Pakao u američkoj idili

Zamislite majku četvoro dece koja su bila svedoci saobraćajne nesreće u kojoj im je poginuo otac. Zamislite kako se, po savetu psihologa, da bi ublažila traumu koju su deca preživela, seli u idilični gradić sa oko 12.000 stanovnika. U početku, stvari idu glatko, deca kreću u školu i uspevaju da se uključe u novu zajednicu. Ona nalazi posao u veterinarskoj ambulanti. Posle četiri godine života u idiličnom američkom gradiću njena četrnaestogodišnja ćerka je silovana i ostavljena polugola na temperaturi od minus pet stepeni na kućnom tremu. Sinovi su izbačeni iz školskih sportskih timova i sistematski šikanirani i maltretirani. Ona je ostala bez posla. Kuća im je spaljena do temelja. Policija i tužilaštvo za sve što ih je snašlo nisu procesuirali nikoga.

Zvuči kao jeftin i glup horor, ali sve ovo zaista se dogodilo, u periodu od januara do avgusta 2012. godine u Merivilu, administrativnom centru okruga Nodvej u američkoj državi Misuri.

KOBNA ŽURKA: Dejzi Koleman, u to vreme četrnaestogodišnjakinja, i njena godinu dana mlađa drugarica, 7. januara 2012. bile su u Dejzinoj sobi, gledale filmove i krišom pile alkohol. Dejzi se istovremeno dopisivala sa sedamnaestogodišnjakom, fudbalskom zvezdom svoje škole, Metjuom Barnetom. Nešto iza ponoći, devojčice su se iskrale kroz prozor Dejzine sobe, Metju ih je pokupio autom i odvezao na žurku u svoju kuću. Devojčice su se našle u podrumu punom tinejdžera, od kojih su većina bili popularni sportisti iz njihove škole. Prema zapisnicima iz istrage koje je objavio „Kanzas Siti star“, momci su Dejzi naterali da popije veliku čašu alkohola, a zatim još jednu. I to je poslednje čega se ona od te večeri seća.

U pet ujutru Melindu Koleman, Dejzinu majku, probudio je zvuk grebanja po vratima. Mislila je da pas pokušava da uđe. Međutim, na pragu je zatekla svoju ćerku, polusvesnu i skoro golu. Dejzina odeća bila je bačena pored, a pramenovi kose su joj bili zaleđeni. Pošto je devojka odranije bila sklona mesečarenju, Melinda je pomislila da je o tome reč. Unela ju je u kupatilo i onda na ćerkinim genitalijama primetila povrede, po kojima joj je odmah bilo jasno šta se dogodilo.

Dejzina trinaestogodišnja drugarica za to vreme spavala je u Dejzinoj sobi. Šta se u stvari dogodilo? Nju nisu primoravali da pije alkohol. Umesto toga, član srednjoškolskog rvačkog tima odvukao je u susednu sobu i tamo je silovao. Za to vreme, Metju Barnet je silovao Dejzi, dok je njegov prijatelj snimao ajfonom (snimak je kasnije obrisan, iako su se tokom istrage javili brojni svedoci koji su imali priliku da ga vide). Nakon toga, devojke su strpali u auto i odvezli do Dejzine kuće. Trinaestogodišnjakinja je kasnije u istrazi rekla da je Dejzi sve vreme bila polusvesna, da su njoj naredili da uđe u kuću, a da će oni sačekati da se Dejzi otrezni i da će je smestiti u krevet. Umesto toga, bacili su je na trem gde je na mrazu ležala više od tri sata, dok je majka nije pronašla.

Kada je Melinda odvela Dejzi na lekarski pregled, devojčica je još uvek imala 0,13 promila alkohola u krvi. Povrede koje su joj ustanovljene nedvosmisleno su ukazivale na to da je silovana.

ODBACIVANJE DOKAZA: Činilo se da je slučaj potpuno jasan: uz obilje fizičkih dokaza i svedoka, uz poznate počinioce, medicinsku evidenciju, sve je moglo da bude rešeno u kratkom roku. Tužilac je imao nameru da optuži Barneta i drugog momka za više krivičnih dela, od seksualnog napada na maloletnice, preko fizičkog napada, do ugrožavanja dobrobiti deteta, budući da je Dejzi ostavljena na mrazu.

Nije se dogodilo ništa. Dva meseca nakon događaja, Melinda Koleman dobila je obaveštenje da su sve optužbe protiv napadača na njenu ćerku odbačene zbog nedostatka dokaza.

Kako je do toga došlo, izgleda da nikome osim samim akterima priče nije jasno. Melinda Koleman tvrdi da su ona i njeni advokati dobili informaciju da su proradile političke veze Barnetovog dede Reksa Barneta, republikanca i bivšeg kongresmena, koji je u Predstavničkom domu proveo osam godina, od 1994. do 2002. godine. Reks Barnet je i danas vrlo moćna politička figura u Misuriju, a čitava porodica jedna je od najuticajnijih u okrugu Nodvej.

Okružni tužilac Robert Rajs i lokalni šerif Daren Vajt insistiraju u izjavama koje daju za medije ovih dana da je razlog odbacivanja optužbi to što je porodica žrtve postala „nekooperativna“ i počela da odbija da odgovara na pitanja. Melinda Koleman odlučno negira da je odbijala da sarađuje. Štaviše, u opsežnom tekstu koji je prošle nedelje objavio „Kanzas Siti star“, i sam šerif Vajt kaže da je Melinda Koleman dolazila u šerifovu kancelariju svakodnevno, sa uvek istim tvrdnjama i pitanjima, te da mu je cela situacija sa njom ličila na „dan mrmota“.

