Nuspojave

Lepota poroka, kobnost vrline

Znanje o stvarnosti sveta u onih koji su pobili sve one ljude po Parizu bilo je manje od ničega, tek pasatistička mitologija, fašizam autoorijentalizovane mašte

Zoom

Svet gori, svi se sad češljaju – Ako se nastavi plamen rata i migracija, svet će do kraja naših ovozemaljskih života da izgleda sasvim drugačije nego što su ga zamišljali tvorci zajednice za ugalj i čelik

Autentična snaga ISIS-a potiče iz neke tamne niše džamije, ispod svoda čajdžinice, kutka verske škole, iz mogućnosti da bilo ko vešt "drugorazrednost" predstavi kao razlog otpora tuđoj nadmenosti

Lisica i ždral

Srce od kamena III

Nije li prijatno imati uvek isti naslov? Teme same staju u red i strpljivo čekaju da i njih naučno obradim

Intervju – Dejan Mijač, reditelj

Naš kralj Ibi

"Svaki put, od Đinđića naovamo, dolazilo je gore, i sad je najgore. Ibi je paradigma vladavine u ime ideala ja pa ja, pa opet ja, još jedared ja, i najzad ja. Ali Žarijeva drama je vesela, a ovo je teška farsa! Samo, nismo mi jedinstven slučaj, mada je kod nas sve baš otišlo u krajnost, pogledajte te njuške u okruženju, u svetu, te političare koji su kao značajni, to je sve budibogsnama"

Teroristički napad u Parizu

Bes, strah i odmazda

Napad tri grupe terorista na šest "mekih tačaka" u Parizu – na stadion, koncertnu dvoranu i niz kafana – koji za posledicu ima stotine izgubljenih života i rasplamsava ratnu retoriku, komplikuje odnose u vezi sa "šengenom", solidarnošću, imigracionom politikom i principima na kojima počiva evropsko ustrojstvo

Književnost – Šezdeset godina od smrti Tina Ujevića

Katakombe poezije

Rođen u Vrgorcu 5. 7. 1891, a umro u Zagrebu, pre tačno šezdeset godina, 12. 11. 1955, Tin Ujević je paradigmatski pesnik jugoslovenske kulture

Konferencija »Interpretacije jugoslovenskih sukoba i njihove posledice – između suštinskog neslaganja i dijaloga«

Sećanja na sukobe su veliki deo njihovog rešavanja

Mogućnost zajedničke interpretacije sukoba i izvlačenje pouka, značaj postjugoslovenskog iskustva u suočavanju sa ratovima i zločinima, važnost politike sećanja kao sredstva političke legitimacije, ideologizacija i instrumentalizacija kulture u međunacionalnom sukobu, te kako očuvati i učiniti boljim nesavršeni postjugoslovenski mir, bile su teme međunarodne naučne konferencije "Interpretacije jugoslovenskih sukoba i njihove posledice: između suštinskog neslaganja i dijaloga"

Navigator

Samopovređivanje Tvitera

Džudit Batler u Beogradu

Misliti mogućnost otpora

Društvena teoretičarka i aktivistkinja, "akademska pop zvezda" Džudit Batler prvi put dolazi u Beograd. Govoriće o otporu i ranjivosti. Sredina u kojoj ćemo je dočekati dobro poznaje teme kojima se bavila, ali i specifično feministički otpor ratu, nacionalizmu i fikciji neranjivosti

O zenitizmu

Ostavština Ljubomira Micića

"Danas je zenitizam podsticajniji nego što je bio u vreme svog aktivnog postojanja, između dva svetska rata", smatra istoričarka umetnosti Irina Subotić

Politička klima 1/4

Od koga beže klimatske izbeglice

Klima je, nažalost, savršen primer uzajamnog preplitanja lokalnog i globalnog. I dok nove studije pokazuju da je rat u Siriji izazvan globalnim zagrevanjem i dramatičnom petogodišnjom sušom, brojni takozvani ekonomski migranti zapravo beže od – klimatskih promena

Prvih četvrt veka – Vremena »Vremena«

Novine u doba ratova, bede i očaja

Kako je bilo prvih deset godina? Šta je "Vreme" pisalo dok su grmeli topovi, goreli gradovi i vukle se beskrajne kolone izbeglica? A kako je svedočilo o gospodarima ratova i tuđe muke, njihovim interesima i masovnim grobnicama? Na kakav način su ove novine izveštavale o redovima za hleb i mleko, hiperinflaciji, krađama izbora, narodnom buntu i antirežimskim demonstracijama? Kako smo se držali u toku NATO bombardovanja i zbog čega smo uvek uspevali da napravimo razliku između ispravnog i pogrešnog? Ukratko – vreme devedesetih