Otkako su izbeglice nesrpskog, neslovenskog i nepravoslavnog porekla počele da prolaze i kroz naše klimatsko područje klonim se društva u kojem bi o tome moglo biti reči, znancima koje sretnem dok marširam stavljam do znanja da sam u kardio zaletu, ili u novinarskoj žurbi (posao dinamičan, ne možete ni zamisliti koliko!), nakupio sam se straha od onoga što ću čuti: izbeglice, a svi imaju pametne telefone, zašto ne idu u zemlje sa većinskim muslimanskim stanovništvom, ili, ako takvih zemalja možda i nema dovoljno na njihovoj putanji ka Nemačkoj, zašto ne idu u zemlje koje imaju natalitet za podičiti se, nego će se nastaniti ovde kod nas, kojih je u svakom naraštaju sve manje i manje – postaćemo manjina na zemlji naših pradedova! Ako se i budu udostojili da stupaju u mešovite brakove sa nama, oni su ti koji će nas prevesti u njihovu veru, te će stradati čistota rase naše, a Sveta matera imaće sve manje i manje klijenata…
Izbeglička kriza mi hteo ja to ili ne otvara oči, lepo je biti prosvetljen ma i u ovom uzrastu, ali moji znanci ne ispadaju na novoj slici lepo, nisu fotogenični, a sad ću posebno nagraisati, jer je dosta njih tvrdilo da su teroristi u samom srcu ove moderne seobe, žene i deca su samo ambalaža, egzodus je trojanski konj i mi ga lakoverno primamo u svoju tvrđavu, da, da, neko je možda baš teroristi odneo sendvič i flašicu akvavive dok su bili pored železničke stanice!
Sad je moderno reći: „Žalim svaku nevinu žrtvu, ali Francusku – nikad! Moja me je dobrota naterala da joj halalim što nas je bombardovala, ali to što je glasala da Kosovo uđe u Unesko – to joj neću nikad oprostiti!“ Tako je, braćo moja svetosavska: sve dok u svim pokvarenim članicama Ujedinjenih nacija ne bude bar jedan pokolj kao u Parizu, pravda neće biti zadovoljena, rane koje nam je to glasanje nanelo neće početi da zaceljuju!
Ah, zaista je prijatno imati tako otmen izgovor da ostaneš hladan: „Sad vidite kako je nama bilo dok smo čekali vesti iz Svetske organizacije, okupljeni oko televizora kao porodice onih koji su nestali u kakvoj avionskoj nesreći: šta ako lažna država dobije dovoljno glasova i upiše se u Unesko!? Kako ćemo s tim živeti, kako ćemo se buditi i odlaziti na počinak?!“
&
Priznajem da sam i sam zamišljao kako Srbija napušta Unesko: ako uzimate kradenu robu, naš plac sa našim uknjiženim svetinjama, daleko vam lepa kuća! Danas idem korak dalje: život bi bio moguć i bio bi jednako lep i veličanstven i kad Unesko ne bi postojao! Šta je Unesko? Šta su Ujedinjene nacije? Navika čovečanstva, kao što je SANU navika Srbadije da na jednom mestu čuva svoje dražajše pametnjakoviće! Na takozvanu svetsku organizaciju (a više je po moemu belosvetska) odavno gledam ja sa nesimpatijom, već dugo je vidim kao neki SSRNJ, samo podignut na razinu naše sve udarenije i udarenije planete. Zašto kažem kao neki Socijalistički savez? To je organizacija od koje najviše koristi imaju oni koji njome rukovode, ne najviše, nego bezmalo jedino oni i uživaju što čovečanstvo, eto, ne može bez njih. UN su oruđe moćnih i zlatni rudnik za one koji su u njima tobože zaposleni. Lično ja bih mogao bez Ujedinjenih nacija, i oraspoložio bih se baš kad bih čuo da se ta istorijska ustanova ukida. Ona je mnogo više izvor moći, zarade i privilegija, nego što je od koristi onima kojima tobože služi.
Mrak mi je pao na oči kad su mi u Beču pokazali čitavo moderno naselje u kome žive sve dembelani iz UN, ali to nije sve, čuo sam da imaju prodavnice gde jedino oni pazare i to uz neki kraljevski popust! Kao uvećana skupštinska kantina, gde se obilne porcije prvoklasne hrane prodaju najprivilegovanijima za smešne, simbolične pare! Pa sve vam je plaćeno, preplaćeni ste, i sad ni provijant za vlastiti frižider (ako nije i on dobijen od Svet. organizacije na trajno korišćenje, sa mogućnošću otkupa) ne možete da kupite kao normalni primerci homo sapiensa!
Zamysel da neko ozbiljan i međunarodan bdije nad svetskim mirom i blagostanjem bila je hvalevredna, i još je, ali su Ujedinjene nacije podbacile, izneverile su osnivače, izneverile su i ogorčile male da tako kažem akcionare, postale su mesto gde svetske velesile jedan deo svoje večne imperijalističke igre vode i javno. Ne bih zaista imao ništa protiv kad bi se Ujedinjene nacije samoukinule, ili kad bismo ih još za moga života mi raspustili, da se zaposlenima daju minimalne otpremnine, da se sve zgrade, prodaju na aukciji, njihov nezamislivi vozni park isto, da se novac iz banaka sav prebroji i da se stečajna masa razdeli bivšim članicama, ali tako što će zemlje sa najnižim dohotkom dobiti najviše, a ove dobrostojeće – ni filera!
Ih, istakao si se pišući kako su nepotrebni i SANU i Dinastija, to ti je dalo krila, pa se zalećeš i na zdanje koje je dika i nada čovečanstva! Zalećem se ponajviše na dremež u koji se neosetno utone, zalećem se na mračno prepuštanje koje vidim kud god se okrenem…
Daj, čoveče, Ujedinjene nacije, to mora da bude… E, ja mislim da ne mora, ako njih rasformirano, ode i mrski Unesko, nama jedna briga manje, ali i da nije nas, i da nije naše muke, i da nije tih naših svetinja rasutih po komšijinoj avliji, zar svet nije zreo za ozbiljan inventar i za veliko spremanje?
