Strip u Srbiji 1945–1955

Oslobođenje i cenzura

U okviru trećeg internacionalnog festivala autorskog stripa GRRR!, održanog od 2. do 7. oktobra u Pančevu, pored brojnih izložbi i radionica u kojima su učestvovali domaći i inostrani strip autori i izdavači, bila je predstavljena izložba "Strip u Srbiji 1945–1955." autora Zdravka Zupana, kao nastavak serije izložbi kojima festival GRRR! pokušava da podseti na istorijski razvoj strip-medija u našoj sredini. "Vreme" objavljuje tekst autora izložbe o periodu kada strip dolazi pod udar ideoloških kritika i cenzora

Intervju: Sinan Gudžević, pisac i prevodilac

Nered u glavama ljudi

"Srbiji je svet potreban, a u njega ne može ići s pričom o četništvu kao antifašističkom pokretu. Onaj ko četništvo iz Drugoga svjetskog rata danas prikazuje kao odbranu srpstva ili antifašizam taj krivotvori činjenice i sebe upisuje u one koji lažima i mržnjom indoktriniraju mlade ljude. Bilo bi najbolje otvoriti pitanje o tome šta bi Srbija bila da u njoj nema četništva"

Izbor gradonačelnika Novog Sada

Ko će biti veliki birov

Predizbornu žestinu oko gradonačelničkih izbora u Novom Sadu ilustruje okolnost da se javnosti prijavilo, kao mogući učesnici izborne trke, čak 13 ličnosti (ako smo dobro izbrojali dobrovoljce za tu funkciju). Neki od njih doista s nadom da će pobediti, drugi s idejom da izbore iskoriste da ih Novi Sad bar upozna, treći da naškode glavnim kandidatima i pri tom nešto i zarade od onih koji kao takmičari za to imaju interesa, četvrti da se legalizuju i steknu neku vrstu "zaštite" od eventualnih budućih "progona" vlasti ili neke druge mafije

Beograd - gradonačelnička trka

Prvi ljudi velike varoši

Beograd ima para, medije, ljude, perspektivu... Funkcija gradonačelnika možda je po operativnoj važnosti i druga po značaju za Srbiju

Slučaj Jugoremedija

Klasna borba za tuđu fabriku

Ministar privrede i predsednički kandidat Dragan Maršićanin obećao je radnicima Jugoremedije da će oni postati većinski vlasnici. Institucionalno ili vaninstitucionalno. Zbog toga Jugoremedija nije radila dva i po meseca, a vlasnik kompanije tvrdi da je zbog toga imao štetu od oko deset miliona evra

Sudbina Vlade Srbije

Sa čim pred birača

Radikali sa svoja 82, od ukupno 250 poslanika u Skupštini Srbije, ne bi mogli sami da sruše Vladu, a teško da bi u ovom trenutku izbori odgovarali nekom drugom. Istraživači tvrde da su socijalisti i G 17 plus sada nedovoljno popularni da bi se mogli nadati ponovnom ulasku u parlament. Tadićevim demokratama potrebno je još vremena da ojačaju i konsoliduju se. Posle Maršićaninovog debakla DSS-u je više nego potreban neki rezultat s kojim bi se mogao ponovo pojaviti pred biračima

Lik i delo

Boris Tadić

Ubistvo novinara i šta je bilo posle

Dan za Vijesti

Posle ubistava Slavka Ćuruvije i Milana Pantića, ubistvo Duška Jovanovića treće je ubistvo novinara u SCG u poslednjih pet godina. Međutim, ovaj atentat će verovatno imati veće političke posledice: već i sada je jasno da će Jovanovićevu smrt mnogi pokušati konkretno da iskoriste

Intervju – Vojislav Koštunica

O Hagu, Jočiću, SPS-u, ustavu, Šećernoj aferi…

"Danas je jasnije više nego ikad da nikakav značajniji pomak neće biti moguć na evropskom putu Srbije i Crne Gore bez saradnje sa Haškim tribunalom. Ma šta mi mislili o međunarodnoj pravdi, to je sasvim svejedno. Prosto, napretka neće biti i rešenja će morati da budu nađena u jednoj ozbiljnoj saradnji i komunikaciji sa Hagom, Briselom i Vašingtonom. Svako zna da izbori nisu pravi trenutak za to"

Poslanici i sudovi

Radikalna struja i imunitet

Intervju - Zoran Stojković, ministar pravde

Evropa su zakoni

"Tužilaštvo u potpuno podaničkom i poslušničkom položaju. Ja sam takvo stanje zatekao. Nisam mogao da verujem da u Srbiji ima 30 odsto v.d. tužilaca. To je frapantno"

Istraživanje - dobrotvorne akcije

Sirotinja pomaže, bogati se slikaju

"Srbi su u pružanju humanitarne pomoći često kratkog daha, a najadekvatniju pomoć pružaju kada padne krv", kaže Dragica Kljajić, stručni saradnik za socijalna pitanja u Crvenom krstu. Na računu jedne od mnogih humanitarnih organizacija koje su posle martovskih događaja pokrenule akciju prikupljanja pomoći srpskim porodicama na Kosovu i Metohiji još stoji oko 30 miliona dinara, a oni kojima je ta pomoć upućena i dalje čekaju. Na ovom primeru otvaraju se brojna pitanja vezana za fenomen humanitarnih akcija u Srbiji