Tumači

O krizi smo već pisali, sad nešto o tumačenju znakova budućih događaja.

Istina je, kaže se kad neko kine. Dobar je znak ako vam, ako nekud polazite, ptica proleti s desne strane. Ili neočekivano zagrmi. U ove i silu drugih stvari veruje ogromna većina čovečanstva od silaska s drveta pa, kao i mi danas, oduvek nastoji da nekako obezbede garantovane dobre predznake.

Neki Tisamen iz Elide, starogrčkog grada na severozapadu Peloponeza, pitao je u Apolonovom svetilištu u Delfima šta ga u životu čeka, i dobio odgovor da će pobediti u pet velikih bitaka. Odlučio je da se posveti atletskom petoboju i 492. godine stare ere izašao je na takmičenje u Olimpiji. Znamo da je pobedio u bar dve discipline petoboja, trčanju i skoku udalj – ali ga je na kraju u rvanju savladao i pobednički venac osvojio Hijeronim sa ostrva Andros.

Spartanci su prvi shvatili da se proročanstvo odnosi na ratne pobede, pa su na svaki način pokušali da Tisamen postane njihov tumač znamenja. Kad je video koliko im je do njega stalo i koliko su spremni da plate, „zatraži više, izjavivši im da će pristati na to ako ga prime za građanina i ako mu dadu sva građanska prava; inače neće pristati ni po koju cenu“. Pred pretnjom od persijske invazije Grčke, Tisamenov značaj samo je rastao, pa je sebi dopustio da ga Spartanci nagovaraju više od deset godina.

Prva bitka pred koju je Tisamen tumačio predznake bila je kad su se 479. godine stare ere kod Plateje sudarile persijska i grčka vojska, u odlučnoj bici koja je označila kraj persijske invazije započete 11 godina ranije, i u kojoj su se već odigrale slavne bitke na Maratonu, kod Salamine i u Termopilima. Zanimljivo je da je i Persijancima ratni vrač pred bitku bio Grk Hegesistrat, takođe iz Elide kao i Tisamen, takođe iz jedne svešteničke porodice – i da su obojica dobili iste znake: da će bitka biti povoljna ako ne krenu prvi u napad. Zato je na obe strane bilo mnogo oklevanja i do odlučnog sukoba je došlo tek posle nekoliko dana odlaganja.

Tisamen je, osim kod Plateje, učestvovao u još četiri spartanske pobede, ovog puta protiv drugih Grka: 468-467. godine kod Tegeje i Dipaje, 464. na Istmu protiv pobunjenih spartanskih helota i 457. godine kod Tanagre, protiv savezničkih jedinica Argivaca i Atinjana.

Ne znamo šta je s njim posle toga bilo.