Neki tu reč, koju je 2004. skovao „Njujork tajms“, posrbljuju (voterbording), a neki prevode sa „tehnika mučenja simulacijom davljenja“. Da je ona sprečila terorističke napade i spasla ljudske živote, tvrdio je ovih dana bivši američki predsednik Džordž V. Buš u intervjuu za TV NBC, povodom izlaska iz štampe njegovih memoara „Trenuci odluke“.
Knjige kažu da je tu vrstu torture primenjivala još španska inkvizicija. Voda se sipa na lice vezanog zatvorenika prekriveno krpom, polako dolazi do pluća i dovodi ga do uverenja da će se udaviti. Pogrešno se tvrdilo da ta tortura del agua, kako bi rekli Španci, ne ostavlja tragove na telu – oštećenja nastaju na mozgu i na plućima zbog nedostatka kiseonika, a bilo je i slučajeva da mučeni polomi sopstvenu nogu grčeći se u borbi za dah.
U Gvantanamu su neki zatvorenici na taj način ispitivani i po 183 puta.
Na „vodene muke“ bacali su zatvorenike i agenti holandske Istočnoindijske kompanije na Molučkim ostrvima u Indoneziji 1623; i američka vojska posle španskog građanskog rata 1898. („vodeni lek“, ili „kineska vodena tortura“); i sudeći po jednom članku u „Njujork tajmsu“ iz 1852, policija u Sing Singu („tuširanje“ ili „hidropatska tortura“); i japanske trupe i nemački Gestapo tokom Drugog svetskog rata; i Francuzi tokom Alžirskog rata (1954–1962).
Za knjigu „Ispitivanje“ (1958) žrtve takve torture, novinara Anrija Aleža, predgovor je napisao filozof Žan-Pol Sartr, ali je knjiga bila zabranjena sve do 1962.
Tu torturu su Amerikanci provodili u Vijetnamu (sudeći po fotografiji u „Vašington postu“ iz januara 1968, napravljenoj blizu Da Nanga); Crveni Kmeri u Kambodži (1975–1979), britanska vojska u Severnoj Irskoj; Pinočeov režim u Čileu 70-ih prošlog veka…
Takve postupke je 2006. svrstao u torturu i Komitet UN-a, a i Evropski sud za ljudska prava 2008, u slučaju Saadi protiv Italije.
Buš tvrdi da ga je njegov pravni savetnik uveravao da je legalna primena te, kako se izrazio bivši direktor CIA Porter Gosa, „profesionalne tehnike ispitivanja“.
Međutim, japanski oficir Jukio Asano osuđen je pred američkim sudom 1947. na 15 godina robije zbog toga što je tako mučio američke civile tokom Drugog svetskog rata, a teksaski šerif Džejms Parker je zbog simulacije davljenja zatvorenika 1983. osuđen na deset godina zatvora.
Šta je, naivčine, čitate ovo i mislite: „Bušu se loše piše!“
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odao se vojnim temama, a to obično znači da mu trebaju popularne reči i još popularnija obećanja
Gestom pumpanja na Vimbldonu Novak Đoković je na sebe navukao kletve i uvrede režima Aleksandra Vučića. Stavljen je u isti koš sa „blokaderima-teroristima“ i „antisrbima“
I kako će vatrogasci, policajci i lekari da brinu o nebezbednim tunelima? Pa, tako što će da osmatraju brdo i budu spremni ako se brdo obruši na autobus, na primer
Da li biste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
