Čukarički rukavac
Pomor ribe fekalijama
Saobraćaj
Mračna strana trotineta
Ilaja Jejl, osnivač univerziteta koji nosi njegovo ime, bio je trgovac začinima. Desetak vekova ranije bogatom udovicom trgovca začinima oženio se izvesni Muhamed, kasnije Alahov prorok i osnivač islama. Kolumbo je 1492. naleteo na Ameriku tražeći Indiju i Ostrva začina. U istoj potrazi Fernando Magelan je petnaestak godina kasnije zaobišao Ameriku, otkrio i krstio Tihi okean i, konačno, stigao u rajsku zemlju gde začini rastu sami od sebe.
Četiri od pet Magelanovih brodova progutalo je more, da se 1521. samo najmanji, „Viktorija“, i samo 19 od 250 mornara vratilo u Španiju. Danas je to putovanje čuveno kao prva plovidba oko sveta, ali je njegov cilj bio mnogo prostiji: doploviti do Ostrva začina putem koji nisu kontrolisali Portugalci, Arapi, Sirijci, Kinezi ili lokalni vladari o čijem su se bogatstvu ispredale bajke. Tovar začina koji je bedna „Viktorija“ dovezla do Španije ne samo što je isplatio sve troškove trogodišnje ekspedicije, nego je preživelih 19 Magelanovih mornara od svog udela moglo da umre u bogatstvu.
U biblijskoj Knjizi postanja Josifa za šaku začina braća prodaju u roblje arapskim trgovcima. Kraljica od Sabe daruje Solomona zlatom, dragim kamenjem i začinima. U petom veku stare ere Hipokrat pominje više od 400 lekova za čije su spravljanje nužni začini i drugo bilje.
Najveći začinožderi bili su, izgleda, stari Rimljani. Zabeleženo je da je na pogrebnim svečanostima Neronove žene 65. godine spaljen ceo godišnji uvoz cimeta – ali i da je Alarih Got 410. godine kao cenu da ne pobije sve građane Rima uz nakit, zlato i svilu tražio i – 1200 kilograma bibera odmah, a dodatnih 120 kilograma svake godine.
S usponom srednjovekovne evropske civilizacije raste i interes za zemlje iz kojih stižu dragoceni začini – Kinu, Indiju, Javu, Indoneziju i, naročito, Molučka ostrva, tada poznata kao Ostrva začina. Venecija postaje prva evropska metropola začina zahvaljujući dobrim vezama s Arapima i, kasnije, Turcima. Oko začina će se narednih stoleća voditi pravi ratovi između trgovačkih kompanija, preduzetnika svake fele, preduzeća i država koje su osnivale kolonije i kontrolisale ili htele da preuzmu kontrolu trgovine i njene puteve…
Nafta je začin oko kog se vode današnji, a voda začin sutrašnjih ratova, kažu.
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
