Uspeh i skandal srpske kulture

Izložba „Srbija zemlja fresaka“, koja je gostovala u katoličkim crkvama u Rimu, Viterbou i Firenci, izazvala je veliku pažnju Italijana. Prema rečima Bojana Popovića, autora izložbe i upravnika Galerije fresaka, u katoličkim i protestantskim crkvama je poslednjih decenija došlo do povratka vizantijskog slikarskog stila, tako da naše freske zapadnjacima više nisu egzotične kao nekada i sada mogu lako da shvate njihov značaj. Kopije naših fresaka bile su u Firenci izložene u franjevačkoj crkvi Santa Kroče, koja nije samo najveća franjevačka crkva na svetu, već i značajan spomenik italijanskog fresko-slikarstva, u kojoj se nalaze i Đotove freske. Tokom gostovanja u Santa Kročeu, izložbu je videlo 30.000 posetilaca. Ipak, ponuda da kopije naših fresaka i posle kraja izložbe ostanu u Santa Kročeu bila je prijatno iznenađenje za Bojana Popovića.

„Koncipirajući ovu izložbu, želeo sam da ona ukaže na srpsko-italijanske veze, pa je tako bila izložena i kompozicija iz Sopoćana koja prikazuje smrt Mlečanke Ane Dandolo iznad koje stoji car Uroš, a za ruku je drži Jelena Anžujska. Namerno smo poslali i kopije naših fresaka iz XII i XIII veka jer Italija, iako je kulturno prebogata zemlja, nema sačuvane freske iz tog doba. Pošto je naše i njihovo fresko-slikarstvo toga doba pripadalo istom kulturnom krugu, Italijani su, preko naših fresaka, mogli da pretpostave kako su izgledale njihove. Mislim da su zbog toga i želeli da kopije ostanu tamo“, kaže Popović.

Galerija fresaka pozajmila je crkvi Santa Kroče, na neodređeno vreme, kopije naših fresaka i, mada to Popović nije rekao, verovatno ih neće tražiti nazad jer su u Galeriji primetili porast broja italijanskih turista koji posećuju Beograd, a i franjevci iz Santa Kročea došli su u posetu srpskim manastirima.

Na pitanje da li će Galerija fresaka, ukoliko joj još neko ponudi aranžman sličan ovom u Firenci, pristati da pozajmi kopije srpskih fresaka, Popović je odgovorio da će to verovatno uraditi. Dodao je da će to učiniti ukoliko bude bilo moguće jer su u Firencu poslate kopije koje je Galerija imala izrađene u više primeraka. Na konstataciju da nije problem napraviti kopiju freske, Popović je odgovorio da to ipak jeste problem, pošto u Galeriji nije zaposlen nijedan kopista fresaka zbog nedostatka sredstava, zbog čega – Galerija ne može da dopunjava svoju zbirku fresaka. Želja „Vremena“ da izvesti o uspehu srpske kulture u svetu tako se, nažalost, pretvorila u obaveštavanje javnosti o kulturnom skandalu koji prevazilazi uspeh postignut u Firenci.