Akademski put predsednika Srbije

Fusnota za ambroziju

Master rad Tomislava Nikolića ima sedamdesetak strana podeljenih na uvod, četiri poglavlja i zaključak. Citirani su Tanja Miščević, zatim Vladimir Međak i Vladimir Pavićević iz zbornika koji je uredila Jelena Milić iz Centra za evroatlantske studije, pa nekoliko stranih autora prevedenih na srpski, tekstovi sa portala NSPM-a, "Novog standarda"... Pridevi pisani velikim slovom, poput Evropskih ili Evro, provlače se kroz ceo rad, a Balkan je i u uvodu i u naslovu poglavlja napisan malim slovom

Evropska unija – Izbor šefa Evropske komisije

Junker – Merkel 2:0

Mesec dana nakon izbora za Evropski parlament konačno se nazire ko će biti na čelu Evropske komisije: provereni kadar EU, nosilac liste narodnjačkih partija Žan-Klod Junker. Njegovo postavljenje otkriva sve peripetije briselske politike, jer socijaldemokrate traže protivusluge, Evropski parlament više uticaja, a Britanci se po običaju ljute

Zoom

Konkurs za dvorskog veselnika – Zašto Tadić napada Dačića, zašto mu ovaj ne ostaje dužan i otkud to da Zoran Živković odjednom izgleda kao ozbiljan političar

Dok jurimo Kosmajca, slušamo "utuke na utuk" Tadića i Dačića, na širom otvorena medijska vrata vraćaju se stari partneri u vođenju nejavne politike – Čume, Legija i Vladimir Beba Popović – i ispod radara javne pažnje prolaze nam beli slonovi

Srbija između Istoka i Zapada

Ruski gas i nemačka medicina

Da li će Srbija morati da zauzme stranu po pitanju ukrajinske krize. Zašto će politika "i Rusija i EU" proći kao deviza "i Kosovo i EU". Kako se Vučić obećao Angeli Merkel, zašto je to kratkovida strategija i kako loše ocene za umetnički dojam kvare prosek visokih tehničkih ocena koje Vučić dobija za klizanje po evropskom ledu

Škotska – U susret referendumu o nezavisnosti

Porez, nafta i nuklearno oružje

Oko četiri miliona građana Škotske starijih od šesnaest godina glasaće 18. septembra na referendumu o nezavisnosti zemlje. Ukoliko većina zaokruži "da", biće to najveća promena u Velikoj Britaniji od nezavisnosti Irske 1920. godine. Međutim, malo ko očekuje takav ishod

Intervju – Karen Šahnazarov, reditelj i direktor Mosfilma

Tragovi tigra

"U toku je rat Zapada protiv Rusije. Sve izgleda isto kao pre sedamdeset godina. Mi smo bili ti koji su 1991. zaustavili Hladni rat. Evropljani misle da su u njemu oni pobedili. Nisu pobedili, mi smo zaustavili rat. I trebalo je da ga zaustavimo, to je bila dobra odluka. Ali šta se posle desilo? NATO je počeo da prilazi sve bliže i bliže. Došli su do Sankt Peterburga. Zbog čega? Do pre samo šest meseci niko u Rusiji nije mogao da zamisli da će Krim ponovo biti u sastavu Ruske Federacije. Uveren sam da ni predsednik Putin nije mogao da zamisli Krim u Rusiji. Danas u ruskom narodu vlada veliko antiameričko raspoloženje. Doskora nije bilo tako"

Kinesko-ruski odnosi

Zajedno protiv Zapada

Gasni sporazum između Pekinga i Moskve samo je jedan u nizu sporazuma koji sve tešnje povezuju dve zemlje. Ne radi se tu samo o ekonomskim vezama već i o zajedničkom pogledu na svet. Dok Zapad pokušava da Kinu i Rusiju drži na nivou regionalnih sila, one međusobnom podrškom izrastaju u globalne sile

Globalna pomeranja – Rusko-kineski gasni sporazum

Rusko oružje masovnog uvažavanja

Putin: Sa G8 na G2. Kakav je geostrateški značaj rusko-kineskog tridesetogodišnjeg sporazuma o gasu teškog 400 milijardi dolara. Da li je Kina za Rusiju alternativa za Evropu. Kako Rusija i Kina planiraju da investiraju jedna u drugoj i kako se na to gleda iz ugla ukrajinske krize

Rat u Ukrajini

Pogrom u Odesi

Sukobi koji su kulminirali spaljivanjem ljudi u Domu sindikata u Odesi otkrivaju unutrašnju energiju građanskog rata, narastanje tenzija, erupciju besa, nekontrolisane izlive mržnje i nasilja. Neki kažu da je od rata gori samo građanski rat, a od građanskog rata naleti divljih hordi

Na pomolu nova trka u svemiru

Da li je razvod opcija

Nakon što su zbog stanja u Ukrajini SAD uvele sankcije Ruskoj Federaciji, prvi put posle četiri decenije iznova je otvoreno pitanje saradnje dve sile u svemiru

Iz ličnog ugla – Srbija iza televizora

24 sata medijske neslobode

Danas važi jedno tužno pravilo – što je Zoran Kesić zabavniji i gledaniji, to lakše i brže nestaje sve ono zbog čega smo voleli B92 i verovali njegovom informativnom programu

Nuspojave

Satelit Srbija i veleizdajnici

Možda neki Mali Perica rezonuje da je jednostavnije i jeftinije da svi mislimo i glasamo isto, ali to s parlamentarnom demokratijom nema blage veze