Skupštinski život
Guvernersko glasanje
Probno glasanje o guverneru u skupštinskim odborima i rasprava o stavljanju van snage odluke o izboru guvernera od 22. juna 2003. možda je test za buduću manjinsku vladu
Koalicioni pregovori
Uzmi ili ostavi
Koštunica predlaže manjinsku vladu DSS, G17 plus, SPO–NS i poseban koalicioni ugovor sa DS-om koji uključuje i nivo državne zajednice. Demokrate se ljute. Dok se uže zateže, reč izbori raduje najviše one koji na njima nemaju šansi
Koalicioni pregovori
4-1=0
Biće potrebno da se primeni diferencijalni račun da bi se videlo da li šest manje četiri iznosi dva. To je zato što u srpskoj parlamentarnoj matematici nije jasno da li četiri manje jedan daje rezultat nula
Slučaj Moldavke S.Č
Odbrana javnog interesa
Afera trgovine ljudima potresla je Crnu Goru najviše zahvaljujući Ljiljani Raičević koja je hrabro slučaj gurala u javnost
Nevladine organizacije pre i posle 5. oktobra 2000
Nepotrebni prijatelji
U novu 2004. građani Srbije ulaze sa dve nove političke stranke na sceni. Otpor i G17 plus su do pre nekoliko meseci uživali ugled – ili bili potcenjivani – kao nevladine organizacije. Otpor je, prvo "studentski", potom kao "narodni" u poslednjoj godini režima Slobodana Miloševića znatno doprineo njegovom rušenju. Posle toga, pomalo haotično, nastavio je delovanje zalaganjem za suzbijanje korupcije pod sloganom upozoravajućim za nove vlasti: "Samo vas gledamo". S druge strane, ekspertska grupa G17 plus predstavlja neku vrstu logistike DOS-a – ali očekuje i traži više uticaja na javnoj sceni od priznanja da su "zaslužni teoretičari". Miroljub Labus, Mlađan Dinkić i Božidar Đelić kao eksperti s funkcijama posle 5. oktobra zauzimaju gotovo neprikosnoveno mesto najpopularnijih u javnosti – odmah iza Vojislava Koštunice. Posle rascepa vladajućeg DOS-a u leto 2001, pozicija NVO eksperata postaje klimava; Miroljub Labus ne uspeva ni uz "podršku" Demokratske stranke da pobedi na prošlogodišnjim predsedničkim izborima u Srbiji; Mlađan Dinkić smenjen je s mesta guvernera pod okolnostima koje će na kraju dovesti do prevremenih parlamentarnih izbora; Božidar Đelić upisuje se kao poslanički kandidat na listu Demokratske stranke... U međuvremenu, Otpor i G17 plus postaju političke stranke, u oba slučaja kao razlog za promenu profila i načina delovanja navodi se nemogućnost da kao NVO ozbiljno utiču na društvene i političke promene. Šta se promenilo? Zašto su Otpor i G17 plus pre 5. oktobra 2000. bili zadovoljni svojim uticajem, a posle se razočarali? Da li to znači da bi većina od trenutno registrovanih 1790 NVO-a u Srbiji trebalo da se registruju kao političke stranke? Da li bi tako bile ozbiljnije shvaćene i efikasnije delovale u društvu?
Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji
Noć radikala
Radikali dominiraju na "svojoj polovini" i ostvaruju neupotrebljivu pobedu. Za sklapanje postizborne koalicije radi sastavljanja nove vlade potrebna saglasnost DSS-a, DS-a, G17 plus i SPO–NS. Aktere znamo: kad se oni usaglašavaju – sve je moguće
Izjava nedelje
„Morao sam da prodam stan koji sam dobio od države da bih platio porez na ekstraprofit.“
Tomislav Nikolić, nosilac liste Srpske radikalne stranke ("Utisak nedelje")
Predizborna ponuda
Dafinini pilići
U poslednjih dvadesetak dana birači u Srbiji imali su priliku da se naslušaju raznih slatkih obećanja: zapošljavanje od 150.000 do milion ljudi, odobravanje 60.000 do 150.000 stambenih kredita, otvaranje 30.000 do 180.000 malih i srednjih preduzeća godišnje, poništavanje ili preispitivanje dosadašnjih privatizacija, procvat sela kroz veći agrarni budžet, dugoročne beskamatne kredite seljacima i garantovane ekonomske cene poljoprivrednih proizvoda, ulazak u Evropsku uniju, smanjenje poreza na zarade sa 77 na 49 odsto…
Srpski vanredni parlamentarni izbori 2003
Ko će skočiti preko pet odsto
Finiš kampanje podudario se sa zimskim slavama (Sveti Nikola koga pola Srba slavi, a druga polovina ide na slavu) s novogodišnjim egzaltacijama i uobičajenim potrošačkim metežom pri kraju godine. Šta će ostati posle predizborne gozbe
Privatni život u Srba
Istorija svakodnevice
Do sada su u okviru istorijske nauke uglavnom izučavani ratovi, bitke, potezi vođa i državnika, ali retko svet porodice, život muškarca i žene, njihove navike, odnos prema rađanju i smrti, kako su se odevali, koja su jela voleli, kako su putovali, u kakve su škole išli, šta su čitali, kako su se zabavljali. Nedavno pokrenut projekat "Istorija privatnog života na tlu srpskih zemalja" ovakav pristup trebalo bi da promeni