PAKLENA TORTURA: U svakom slučaju, tekst iz „Kanzas Siti stara“ odjeknuo je poput bombe. Članak je, inače, rezultat sedmomesečnog istraživanja, na desetine obavljenih intervjua i uvida u kopije istražnog materijala koje je dostavila Melinda Koleman. Zahvaljujući njenom odobrenju, Dejzino ime našlo se u javnosti, iako je maloletna. Njih dve smatraju da Dejzi nema čega da se stidi ni da se krije, a da njen izlazak iz anonimnosti samo može da ohrabri druge žrtve.

Ovakav postupak već je imao efekta. Prošle nedelje i majka druge devojčice, uz pristanak svoje ćerke, odobrila je da njeno ime izađe u javnost. Dejzina prijateljica zove se Pejdž Parkherst i danas ima četrnaest godina. U ionako jezivoj priči o svemu što se dogodilo u Merivilu, dodatno impresionira hrabrost ove dve devojčice, koje su odlučile da izađu iz anonimnosti i pod svojim imenom progovore. „Ona je moj heroj“, napisala je na Tviteru Pejdžina majka.

Obe devojke se još uvek suočavaju sa posledicama onoga što im se desilo. Pejdž je, prema rečima svoje majke, imala „sreću“ da ne živi u Merivilu, već u Albaniju, odakle se Dejzi doselila. Ipak, i dalje ima noćne more i očigledne posledice traume kroz koju je prošla.

Za Dejzi, međutim, stvar je mnogo gora. Pakao je počeo nakon što su optužbe odbačene. Na jednoj žurci na kojoj se našla pojavila se devojka u majici na kojoj je pisalo „Met 1, Dejzi 0“. Nakon toga počinje sistematsko šikaniranje nje i njene porodice. Biva izbačena iz tima navijačica, a kao razlog je navedena njena „odgovornost za događaje u noći 7. januara 2012“. Majka joj je otpuštena iz veterinarske ordinacije u kojoj je radila, uz obrazloženje vlasnice da imaju različite poglede na veterinu. Ta žena izjavila je kasnije za „Kanzas Siti star“ da je u bliskim vezama sa Barnetovom porodicom i da bi ostanak Melinde Koleman na tom radnom mestu ugrozio radnu atmosferu.

Trojica Dejzine braće izbačena su iz sportskih timova u kojima su trenirali. Dejzi prolazi kroz torturu na društvenim mrežama, počinje da se samopovređuje žiletima, a u poslednjih godinu dana dva puta je pokušala da se ubije. Melinda, nakon svega toga odlučuje da se vrati u Albani i proda svoju kuću u Merivilu. Međutim, užas tu ne prestaje. Mesec dana po odlasku dobija poziv da hitno dođe u Merivil. Zatiče kuću spaljenu do temelja. Uzrok požara do danas nije otkriven.

AKCIJA ANONIMUSA: Članak iz „Kanzas Siti stara“ munjevitom brzinom se proširio društvenim mrežama. A onda je na scenu stupila neformalna hakerska grupa Anonimus. Anonimusi već imaju iskustva u sličnim slučajevima, poput Stoubenvila, afere na univerzitetu sa pokušajem zataškavanja silovanja i snimanja studentkinje u alkoholisanom stanju, kao i sa targetiranjem krivaca za samoubistvo sedamnaestogodišnje Kanađanke Reatee Parsons. Reatea je, kada je imala 15 godina, preživela grupno silovanje, a fotografije tog zločina kružile su internetom. Mesecima je bila izložena sajber zlostavljanju, dok se nije konačno slomila i oduzela sebi život.

Anonimusi se u ovakvim slučajevima služe nimalo suptilnim, može se reći i moralno diskutabilnim metodama: targetiraju krivce za ono što je snašlo žrtvu i, otprilike, provlače ih kroz sličnu sajber torturu kroz koju prolaze tinejdžerke žrtve sajber zlostavljanja. Koledž na kom Metju Barnet studira na Fejsbuku je već uveliko obeležen kao „škola koja upisuje silovatelje“, a u toku su i internet-kampanje koje pozivaju na bojkot restorana koji drže roditelji momka osumnjičenog za silovanje trinaestogodišnje Pejdž.

Bilo je dovoljno da Anonimusi naprave video u kome najavljuju svoje akcije protiv odgovornih za zatvaranje istrage u slučaju Merivil i da zakažu javni protest za 22. oktobar. Dan nakon ove njihove najave, oglasio se tužilac Rajs, sa objavom da će tražiti od specijalnog tužioca dozvolu da ponovo otvori slučaj.

Nakon samoubistva Reatee Parsons, Kanada je usvojila strože i preciznije zakone protiv sajber zlostavljanja. Torturu koju su prošle ona, Dejzi i Pejdž, svakodnevno prolaze stotine hiljada devojčica širom sveta. Reatea nije izdržala. Dejzi je bila na ivici, ali je odabrala da, umesto samopovređivanja i autodestrukcije, javno progovori o onome što joj se desilo. Dobila je bezrezervnu podršku miliona ljudi širom sveta. Sada je red da je podrži i sistem.