Amerika nikada nije bila veliki korisnik ruskih energenata. Godišnje se uvozilo oko osam procenata nafte i naftnih derivata, dok je u decembru, kada su počeli da stižu prvi ruski ultimatumi, uvoz pao na svega dva odsto, ali je bez obzira na to više nego očigledno da nijedna država na svetu neće biti pošteđena posledica rata u Ukrajini
Predizborno plašenje građana mogućim katastrofalnim posledicama rata u Ukrajini nije ništa novo, ista matrica je primenjivana i na izborima 2020, samo što je tada apokalipsa pretila od korona virusa. Kada biračima dobro utera strah u kosti, Aleksandar Vučić se uz tabloidno terciranje predstavlja kao jedini spasilac
Na Zapadu se uveliko govori o „ceni slobode“ koja mora da se plati. A biće skupa. Nakon što su SAD i UK uvele embargo na uvoz ruskih energenata, cena goriva je otišla u nebesa, kao i cena nikla, aluminijuma, paladijuma, žita… A igra je tek počela. Centralne banke moraće da biraju između dvocifrene inflacije i ozbiljne recesije
Cene goriva u Nemačkoj prešle su pshihološku barijeru od dva evra po litru i to bi mogao da bude tek početak udara na džep vozača. Ruska agresija na Ukrajinu i prateće sankcije poskupeće i grejanje. Alternative ruskim energentima su skupe i daleke. Ali to je, kako se sada govori, „cena slobode“
Godina 2012: koncert Queen i Elton Džona, i Evropsko prvenstvo u fudbalu. Godina 2014: Revolucija dostojanstva. Ove godine: rat. I sve to na Majdanu, u centru Kijeva
Zapad je Rusiji uveo najobimnije i najdetaljnije sankcije u istoriji. Srpska Vlada je podržala teritorijalni intergritet Ukrajine i glasala za rezoluciju UN koja osuđuje rusku invaziju na Ukrajinu, ali je odbila da se priključi sancijama protiv Rusije. Ekonomske posledice Srbiju, međutim, neće zaobići. Nova poskupljenja su neminovna
U Evropi je počeo novi rat. Ruska vojska je bombardovala vojnu infrastrukturu širom Ukrajine. Ruske specijalne jedinice prodirale su na ukrajinsku teritoriju iz svih pravaca i bez većeg otpora zauzimale strateške tačke. Proglašeno je ratno stanje i opšta mobilizacija. Ima mrtvih i ranjenih
“Kada se stvara dug, a časte se strani investitori obilatim subvencijama, zidaju spomenici i raspevane fontane kojima ne znamo cenu, deli se novac i šakom i kapom bez utvrđenih kriterijuma, onda to ostavlja utisak ‘domaćina’ koji podigne kredit, ode u kafanu, napije se, čašćava i sve potroši. Problem nastaje kada dug dođe na naplatu. Nije mi jasno kako je zamišljeno da pesma sa fontane vrati dug? Znamo da posle takvih provoda slede mamurluk i glavobolja”
Plan “Fit za 55” je visoko podignut na ideološki pijedestal, kao jedini način da se spreči “planetarna katastrofa” usled globalnog zagrevanja. Veliko je pitanje dokle će birači biti spremni da “gutaju” te floskule i prihvataju dramatičan pad standarda zbog “zelene revolucije”, koja niti je dobro osmišljena, niti predstavlja pravi tehnološki napredak
“Biće još jedna pomoć za mlade, ako ne izgubimo izbore”, reče Aleksandar Vučić iz voza koji smo kupili od Švajcaraca. Ovog puta nije pominjao konkretnu sumu, ali tek da se zna ko će i ubuduće biti široke ruke – samo da pobedi
U “novoj realnosti” položaj pojedinca je bitno izmenjen. Nekim kategorijama ljudi pandemija virusa korona “samo” je produbila krizu i pogoršala stanje, kao što je učinila hroničnim bolesnicima, starijim licima, beskućnicima i drugima, a od nekih kategorija je napravila ranjivu grupu
Kao što je bila potrebna epidemija da se uspostave novi oblici kontrole nad građanima, tako je ustanovljen i novi običaj: daj ljudima nekoliko desetina evra pred izbore i dobrim će ti se vratiti. Došlo se tako već do 30 milijardi evra javnog duga koje će već neko jednom da vraća sa kamatom
