Nema ni naznaka da bi neko mogao da odgovara u diplomatskom lancu koji je morao da zna sve detalje protokola proslave, da se pravovremeno žali, demaršira, protestuje i preduzima druge uobičajene radnje, pa eventualno u Pariz da pošalje neku "treću violinu" kad je već Srbiji pripao treći red sporedne bine
Ne zna se otkud ministarki spoljnih poslova Austrije ideja da na svoje venčanje pozove Vladimira Putina, ali je jasno zbog čega je on poziv prihvatio: prikazao se kao političar sa ljudskim licem, šarmantan i duhovit, i zabeležio gol u gostima u propagandnom ratu sa Zapadom. Karin Knajsl je, biće, venčanje preselo
Četiri trgovinska rata Donalda Trampa, evropska nervoza zbog para za NATO, uznemireni živci Engleza zbog njegovog susreta s ruskim predsednikom, rizici iranske krize
Više od 56 miliona Rusa potvrdilo je vlast Vladimira Putina. Ovako ubedljiva pobeda je šamar za Zapad i signal da će Rusija nastaviti da se ponaša kao svetska sila koja ne preza od toga da se zarad sopstvenih interesa hvata u koštac sa kime god, gde god i po ma koju cenu
Redovni predsednički izbori u Rusiji, koji će se održati u nedelju 18. marta, za većinu upućenih unapred su rešeni. Predsednik Vladimir Putin može da računa na podršku 65 do 70 odsto birača u prvom izbornom krugu i na novi šestogodišnji mandat
Rezolucija Evropskog parlamenta u kojoj se Rusija izjednačava sa Islamskom državom, "Preporuke protiv Putinovih korisnih idiota" i ruski odgovor makartizmu desničarskih rusofoba
Rusi dolaze – panika; Rusi odlaze – opet panika. Da li se "nepredvidljivi" Putin povlači iz Sirije
O investiciji nemačkog proizvođača mesa "Tenis" javnost u Srbiji i dalje saznaje na kašičicu. Dok premijer Vučić obećava radna mesta i preporod srpskog svinjogojstva, stručnjaci i poljoprivrednici ukazuju na opasnosti od dolaska potencijalnog monopoliste na srpsko tržište. Ko je Klemens Tenis, kako posluju njegove firme, kakvi su uslovi rada u njima i šta sa svim ovim imaju Vladimir Putin i usoljene svinjske kolenice
Sedamdeseta godišnjica pobede nad fašizmom biće obeležena 9. maja velikom vojnom paradom u Moskvi. Polemike koje prate ovogodišnju moskovsku proslavu Dana pobede nastavak su polemike vođene i pre deset godina povodom obeležavanja šezdesete godišnjice pobede nad fašizmom, s tim da su stavovi u međuvremenu samo radikalizovani. O tome svedoči i danas aktuelan tekst Frana Cetinića (1947–2006) objavljen u "Vremenu" broj 749, 12. maja 2005. godine, koji ponovo objavljujemo ukazujući na postojanost istorijskog revizionizma, na tadašnje političke prilike na liniji Zapad–Rusija u ogledalu današnjih, ali i na ličnost Frana Cetinića, prijatelja "Vremena", dugogodišnjeg urednika Radio France Internationalea i vrsnog evropskog intelektualca
Nakon referenduma za pripajanje Krima Rusiji stvari su se odvijale ubrzanim tokom, uz zapadne pretnje zaoštravanjem do sada jalovih sankcija Rusiji i Putinovo pojačano osporavanje američke dominacije u svetu. Dok je postalo sasvim jasno da Moskva nema nameru da popusti ni za pedelj i da je Rusija "digla glavu", Zapad ne zna kako na to da odgovori. Problem je u tome što SAD žele da šire svoj uticaj i sačuvaju postojeći i što ojačala Rusija želi da širi svoj uticaj i da sačuva postojeći. Od ovog drugog svet se odvikao
S Rusima imamo dobre odnose, možda nešto izvesniji "Južni tok" i veliki spoljnotrgovinski deficit. Pre ili posle neko će izgovoriti poslovicu: "Bratstvo, bratstvo, a sira za pare!" Naročito uz reči kredit, i uvoz energenata
