"Reakcije na ono što sam rekao u ‘Insajderu’ idu u dva pravca: jedan je lična diskreditacija, u smislu da sam lažov, izmišljaju moju biografiju ili da bi me trebalo smestiti u ludnicu. Drugi pravac je da se cela priča svede na sporedne teme i da se slučajno Demokratska stranka ne uključi u traženje odgovora na postavljena pitanja"
Ne samo što Srbija u koju se Bagzi vraća izgleda bitno drugačije nego onog februarskog dana kada je seo u kamion već postoje dobri izgledi da se promeni i sam tok sudskog procesa, a on tu treba da bude ključni igrač
Kome više verujete: Bebi Popoviću, Čedi Jovanoviću ili Acu Tomiću?
Knjiga Moderna srpska država 1804–2004 – Hronologija u izdanju Istorijskog arhiva Beograda, koja uskoro treba da izađe iz štampe, ukazuje da je autorski tim primenio metod takozvane socijalne ili totalne istorije u kojoj se na više od 500 stranica prepliću događaji iz politike, kulture, privrede, društva i svakodnevnog života. Ovo je prva knjiga ove vrste u Srbiji, izuzetna i po tome što prvi put na jednom mestu može da se prati ritam razvitka države i ritam razvitka društva
"Novi klinci"; "Vreme" br. 712, "Argumenti glasnogovornika"; "Vreme" br. 717, "Poljoprivredna tranzicija: Najmanje deset godina"; "Vreme" br. 724, "Mnogo velika stopa"; "Vreme" br. 725
Specijalni tužilac za ratne zločine govori za "Vreme" o rasvetljavanju zločina u Ovčari, Batajnici i na Kosovu i saradnji s Haškim tribunalom, ali i o rastućem pritisku koji na Tužilaštvo vrše političari
Sanja Domazet: Krila od olova; Režija: Stevan Bodroža; Igraju: Milena Pavlović, Pavle Pekić, Ivan Tomić, Slobodan Ćustić i dr.; Beogradsko dramsko pozorište
Kad se izglasava budžet, uvek u žižu dolaze ključna socijalna, ekonomska i politička pitanja – ali naša javnost se ovog puta zabavljala manje važnim temama
Da li je poraz umerenog krila Republikanske partije čak veći i značajniji od poraza demokrata na izborima 2004
Engleska je ove godine obeležila stogodišnjicu rođenja Grejema Grina, Poljska stogodišnjicu Vitolda Gombroviča, Latinska Amerika takođe jednu stogodišnjicu rođenja – Pabla Nerude. Francuska, međutim, nije slavila stogodišnjicu, nego stoleće i po od rođenja jednog od svojih najvećih pesnika svih vremena. Reč je, naravno, o Arturu Rembou
