Žrtve na sudu

Slučaj šesnaest vranjanskih radnika, koji se upravo procesuira pred sudom, jeste slučaj trgovine ljudima iz domena radne eksploatacije. Ta grupa radnika iz Vranja se u junu prošle godine javila na radijski oglas za rad na građevinama u Rusiji. Reč je o keramičarima, zidarima i ostalim građevincima, kojima je obećan rad na rezidencijama i zgradama u Moskvi i Sočiju, uz sređene papire i radne dozvole, što je ukazivalo na legalan boravak. Međutim, na iznenađenje radnika, iz Moskve su prebačeni u Grozni i tako završili u Čečeniji, gde su radili na kopanju minskih polja, opkoljeni naoružanim ljudima: ilegalno, u tri smene, pod prisilom, u nehigijenskim uslovima i bez isplaćenog novca za rad. U septembru su uspeli nekako da se dokopaju srpske ambasade u Moskvi, preko koje su se i vratili u Srbiju.

Sudeći prema primedbama nevladine organizacije „Atina“, koja prati suđenje u slučaju vranjanskih radnika, i ovde se prelamaju sve manjkavosti državnih mehanizama, pre svega sudstva, koji bi trgovinu ljudima trebalo jasno da prepoznaju i sankcionišu. Ova organizacija uputila je pismo Visokom savetu sudstva negodujući zbog toka suđenja koje se zbog trgovine ljudima vodi u Višem sudu u Vranju. Primedbe se odnose na to da sudinica oštećene tretira kao optužene, pokazujući sumnju u njihovu interpretaciju događaja i otvoreno ih okrivljujući za sve što im se dogodilo. Iznad svega, karakterističan sudski obrazac pretvaranja žrtve u krivca, pa i u ovom slučaju, ilustruje pitanje radnicima: zašto ste uopšte polazili tamo kad ste znali da idete u neizvesnost?

Neizvesnosti koja ih čeka u tuđini radnici, a uglavnom su to kod nas građevinci, i te kako su svesni. Nije tajna da veliki broj radnika odavde kreće u takve aranžmane trbuhom za kruhom, kao što nije tajna ni to da neki od njih bivaju grubo prevareni i sva obećanja koja im ovdašnji „poslodavci“ nude u vezi s prirodom posla koju će u tuđini obavljati, kvalitetom smeštaja i nadnicama, ispostave se kao puke laži s kojima se suoče čim pređu granicu.

Među mnogim otkrivenim slučajevima radne eksploatacije kod nas, slučaj vranjanskih radnika prvi je koji se procesuira na sudu. Više tužilaštvo u Vranju pokrenulo je krivični postupak protiv organizatora „posla“ u Rusiji, odnosno u Čečeniji, G. J. i N. S., obojica naši ljudi, samo što je prvi pušten da se brani sa slobode, a drugome se sudi u odsustvu. Kako je Jelena Hrnjak, koordinatorka NVO „Atina“, rekla za „Danas“, od kada je okrivljeni G. J. pušten na slobodu, oštećeni radnici se više ne pojavljuju na suđenju, zbog čega im je izrečena kazna od 40.000 dinara, koju oni nemaju odakle da plate, jer se radi o ljudima koji jedva preživljavaju.

Prema poslednjim informacijama, kako „Vreme“ saznaje od Lidije Đorđević iz NVO „Atina“, na ročište koje je u septembru bilo zakazano za utorak 6. novembra, došla su tri radnika čije je svedočenje bilo potrebno, no suđenje je u poslednjem trenutku bilo otkazano, što zbog iznenadnih obaveza sudinice, što zbog nedolaska optuženog G. J. Napomenimo i to da je optuženi G. J. i ranije bio osuđivan za dela prevare, a povodom slučaja vranjanskih radnika pušten iz pritvora da se brani sa slobode, dok se optuženi N. S. i dalje nalazi u Rusiji gde se bavi ugovaranjem poslova za naše radnike. Nastavak suđenja zakazan je za 18. decembar, a prema Krivičnom zakonu, minimalna kazna za trgovinu ljudima iznosi tri godine zatvora, dok za delo prevare u zavisnosti od okolnosti može biti izrečena i uslovna kazna.