Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je u ponedeljak 21. februara Ukaz o priznanju Donjecke i Luganske Narodne Republike (DNR i LNR) i zatražio da ruska Dume ratifikuje te dokumente. Istovremeno je potpisao sporazume o vojnoj saradnji i uzajamnoj pomoći sa te dve republike
Kršenje prekida vatre, dve eksplozije na gasovodu, evakuacija žena i dece u Rostov na Donu u Rusiji, opšta mobilizicaija u Lugansku i Donjecku. Ukrajina, ipak, tvrdi da je situacija na istoku zemlje pod kontrolom i da ne namerava da interveniše u Donbasu. Istovremeno Rusija je najavila manevre sa balističkim raketama koje će nadgledati lično Vladimir Putin
Jeste Ukrajina “rusko dvorište”, kao što je Kuba “američko dvorište”, ali niti je Bajden Kenedi, niti je Putin Hruščov, a ni Zelenski nimalo ne podseća na Kastra. Tokom Kubanske krize pre šest decenija ceo svet je napeto iščekivao da li će doći do Trećeg svetskog, nukleranog rata. Opasnost se osećala u vazduhu i bila je realna. Hirošima i Nagasaki su bili sveži u pamćenju. Mnogi ljudi su imali noćne more, sanjali onu karakterističnu pečurku. Danas su se Vašington i Moskva iz uporedivih geostrateških razloga zaigrali oko Ukrajine, ali ni jedan ruski i zapadni vojnik neće zapucati ni iz pištolja jedan na drugog, a kamoli lansirati raketu sa nukleranom bojevom glavom
Licitacija datumima za početak ruske invazije na Ukrajinu se na Zapadu nastavlja. Utisak koji stiču konzumenti zapadnih medija je da nije više pitanje da li će, već kada će Rusija napasti. Pominje se sreda 16. februar, ili neki dan pre kraja Olimpijade u Pekingu 20. februara, ili već nekada. Iz Moskve poručuju da američke i britanske kolege izgleda da nešto znaju, što Rusi ne znaju
Kijev se po raspadu SSSR odrekao svog nukleranog arsenala. SAD, Ruska federacija, Velika Britanija i Ukrajina potpisale su 1994. „Budimpeštanski memorandum“ koji je obuhvatio obaveze koje će velike sile imati prema Ukrajini nakon što se reši svojih bombi, pre svega zaštitu ukrajinskog suvereniteta. Kada je Rusija 2014. anektirala Krim, Vašington je saopštio da Budimpeštanski memorandum zapravo nije pravno obavezujuć
“NATO je isključio svaku mogućnost slanja trupa u Ukrajinu u slučaju ruske invazije, ali se toj državi pomaže na druge načine: u fokusu pažnje ostaje slanje oružja, opreme, logistika, razvijanje komunikacionih sistema, razmena obaveštajnih podataka i slično. Amerika raspoređuje hiljade vojnika u Poljskoj, Nemačkoj i Rumuniji kako bi smanjila zabrinutost, ali je istovremeno naglasila da neće ratovati u Ukrajini”
SАD i NАTО su odbili ruski zahtev da se NATO ne širi na istok, traže deeskalaciju u slučaju Ukrajine, predlažu pregovore o raspoređivanju raketa i kontroli nuklearnog naoružanja i o konceptu „nedeljivosti bezbednosti“
Nemački kancelar Olaf Šolc i njegove socijaldemokrate nalaze se na udaru kritika zbog odbijanja da naoružaju Ukrajinu i obavežu se na najstrože sankcije protiv Rusije. Lajtmotiv njihovih kritičara je da Putin “razume samo jezik sile”, te da Nemačka mora da pošalje Kijevu nešto ubojitije od šlemova
Amerika nije prihvatila ruske zahteve da se ograniči širenje NATO na istok, Rusija tim odgovorom nije zadovoljna. Ipak, Putin kaže da će se pregovarati
Da tražiš od građana jedno, a sam da radiš drugo, to političarima u Britaniji ne prolazi tek tako, ako ih uhvate. Borisu Džonsonu nikako da oproste korona žurke u Dauningstritu 10 za vreme lokdauna. Dok trvenje oko partijanja traje, on najavljuje da će zbog ukrajinske krize da duplira trupe u istočnoj Evropi
Pregovori velikih sila o situaciji u i oko Ukrajine ne daju rezultate. Blokovska podela na „Zapad“ i „Istok“ podseća na najbolje dane Hladnog rata. Konsolidacija na nivou NATO-a i EU oko jedinstvenog odgovora Rusiji još uvek traje. U sve podeljenijem svetu i Srbija će u nekom trenutku morati da se svrsta na jednu stranu
Držanjem nemačke Vlade u ukrajinskoj krizi kao da niko nije zadovoljan. Ni malobrojni levičarski protivnici intervencionizma i NATO, niti mnogobrojni zagovornici teze da "Putin razume samo jezik sile"
