Dan svetske audio-vizuelne baštine je 27. oktobar. Redakcija za istoriografiju Televizije Beograd, koja je u javnosti najpoznatija po emisiji „Trezor“, tradicionalno obeležava ovaj datum, a ove godine su 27. oktobra organizovali obilazak fonoteke Radio Beograda. U svom pozdravnom govoru, Dušan Radulović, direktor Radio Beograda, rekao je da je čuvanje snimaka tradicija kojom se naš najstariji radio ponosi, ali i da je došlo vreme da fonoteka Radio Beograda preraste u nešto više od arhiva i da bi trebalo da postane muzej. Zvučni arhiv Radio Beograda osnovan je 1952. godine i čine ga snimci na trakama i gramofonske ploče. Ruža Rudić, muzička urednica Radio Beograda, istakla je da je za predstavljanje jednog muzičkog dela u radijskom programu, pored fonoteke, neophodno koristiti i dokumentaciju Radio Beograda jer na košuljicama nekada samo piše ime izvođača, a ostali podaci moraju se potražiti u dokumentaciji.
„Trudim se da mlade, koji počinju ovde da rade, naviknem da dolaze u fonoteku. Ne nalazi se sve na Jutjubu“, kaže Ruža Rudić.
Digitalizacija snimaka u fonoteci počela je pre dve godine. Trenutno se obrađuju ploče, a rad na jednoj ploči može trajati od jednog do četiri dana, u zavisnosti od stepena njenog oštećenja. Nekada je oštećenje takvo da se nedostajući delovi uzimaju sa drugih snimaka ili se deo koji nedostaje ponovo odsvira. Snimci u arhivi Radio Beograda potiču iz samog radija, ali to ne znači da snimci koje poseduju građani neće biti primljeni u arhiv ukoliko su vredni. Draško Brajović, rukovodilac tonskog arhiva u kome se nalazi 25.000 traka govornog materijala, objasnio je da je arhiv primio snimke zdravica koje su 1934. godine razmenili kralj Aleksandar i bugarski car Boris. Ove zvučne zapise snimio je lekar kralja Aleksandra, a njegovi potomci poklonili su ih arhivu Radio Beograda.
Rešenost Radio Beograda da njihov zvučni arhiv postane muzej zaslužuje podršku javnosti. Raznovrsnost snimaka koji se nalaze u arhivu omogućiće istraživačima da steknu pogled na Srbiju preko zvuka jer programi Radio Beograda predstavljaju zvučnu sliku Srbije.
Reka Drina je u blizini Loznice „pocrvenela" zbog, kako kaže Vodovod, otapanja snega koji je na putu do reke spirao naslage boksita. Udruženje Eko straža tvrdi da je uzrok promene boje druge prirode
Skandal “Jovanjica”; Prvostepena presuda Zoranu Marjanoviću; Zalivni sistemi; Košarkaška pojačanja
Ispada da opozicija nije pobedila ni u jednom od ova dva mesta. Ali, pre nego što upadnemo u bezdan defetizma, treba primetiti da je sve prošlo najbolje što može u ovom trenutku. I da od sad pa nadalje, može da bude samo bolje
Žitelje Kosjerića i Zaječara zapala je velika simbolička dužnost. A to je da svojim glasom odbrane čast Srbije od revizionističkog režima koji joj pljuje u oči pretvarajući žrtve u krivce i čije nasilje i laži zaista podsećaju na fašizam
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Intervju: Tužiteljka Bojana Savović
Svako treba da živi sa svojom savešću – ako je ima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
