TV manijak
Ružičasta garda
Bez ironije, mogu Pinku da predvidim još mnogo godina uspešnog rada u Srbiji. Ipak, plaši me pomalo kako će izgledati ta ružičasta budućnost
Bez ironije, mogu Pinku da predvidim još mnogo godina uspešnog rada u Srbiji. Ipak, plaši me pomalo kako će izgledati ta ružičasta budućnost
O medijima, njihovoj slobodi i zloupotrebi govorili su političari, van institucija, a to je uvek đavolja rabota
"Ako bih se politički angažovao i ako bih došao na vlast, bio bih vrlo opasan za oligarhiju. Nema razloga da krijem. Neke stvari se ne mogu bezbolno rešavati. Negde mora hirurški nož da se upotrebi. Kad je bolest uznapredovala, koristi se hirurški nož. Lekovi ne pomažu. Ovo je tumor. Veliko je pitanje da li je metastazirao jer ako jeste, nama nema spasa"
Da bi sprečila građane da shvate šta se dešava i da se sete neispunjenih obećanja, vlast sprovodi najstrašniji progon onih koji o tome govore. Tužim, dobijam presude da lažu SNS, SPS i Mali i Vesić i Jovičić, i informeri i telegrafi i Pink. Ali kakva korist od toga? Moju ćerku koja ide u prvi razred maltretiraju stariji đaci, jer joj je otac lopov
Simpatizeri vlasti, članovi stranke i birači suočili su se sa činjenicom da je vlast nekom majka, a nekom maćeha. Neprijatna politička spoznaja, u momentu kad se izliju fekalne vode iz poplavljenih septičkih jama
Postavlja se pitanje šta će Vladin avion u formalnom vlasništvu BIA? Zašto je njegova cena državna tajna? I šta će tim povodom reći Državna revizorska institucija koja bi, po zakonu, trebalo da kontroliše i trošenje sredstava Službe? Osim, ako se, pošto je prodavac kupac Galenike, nije postigla neka "kombinacija"
Smatramo da je naša obaveza da u danima rata, u kome se zemlja našla zbog napada NATO snaga, građane što brže, kvalitetnije i potpunije informišemo o događajima u zemlji i svetu (iz saopštenja Redakcije Vremena 2. marta 1999) Ovde ponavljamo noseće tekstove iz ratnih brojeva Vremena objavljenih od 27. mart – 26. jun 1999. u vreme kada je na snazi bila cenzura štampe.
Možete biti genijalac u familiji i komšiluku, ali od tog vašeg znanja nema para na televiziji
Šta može da se nauči o muzici i muzičarima zahvaljujući politici i obrnuto, na primerima dr Spire, pesnika Boška Obradovića, Olivera Mandića, Bore Đorđevića
Milionima koje su pljačkom prikupili članovi porodice Mirjane Marković i njima bliski krugovi, obezbeđena su nova pokolenja, potomci koji se danas školuju u prestižnim školama svuda po svetu, a koja baštine ista moralna i(li) politička načela. U prevodu to znači da će nasleđe ove žene trajati još dugo posle nas, a da će posledice njenog delovanja, delovanja njenog supruga i njihove klike, koja je i danas na vlasti – osećati i naši unuci. A to se, gospodo, ne oprašta. Čak ni posle smrti
Stigli smo do tačke gde mediji kreiraju događaje (da ne kažem izmišljaju ih), a zatim mediji postaju tema događaja. Posle slede reakcije i komentari. Dodajte ovde i društvene mreže kao virtuelnu javnost i onda nastaje potpuni haos
Jalovi su pokušaji da se simulira postojanje dijaloga u društvu dva sata nedeljno u programu koji nedeljno traje 168 sati, a da je 166 sati posvećeno ubijanju ideje o dijalogu i gde se "konj’ma na repove" razvlače, čerupaju i blate politički neistomišljenici