Slovenija i Hrvatska
Virtuelno potapanje lađica
Posle dugogodišnje naizgled uspešne saradnje, Ljubljana i Zagreb zalaze u fazu najgorih odnosa u svojoj istoriji
Stojan Cerović
Biciklisti nisu krivi
Izjava nedelje
Mi nismo odustali od povratka na Kosovo, već samo od povratka na granicu
Miroslav Šolević, glavni organizator Odbora za povratak raseljenih Srba sa Kosova, posle odustajanja od akcije masovnog povratka ("Blic")
Jugoslavija u Savetu Evrope
Prijem na poček
Ritam lokalnih političkih zbivanja ne obećava da će SR Jugoslavija tj. Srbija i Crna Gora u datom roku odgovoriti na poziv Evrope da joj se priključi
Sezona izbora na Balkanu - Federacija BiH
Jasan krajnji ishod
Međunarodna zajednica već sada upozorava da BiH (oba entiteta) neće dobiti nikakvu stranu pomoć ukoliko birači ukažu povjerenje desnici, a da će takva vlast biti potpuno izolirana i u svakom drugom pogledu
Uoči izbora u Makedoniji
U senci tenzija
Uprkos brojnim problemima s kojima se Makedonija suočava, primetno je da nijedna stranka u predizbornoj kampanji svoju platformu ne zasniva na ekonomskom ili socijalnom programu i da uopšte ne dotiče najteža pitanja makedonskog društva
Tema "Vremena" - da živimo kao normalan svet
Desetka za Evropu
Koridor 10, po svemu sudeći, konačno postaje realnost. Najveći deo ovog autoputa koji prolazi kroz Jugoslaviju (ukupno 767 kilometara) trebalo bi da bude završen do Olimpijskih igara u Atini 2004, dok je završetak svih 2360 kilometara predviđen za 2011. godinu. Krediti su odobreni, analize se završavaju, a neke deonice već su u fazi izgradnje. Ukoliko se ostvare optimističke prognoze naših zvaničnika, Jugoslavija bi za koju godinu trebalo da postane zemlja sa pristojnim putevima, isto takvom železnicom i pratećim sadržajima. Onima koji ne veruju domaćim prognozama možda bi nešto trebalo da znači da je grčki premijer Kostas Simitis nedavno ustvrdio kako će olimpijski plamen proći upravo ovom autostradom
Intervju - Franja Ridzi, generalni direktor Microsoft Softwarea d.o.o. Beograd
Najpovoljnija ponuda
"Mislim da nije najvažnija cena, da je mnogo važnije poštovati autorska prava. Ako počnemo da ih poštujemo – a tu se ne radi samo o softveru, radi se o muzici, filmu, o umetničkim delima, dakle, svemu što je plod nekog znanja i intelektualnog rada - i taj segment tržišta počeće da se razvija"
Branko Radujko, savetnik predsednika vlade za izbeglice
Nužna su nova rešenja
Zanimljivo je da će od preko 300.000 američkih dolara za doregistraciju čak 91.160 otići na troškove osoblja komesarijata. Iako su to državni službenici koji primaju platu, oni su ovih dana za taj posao dobili i honorar koji se, u zavisnosti od funkcije, kreće od 25.000 do 200.000 i 250.000 dinara