Činjenica da se slobodna teritorija ne mora omeđiti i definisati ni geografski ni nacionalno, već umetnošću, pokazuje da u Beogradu još postoji iskra slobode, koju smo ove godine videli, čuli i osetili, isključivo uživo, i na festivalu i na ulici tokom protestnih šetnji
Da ne idealizujemo prošlost, treba biti svestan da je i tadašnja vladajuća elita bila sklona korupciji, nepotizmu i zloupotrebi političke moći, ali je ipak shvatala da se mora postarati da budućim generacijama obezbedi obrazovanje, kao jedan od važnih preduslova da potomcima život bude ispunjeniji, lepši i lakši. Pod pojmom “vladajuća elita” danas podrazumevamo volju jednog čoveka, i to je jedan od mnogobrojnih uzroka ovakvog stanja u društvu, koje uvek mora da počiva na obrazovanju
Članovi koalicije „Zajedno- Moramo“ danas su opet, kao i u subotu, zaustavili bager da poruši Nemački paviljon na Starom sajmištu, zato što traže da se ispita da li se tu nalazi masovna grobnica. Zamolili su Ambasadu Izraela za pomoć
Danas je pokušano da se nastavi sa nelegalnim rušenjem istorijske celine Staro sajmište, ali su ga sprečili članovi koalicije „Zajedno – Moramo“. Prvi pokušaj rušenja, u martu, zaustavio je Centra za istraživanje i edukaciju o Holokaustu
Iluzija Volfganga Leonharda o komunizmu kao usrećitelju proletera svih zemalja nije bila dugog veka. Kao direktor visoke političke škole Nemačke Demokratske Republike imao je pristup svetskim medijima, znao je šta se događa, shvatio da od ostvarivanja njegovih ideala pod Staljinom nema ništa. Prebegao je u Jugoslaviju, pa otišao u Zapadnu Nemačku
Neposredan povod za okupljanja jeste ovo poslednje nasilje, ali se ovde već dosta dugo nasilje sprovodi na svim nivoima protiv svake vrste čovečnosti, profesionalnosti, dobronamernosti, uređenih odnosa i svega onoga na čemu bi trebalo jedno društvo da počiva. To je nasilje nad pravilima postupanja u zajednici, da ne govorimo o emocijama i empatiji
Organizovano ludilo, a to bi bila najbliža definicija onoga što se u Srbiji događa u poslednjih nekoliko nedelja, je tragično i opasno po bilo koje društvo. Postoji samo jedna stvar koja je gora od toga, a to je kada organizovano ludilo pređe u neorganizovano, što je neminovno
Izložba Utočište u ravnici u Arhivu Vojvodine otkriva neke manje poznate detalje o Autonomnoj grčkoj republici koja je postojala u današnjem selu Maglić, ujedno i jednoj od najuzbudljivijih priča iz istorije Vojvodine u 20. veku
Čudno je, i sam se čudim, kad konstatujem da otkrivam da sam ja, Ivan Ivanji, kada sam bio u njegovim godinama, imao dosta sličnosti sa trinaestogodišnjim ubicom iz “Ribnikara”, o čijem sam životu i porodičnim prilikama, hteo – ne hteo, saznao iz medija. I moj otac je bio lekar i posedovao oružje, pištolj marke brauning, i dozvolu da ga nosi jer je bio rezervni oficir, sanitetski potpukovnik. Kada sam imao dvanaest godina, učio me je da pucam. Zaista je čudno, ali ja razumem kako se mogao osećati trinaestogodišnji učenik “Ribnikara” kada su ga policajci izvodili iz škole u kojoj je počinio masovno ubistvo – ponosan kao ja kada su me novosadski policajci odvodili na put za Aušvic. Počinilac ili žrtva, nije bitno, reč je o osećanju deteta da je najednom veoma važno
Pomešana trauma i bes valjaju se ulicama gradova dok se vlast odriče svake odgovornosti za tragične događaje u Beogradu početkom meseca. Zahtevi izneti u dve šetnje iako izgledaju kao izlazna opcija za režim ne nailaze na takav prijem, pa će ulica odlučivati šta će biti sa Srbijom u narednim godinama
Čini se da je građanska opozicija manje-više korektno reagovala na tragedije. Nije, bar ne dominantno, pokušala da ih iskoristi za političku promociju, za šta ih optužuje vlast, već su one bile samo opravdan povod da se postave relevantna pitanja o društvenom rasapu i njegovim uzrocima. Veliki broj građana na protestima u ponedeljak uveče u Beogradu i Novom Sadu, čini se, pokazuje da je opozicija uspela da pošalje poruku da borba protiv Vučićevog režima nije partijska stvar već pitanje “opštenarodne odbrane i društvene samozaštite”
Kako je Srbija postala ekspres lonac bez ispusnog ventila, zemlja agresije, uvreda i grotesknog kulta ličnosti? Zbog čega je ostavka Branka Ružića podnijeta suviše kasno i, djelomično, iz pogrešnog razloga? Konačno – ako se već nikog ne plaši i ni pred kim ne povlači – zašto Aleksandar Vučić nije zapalio svijeću ispred Osnovne škole “Vladislav Ribnikar”
