Dan svetske audio-vizuelne baštine je 27. oktobar. Redakcija za istoriografiju Televizije Beograd, koja je u javnosti najpoznatija po emisiji „Trezor“, tradicionalno obeležava ovaj datum, a ove godine su 27. oktobra organizovali obilazak fonoteke Radio Beograda. U svom pozdravnom govoru, Dušan Radulović, direktor Radio Beograda, rekao je da je čuvanje snimaka tradicija kojom se naš najstariji radio ponosi, ali i da je došlo vreme da fonoteka Radio Beograda preraste u nešto više od arhiva i da bi trebalo da postane muzej. Zvučni arhiv Radio Beograda osnovan je 1952. godine i čine ga snimci na trakama i gramofonske ploče. Ruža Rudić, muzička urednica Radio Beograda, istakla je da je za predstavljanje jednog muzičkog dela u radijskom programu, pored fonoteke, neophodno koristiti i dokumentaciju Radio Beograda jer na košuljicama nekada samo piše ime izvođača, a ostali podaci moraju se potražiti u dokumentaciji.
„Trudim se da mlade, koji počinju ovde da rade, naviknem da dolaze u fonoteku. Ne nalazi se sve na Jutjubu“, kaže Ruža Rudić.
Digitalizacija snimaka u fonoteci počela je pre dve godine. Trenutno se obrađuju ploče, a rad na jednoj ploči može trajati od jednog do četiri dana, u zavisnosti od stepena njenog oštećenja. Nekada je oštećenje takvo da se nedostajući delovi uzimaju sa drugih snimaka ili se deo koji nedostaje ponovo odsvira. Snimci u arhivi Radio Beograda potiču iz samog radija, ali to ne znači da snimci koje poseduju građani neće biti primljeni u arhiv ukoliko su vredni. Draško Brajović, rukovodilac tonskog arhiva u kome se nalazi 25.000 traka govornog materijala, objasnio je da je arhiv primio snimke zdravica koje su 1934. godine razmenili kralj Aleksandar i bugarski car Boris. Ove zvučne zapise snimio je lekar kralja Aleksandra, a njegovi potomci poklonili su ih arhivu Radio Beograda.
Rešenost Radio Beograda da njihov zvučni arhiv postane muzej zaslužuje podršku javnosti. Raznovrsnost snimaka koji se nalaze u arhivu omogućiće istraživačima da steknu pogled na Srbiju preko zvuka jer programi Radio Beograda predstavljaju zvučnu sliku Srbije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odao se vojnim temama, a to obično znači da mu trebaju popularne reči i još popularnija obećanja
Pobunjeni studenti i narod mogu da bace pokoju kamenicu, ali ne mogu biti zbilja „nasilni“. Jer, Srbija je odavno u modusu samoodbrane od režimskog nasilja, onog koje uništava i briše živote
Kome smeta generalni ton u kom se odvijao jučerašnji protest “Vidimo se na Vidovdan”, nek se seti: 28. juna 2025. godine pod pendrecima su krvarile glave jer je Aleksandar Vučić “branio” zapišani, smrdljivi vašar u koji je pretvorio Pionirski park. Nemamo druge studente koji će vam se više svideti. Ovo je jedina prilika da se oslobodimo represivnog režima, druge biti neće
Ekspo je za naprednjačku elitu razlog da dobro potegne. Pogotovo što sluti da će im to čerupanje narode i države biti poslednji valcer. Posle kud koji mili moji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
