Veze između zemalja Osovine, i prvog i drugog ešalona, uglavnom su više neprijateljske nego prijateljske. Irak i Iran su ratovali od 1980. do 1988, uz preko milion žrtava; Sirija je podržala napad zapadne koalicije na Sadama Huseina; Iran je podržao pobunu protiv Gadafija. Razlozi neprijateljstava su mnogostruki, od ideoloških do ličnih
Građanski rat u Siriji na pragu treće godine dostigao je "nečuveni stepen užasa". Ujedinjene nacije proglasile su humanitarnu katastrofu: od početka rata, bez podataka iz januara, poginulo je više od 60.000 ljudi, dva miliona je interno raseljeno, oko 2,5 miliona gladuje, a za četiri miliona ljudi potrebna je hitna humanitarna pomoć. Kraj se ne nazire
Zapad "ratnom zločincu" radi o glavi, Rusija i Kina ga ne daju. Za sada. Oko predsednika Sirije zahvaćene građanskim ratom lome se koplja u Savetu bezbednosti UN, a posledice oseća čitav Bliski istok
Rakete koje su doletele čak do Tel Aviva i Jerusalima stvaraju u Izraelu pravu ratnu psihozu. Zbog sve savremenijeg i brojnijeg oružja kojim raspolaže Hamas Izrael smatra da u vojnoj akciji "stub odbrane" "jednom za svagda" treba da uništiti njegovu vojnu strukturu. Dok traju raketni napadi na pojas Gaze, Izrael je mobilisao preko 40.000 rezervista spremnih za kopnenu ofanzivu. I palestinski Hamas spreman je na rat, a svetska diplomatija, opet jednom, ne zna šta da radi. Državna sekretarka SAD Hilari Klinton prekinula je azijsku turneju i uputila se u Izrael. Pokušavaju da posreduju i Nemačka, Turska i Egipat, čiji je predsednik Mohamed Mursi govorio o "grotesknoj izraelskoj agresiji". Za to vreme Hamasu lagano ponestaju rakete, a Izraelu presretači raketa
Granata ispaljena sa sirijske teritorije je 3. oktobra u turskom mestu Akčakale usmrtila pet žena i jedno dete. Turska vojska je uzvratila artiljerijskom vatrom po ciljevima u Siriji, a televizija Al Džazira je prenela da su u tim napadima poginule 34 osobe. Građanski rat koji u Siriji besni već godinu i po dana ušao je u još dramatičniju fazu
Ako uopšte ima nekog plana u krvavom haosu koji potresa Siriju, to je da se padom režima predsednika Bašara al Asada stvori "tampon zona" za napad na Iran. Kako god se sukob u Siriji bude završio, direktnom stranom vojnom intervencijom ili bez nje, u njoj će mira i normalnog života biti taman koliko i u susednom Iraku. Zastrašujuća je misao da je sirijski pakao zapravo samo predigra mnogo većeg, nepredvidivog sukoba sa Iranom, čije će posledice osetiti čitav svet. U ovom trenutku, kao da se ne postavlja pitanje da li će tog sukoba biti, već kada će početi
Pisao je govore Osami bin Ladenu. Veliča borbu Al kaide, mada negira da je njen član. Podržava pobunjenike u Siriji. Al kaida jača i sprema se za sveti rat, tvrdi Omar Bakri Muhamed. Predviđa da će Bašar es Asad pasti, da će u Siriji na vlast doći Muslimanska braća i krenuti u rat protiv Izraela
Kako je persijski pesnik Hafez pevao o ljubavi i vinu. Kako ajatolah Hamne i propoveda o uništenju. Zašto je politika SAD i Izraela prema Iranu pogrešna i zašto je moguće zamisliti nuklearnu pečurku koju vetrovi sa Bliskog istoka nose ka Evropi
Iran se nada da će svoj uticaj među iračkim šiitima još lakše da širi bez američkih trupa koje se povlače iz Iraka. Verski vođa ajatolah Ali Hamnei sužava prostor predsedniku Ahmadinežadu. SAD hoće da iskoriste pucanje jedinstva na vrhu vlasti koje se nazire u Teheranu
Desilo se ono što Palestinci i veći deo muslimanskog sveta nazivaju istorijskim događajem. Palestinski predsednik Mahmud Abas podneo je 23. septembra zahtev za punopravno članstvo Palestine u Ujedinjenim nacijama. Prema tom zahtevu, palestinska država bi trebalo da obuhvati Zapadnu obalu, pojas Gaze i istočni Jerusalim. Generalni sekretar UN Ban Ki Mun prosledio je zahtev Savetu bezbednosti, ali tu se priča o punopravnom članstvu Palestine u UN završava, jer su Sjedinjene Američke Države najavile da će staviti veto na palestinski zahtev
U Nemačkoj se podigla velika prašina oko toga da bi nemački tenkovi tipa "leopard 2A7+" mogli da budu upotrebljeni na suzbijanju demonstracija protiv totalitarnih režima u arapskom svetu kao "lek" protiv na zatečenom Zapadu prvobitno glorifikovane revolucionarne demokratizacije arapskih zemalja. Socijaldemokrate čak prigovaraju da Nemačka ne bi smela ponovo da se nađe na "pogrešnoj strani istorije"
U nastojanju da reši krizu, predsednik Bašar el Asad je najavio početak nacionalnog dijaloga, razmatranje novih zakona koji se tiču parlamentarnih izbora i medija, kao i moguće izmene ustava, ali su sukobi između demonstranata i režimskih snaga ipak nastavljeni. Ti sukobi su već takvog intenziteta da bi se moglo reći da je u Siriji počeo građanski rat koji se otima kontroli. Kako raste intenzitet nasilja u Siriji, a bombardovanje Libije ne daje željene rezultate, tako početno oduševljenje i uverenje da se ruši svet okoštalih autokratskih režima po muslimanskom svetu na Zapadu zamenjuju rezignacija i strah od onoga što na ruševinama nastaje
