Većina Nemaca je za izbacivanje Grčke iz evrozone. Kancelarka Angela Merkel je poznata po tome da pomno osluškuje očekivanja birača. Međutim, pitanje je da li je spremna da na sebe preuzme odgovornost za presedan koji bi urušio EU kakvu danas poznajemo
O istorijskom "ne" grčkog premijera. O mogućem grčkom izlasku iz evrozone kroz vrata koja ne samo da nisu otvorena nego čak ni ne postoje i o daljim komplikacijama po Evropsku uniju
Sarajevsko "Oslobođenje" objavilo je 1974. godine članak pod naslovom "Od stolara iz Srebrenice do dekana Visoke škole u Berlinu". U njemu se sumira dotadašnji životni put Selmana Selmanagića, arhitekte rođenog u Srebrenici: diplomirao na Bauhausu, pod paskom Paula Klea, Valtera Gropijusa, Misa van der Roea; tridesetih radio u Istanbulu i Jerusalimu; Drugi svetski rat kao član Komunističke partije Nemačke proveo u Berlinu; posle rata, projektovao najveći stadion u Istočnom Berlinu "Valter Ulbriht". Umro je 1986. godine, a sahranjen je u Srebrenici, gradu u kojem će devet godina kasnije u samo nekoliko dana biti ubijeno 25 njegovih imenjaka
Oko 58 odsto Nemaca bi izbacilo Grčku iz evrozone. Kancelarka Angela Merkel oduvek je uzimala u obzir šta joj istraživanja javnog mnjenja poručuju
Premijer Aleksis Cipras pozvao je Grke da se 5. jula na referendumu izjasne protiv "pogubnog" novog paketa štednje, povećanja poreza i smanjivanja plata i penzija koji Evropska komisija, MMF i Evropska centralna banka smatraju neophodnim. Dok "evropski partneri" škrguću zubima i prete Atini izbacivanjem iz evrozone, banke u Grčkoj su zatvorene, pred pumpama i prodavnicama su redovi, narod je podeljen, a Cipras poručuje: No pasaran
Rusija oseća posledice pada cene nafte i sankcija, ali daleko manje nego što se Zapad nadao. Moskva se prilagođava novim okolnostima i okreće alternativnim tržištima, pre svega u zemljama BRIKS-a, pri čemu uloga države u privredi jača. Neohladnoratovska politika prerasta u hladnoratovsku ekonomiju, a kraj ovog trenda se ne nazire
Selman Selmanagić je jedan od junaka romana Slova od kovanog gvožđa Ivana Ivanjija. U ovom tekstu autor govori kako se upoznao s životnim putem srebreničkog arhitekte
U organizaciji nedeljnika "Vreme" i Fondacije "Fridrih Ebert" u sredu 17. juna održan je okrugli sto pod nazivom „Srpsko-nemački odnosi iz ugla medija". Bilo je reči o istorijskim predrasudama, pozitivnim i negativnim stereotipima koji olakšavaju snalaženje u haotičnoj stvarnosti, o medijima koji kreiraju stvarnost, manjku dopisnika, ljubavi među narodima i iskrenosti, Kosovu, o tome ko je u srpskoj politici najbolji nemački đak i da odnosi između dve zemlje i dva naroda ne mogu da se poboljšaju samo na osnovu ekonomskih odnosa i novca koji Nemačka daje ili nemačke firme ulažu u Srbiju
Kreditori od Grčke zahtevaju dodatno smanjenje penzija. Ustavni sud Grčke proglasio je smanjenje penzija neustavnim. Dogovor se ni ne nazire
Premijer Velike Britanije Dejvid Kameron krenuo je u diplomatsku ofanzivu u Evropskoj uniji. Baš kao i nemačka kancelarka Angela Merkel, i on je za ostanak Kraljevstva u Uniji. Pitanje je, međutim, da li će članice EU prihvatiti reforme koje predlaže Kameron pod pritiskom evroskeptika u redovima sopstvene partije, a koje zadiru u neke od temelja na kojima počiva Evropska unija
Iza kulisa zvaničnog programa 56. Bijenala u Veneciji odigrava se i nezvanično bijenale u vidu gerila kampanja koje imaju za cilj da istaknu neka goruća pitanja u svetu, od pitanja imigranata, rata u Ukrajini do teškog položaja radnika u Abu Dabiju gde se grade ogranci Gugenhajma, Luvra i drugih muzeja
S jedne strane, Nemačka je najveći bilateralni donator, jedan od najvažnijih privrednih partnera Srbije, zemlja u koju bi većina građana najradije otišla da radi. S druge strane, zbog dva svetska rata i uloge Nemačke u raspadu SFRJ i priznavanju nezavisnosti Kosova mnogi građani Srbije ne doživljavaju Nemačku kao "iskrenog prijatelja". Presudni uticaj na percepciju Nemačke u srpskom društvu, na to koji će segment višeslojnih odnosa prevagnuti, imaju mediji
