Sve miriše na to da će ponovljeni izbori u Beogradu biti održani 28. aprila. Iz redova najjačih opozicionih grupa čuju se barem tri različita stava o tome u koliko „kolona“ treba ići na izbore, ako uopšte treba ići pod ovim uslovima
Kao na dlanu, prilog N1 o izbornom inženjeringu u Maloj Krsni pokazuje koliko naprednjaci preziru vlastiti narod i zemlju. Da bi postali još bogatiji, moćniji, bahatiji i nedodirljivi pred zakonom, bezdušno ucenjuju i iskorištavaju siromašne, nemoćne, ponizne i zavisne od svakog ko raspolaže mrvicom vlasti
Iako datum za izbore u Beogradu još nije zvanično saopšten, Srpska napredna stranka je već pokrenula sve svoje resurse na čelu sa Vučićem. A za njega je pobeda ultimativna
Na početku današnje sednice Skupštine Crne Gore na Cetinju umalo je došlo do tuče između poslanika Nove srpske demokratije, koja je bila član nedavno rasformiranog proruskog Demokratskog fronta, i opozicione Demokratske partije socijalista
Ana Brnabić je onomad narodu predstavljena kao lezbejka iz deliveri junita. S vremenom je postala – naprednjakinja. Prekomanda na novu funkciju ne menja tu mnogo
Izbori u glavnom gradu Srbije biće ponovo održani. To je za sada jedino izvesno. Dok opozicija tvrdi da je reč o novim a ne ponovljenim izborima, Aleksandru Vučiću ostaje da se pomiri sa porazima iz prošlosti, izveštajem ODIHR-a i činjenicom da ga ne voli pevač Topalko
“Nije problem u odnosu kazanog i prećutanog u izveštaju ODIHR-a. Ne treba da krivimo autore izveštaja misleći da su ostavili prostor za međusobno isključujuća tumačenja. Jer nisu. Problem je u našem dvorištu, u tome što se ustalila praksa da se domaća javnost ubeđuje da ne vidi ono što joj je sasvim očigledno (…) Najkraće i koliko je moguće pojednostavljeno, to brisanje granice između države i partije koje ODIHR ističe, znači da izbori dolaze do tačke u kojoj može da ih dobije samo vlast koja ih i raspisuje”
Suprotstavljeni medijski narativi o istom događaju još jednom potvrđuju moć medija da odlukom o tome koji aspekt događaja postavljaju na agendu utiču na kreiranje dominantnog političkog narativa i javno mnjenje. Samim tim što su odabrali o kom događaju izveštavaju i na koji način, šta ističu a šta sakrivaju, mediji svojim interpretacijama utiču i na konstrukciju dominantnog diskursa u društvu, ali i na širenje ključnih političkih poruka
Pevač Milan Topalović Topalko je s punim pravom prokuvao i odlično prozreo način na koji nas Vučić “psihički maltretira” i drži kao taoce svog haotičnog diletantizma i dramatičnog nedostatka najelementarnijeg kućnog vaspitanja
Pesma za Evroviziju je pomalo ličila na nedavnu prezentaciju kvantnog skoka Srbije uz Ekspo 2027. Baš kao što u nastupima Predsednika samo on piše scenario i vodi program, tako na Pesmi za Evroviziju sve vodi Kosjerina, a ozbiljno nedostaje scenario emisije
Na Gustonovim slikama vidimo kako nacističku Njemačku, u kojoj ljudi sa svastikama na rukama na balovima plešu i zaljubljuju se, tako i današnju Mađarsku ili Italiju, gdje ugledni građani i nosioci najviših javnih funkcija sa smiješkom na ustima pričaju o zabrani abortusa i o bolesnim homoseksualcima. I naravno, vidimo Vučićevu Srbiju u kojoj osuđeni ratni zločinci na javnoj televiziji zabavljaju narodne mase
Dobri rezultati Zvezde i Partizana počivaju na stranim igračima, a istovremeno iz omladinskih pogona oba kluba u prve postave ušlo je tek nekoliko igrača. Ispostavlja se da smo uz veće interesovanje za košarku i pune tribine Arene dobili još veću omrazu između navijača dva kluba, te neprekidni niz međusobnih uvreda, prozivki i tuča. Takođe, velika državna ulaganja nisu još uvek dovela do toga da Zvezda i Partizan postanu samoodrživi, što je preduslov da bi se dobila stalna licenca Evrolige i time zarada od televizijskih i drugih prava
