike i analize o početku Prvog svetskog rata, o istorijskoj težini Sarajevskog atentata, Mlade Bosne i Gavrila Principa, o karakteru jugoslovenske ideje, o Drugom svetskom ratu kao nastavku nezavršenog Prvog, više se ne mogu smatrati potpunim. Fotografija sama po sebi ima čudesnu i sugestivnu magiju, ali takva je i priča koja se oko nje ispreplela, a u kojoj se dotiču sudbine Ive Andrića i Kurta Valdhajma, Eve Braun i Rodoljuba Čolakovića, španskog kralja Alfonsa XIII i Murata Kusturice, Gavrila Principa i Adolfa Hitlera... Fotografija je po sebi rečita: Firer je bio srećan što mu je njegova vojska iz dela sveta koji nije vredan kostiju ni jednog jedinog pomeranijskog grenadira uspela da mu na dar donese jedinu stvar iz te ubijene zemlje koja mu nešto znači: ploču kojom su u Sarajevu odali počast Gavrilu Principu. Mrtvace treba pokopati, misli Hitler, a ova ploča koju su u Sarajevu podigli da slave svoju slobodu i nemačko poniženje sada je nadgrobna ploča njihovoj zemlji i njihovim snovima
Evo zašto bi, mezhdu pročem, bilo poželjno biti mlađi, uspešniji i lepši, zašto bi trebalo biti možda i zaljubljen, lepo obučen, zadovoljan svojom frizurom i svojim mestom u pekari
Kad je onomad Srbija, kao i sve balkanske zemlje, potpisala Centralnoevropski ugovor o slobodnoj trgovini (CEFTA), iz banalnog razloga što neko nešto nije pažljivo pročitao pre nego što je uslove prihvatio, Srbija je bila prinuđena da uvoz cigareta iz Hrvatske carini po stopi od 15, dok se u suprotnom smeru zaračunavala carina od 38 odsto za, doduše, ograničenu kvotu od 1650 tona cigareta godišnje, što je otprilike osam odsto srpskog tržišta. "Šta je – tu je", pravdali su se oni koji su za taj gaf bili odgovorni. "Ruke su nam vezane"
Dok njihove kolege u susedstvu uživaju brojne beneficije, veterani u Srbiji moraju da se nose sa nasleđem ratnih poraza i poricanja
Dve devojčice su silovane. Jednu su besvesnu izbacili na minus pet stepeni na kućni trem. I pored neospornih dokaza, tužba za silovanje je zahvaljujući političkim vezama počinioca odbačena. Jedna devojčica pokušala je da se ubije, njena porodica izložena je nezamislivom šikaniranju... A onda su lokalne novine objavile čitavu priču i na scenu stupili Anonimusi
Predviđati budućnost sa pretenzijom da se ponudi naučna prognoza sasvim je nezahvalno, a o i te kako brojnim promašajima možemo dosta da naučimo iz prošlosti
