Intervju – Zoran Kostić Cane, frontmen Partibrejkersa

Juče čovek, danas rob, kako živiš bez života svog?

"Svi ti ljudi koji su u vlasti, to je ‘treća liga’, nisu čak ni do druge lige dogurali. Kućni savet je ukinuo državu. Bave se stvarima koje ne znaju, sami sebi daju autogolove i sami sebe fauliraju, a ponašaju se ko rogovi u vreći. U ovoj kriznoj situaciji dešavaju se stvari koje nikad nije trebalo da se dese. Kakvi izbori, kakvi derbiji, kakve, bre, proslave? I dalje se rvemo sa svojim slabostima, a reći ću nešto što nije baš hrišćanski – mi smo nezreo narod, a karma nam je veoma opterećena. Sve plaćamo sopstvenom žrtvom. Nama se ego i dalje diže na ono ‘ludi Srbi’, umesto da nas je blam zbog toga. A naše stado čuvaju vuci"

Sunovrat turizma

Tmina na kraju tunela

Turističkim agencijama preti masovan bankrot. Pomoć države ili nije dovoljna, ili je potpuno izostala ili je povezana sa uslovima koje većina ne može da ispuni. Petnaestak hiljada turističkih radnika strepi za svoja radna mesta

Sto godina od uvođenja prohibicije

Ergo bibamus!

Da li se ljudima može zabraniti da tragaju za srećom? Naravno da ne. Da li društvo odraslom čoveku sme da propiše na koji način da traga za srećom? Naravno da ne. Da li društvo sme, može, treba da reguliše da niko svojim traganjem za srećom ne ugrožava tuđu sreću? Svakako. Ljudi od pamtiveka konzumiraju pivo, rakiju, vino i drogu. Nijedan zakon bilo gde nije to uspeo da promeni. Što reče papa Martin IV: "Ergo bibamus!" – "Dakle, hajde da popijemo!"

Grčka

Ko se boji korone još

Turisti iz dvadeset zemalja, među kojima je i Srbija, od 15. juna moći će slobodno da putuju u Grčku bez obaveznog testiranja na virus korona. Ko se bude odvažio profitiraće od nižih cena i polupraznih plaža. Obezbeđeni su za svaki slučaj i posebni hoteli za turiste koji se požale na simptome virusa korona

Dosije – Turizam u doba korone

Košmar koji traje

Da li će turisti koji su navikli na more da se preorijentišu na Srbiju? I da li će vaučeri i tri minimalca biti dovoljni da se barem delom spasu što turistička sezona, što zaposleni i poslodavci u ovom sektoru

Intervju – Dragan Živadinov, pozorišni reditelj i tvorac postgravitacijske umetnosti

Učiniti zlo nervoznim

"Strah u pomoć priziva metafiziku. U ovom trenutku izgradio bih institut za proučavanje straha i načina distanciranja od njega. Još jednom bih ponovio: molim sve one koji upravljaju krizom da prestanu sa ratnom terminologijom. Mislim da ne tražim puno"

Turizam i pandemija

Zimske maske i letnje žurke

Najave da će karantinske mere biti olakšavane, avionske flote podignute, a hoteli otvoreni prate upozorenja o opasnosti da bi epidemija mogla da se povrati, kao što je, u nekoj meri, zimska turistička sezona pomogla da se epidemija proširi u Evropi. Broj turista u svetu, umesto 1,4 milijarde putnika u prošloj godini, ove godine bi mogao da se smanji na jednu milijardu

Korona projekat

Glad za dodirom kože

Jelica Novaković iz Beograda i Sven Peters iz Antverpena pišu knjigu o ovim danima, kad virus korona šeta svetom. Ne znaju da li će je završiti niti objaviti zato što, kažu, to ne zavisi od njih. Trenutni cilj im je da pisanjem prebrode život u izolaciji, a namera im je da ostave svedočenje za privatnu istoriju sveta. Pre ove knjige, Jelica Novaković i Sven Peters su objavili Kafanski tribunal i Posledice jednog pucnja o tradiciji kafanskog života u Srbiji i o početku Prvog svetskog rata, obe u izdanju kuće Clio. Jelica Novaković je profesor i osnivač srpske nederlandistike u Beogradu, dobila je nekoliko nagrada za prevode i publicistiku, a 1999. njen dnevnik bombardovanja Blago onom ko rano poludi, objavljen u Belgiji i Holandiji, dobio je nagradu flamanskog PEN-a. Sven Peters je profesor nizozemskog u Antverpenu, urednik je bloga o publikacijama na balkanske teme, i živeo je u Beogradu. Za "Vreme" su napisali svoje utiske o danima pandemije.

Pandemija i koncertna industrija

Koliko (žive) muzike, toliko (živih) para

U senci globalne svetske drame, neke industrije su potpuno stale, među njima i muzičko-koncertna. Pogledajmo kakve ideje i inicijative postoje širom sveta da se pomogne sektoru koji je donedavno punio najveće sale srećnim i raspevanim ljudima, a danas faktički ne postoji

Ekonomija u regionu

Isto kao i kod komšije

Ako uporedimo mere koje su neke zemlje u okruženju donele kao pomoć privredi u borbi protiv pandemije sa onima koje je donela Srbija, vidimo da je reč uglavnom o vrlo sličnim potezima

Ekonomske mere Vlade za pomoć privredi

Paljenje na kurblu

Vlada Srbije hoće da podupre posrnulu privredu sa 5,1 milijardu eva. Pitanje je da li je to dovoljno i da li će pomoć stići pravovremeno

Intervju – Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Rajfajzen banke i Upravnog odbora Američke privredne komore u Srbiji

Pomoć privredi je potrebna odmah

Pandemija u mnogim zemljama još uvek nije dostigla vrhunac, a globalna privreda je već upala u duboku krizu. Srpskoj privredi je pomoć potrebna odmah, svako odugovlačenje bi za mnoga preduzeća moglo da bude pogubno