Posle Saudijske Arabije i Izraela, Donald Tramp je otišao u glavni štab NATO-a u Briselu i na samit G7 na Siciliji. Usput je posetio papu. Pokazalo se da se pogledi američkog predsednika i njegovih evropskih partnera na svet i međusobne odnose razlikuju. Blago rečeno. Obaška Trampovo neotesano ponašanje utemeljeno na njegovoj predstavi o samom sebi: Ja sam veliki gazda
Za prvu stanicu svoje prve međunarodne turneje Donald Tramp je odabrao Saudijsku Arabiju. Sledili su Izrael, palestinske teritorije, Italija, Vatikan, sedište EU i NATO u Belgiji. U Rijadu je Tramp potpisao ugovore vredne više stotina milijardi dolara, od kojih se dobar deo odnosi na isporuku oružja Saudijskoj Arabiji. Nakon osmogodišnje vladavine Baraka Obame SAD se očigledno vraćaju na doktrinu Džordža Buša juniora
Iran, Rusija i sirijske vlasti govore o oslobađanju, Zapad i sirijski pobunjenici o padu Alepa. U svakom slučaju, kraj bitke za ovaj grad bi mogao da bude početak kraja tog "svetskog rata opunomoćenika" sa mnogo učesnika na malom prostoru. Tragedija u Berlinu i ubistvo ruskog ambasadora u Turskoj su za trenutak zasenili slike iz Alepa, ali su i te vesti povezane sa apokalipsom Sirije
"Službena levica izdala je svoje ideje. U takvim uslovima stanovništvo se okreće onim snagama koje urlaju o otporu i koriste strah od daljnjeg osiromašenja. Ako levica ne ponudi internacionalistički otpor tržištu, on će se pojaviti u nacionalističkom obliku – ma koliko taj odgovor bio lažan – u šta se onda uklapa i mržnja prema izbeglicama"
Američko-ruski sporazum o primirju možda pojednostavljuje situaciju u Siriji u kojoj svi ratuju protiv svih. Namešta se scena za konačni obračun sa Islamskom državom
Kada se pogleda slika današnjeg sveta, preovlađuje osećaj da se ideali o trajnom globalnom miru nisu obistinili. Ipak, dostignuća UN-a u planetarnom razvoju su neosporna. Neprocenjiv je doprinos u dekolonizaciji, iskorenjivanju smrtonosnih bolesti, odbrani ljudskih prava i vladavini zakona
"Nisam siguran da li levica i desnica uopšte mogu da postoje u samoj literaturi. Pisac treba da bude izvan i iznad toga. Svako delo, ne mora biti veliko, ali dobro delo, mora da izražava sumnju prema svemu. Ako pišete s pozicija levice ili desnice, vi onda nemate sumnju, a ako ne sumnjate, čemu onda pisanje? Onda je to pamflet, letak. Kao što su mnoga dela napisana u socijalističkim režimima, upravo to, čisti pamfleti. I na Zapadu ima mnogo takvih pamfleta. To nije književnost. Mene kao pisca to nikada nije zanimalo... Ali, hteo to pisac ili ne, u delu moraju da, iz neke daljine, u pozadini, dopiru buka i bes nekog ratnog sukoba i nekog ljudskog nerazumevanja"
Ozgo, iz tu izmaglicu, onije patki ne bilo nigde, pojavi se vladika Milutin, u crnome gumenome čamcu, opasanom u zeleno lišće i crvene cvetove, sve bilo kano proviđenje, ravno tomu, i veće, da je dohodio peške, odajući po vodi
Umesto da odu na Sejšele, politički turisti radije će da posete Nagasaki, Černobilj, "Nultu tačku" u Njujorku ili Belfast, Bliski istok, Kubu i Boliviju. Neki pak preferiraju mesta na kojima je izvršen genocid, ili već nekakav masovni zločin, kao što su Aušvic, Kambodža ili Srebrenica. Neki bi rado pošli putem genocida u Ruandi, a kada su već tu mogu da potraže i planinske gorile. Motivi za ovaj vid turizma su različiti, a veliko interesovanje za mesta savremenih masovnih zločina dovelo je do "diznifikacije" užasa i "ekonomije iskustva"
"Treći svetski rat uveliko traje. Lobističke grupe ubijaju demokratiju. Bez socijalizma nema demokratije. Književnost zastupa istinu poraženih. Ništa tako ne podstiče opsesiju kao gubitak. Tito je bio despot sa osobinama državnika. Danas bih bio protiv bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije. Kada sam saznao da sam dobio Nobelovu nagradu, otišao sam kod zubara kod koga sam ranije zakazao pregled. U SS se nisam dobrovoljno prijavio, regrutovali su me, posle pola godine pao sam u ratno zarobljeništvo, zločine nisam počinio. Ja sam demokratski socijalista, politički angažovan građanin, koji je po zanimanju pisac i grafičar, i mislim da sam shvatio lekcije koje su mi zadate", priča u razgovoru za "Vreme" Ginter Gras
Dok se Aleksandar Vučić ponaša u skladu sa interesima Zapada u regionu, nikoga nije briga što sužava demokratiju i medijske slobode prema sopstvenim potrebama. Dok se srpski vođa ka spolja ponaša kao "najevropljanin", tolerisaće se njegov azijski san o prosperitetu bez demokratije u Srbiji. Da bi se razumelo čemu Vučić teži i odnos Zapada prema njemu, treba baciti pogled na Ruandu, Izrael, Singapur ili Mjanmar, američke miljenike u Africi i Aziji i njihov politički marketing
Ako zaista pokušate da izvedete eksperiment tokom godišnjeg odmora i ne gledate televiziju – doživećete autentični sudar sa medijskim populizmom najprizemnije vrste
