Torlak

Nije u pitanju ona reč torlak koja nas obično posećuje zimi u vreme epidemija gripa kada se govori o vakcinama Instituta za virusologiju, vakcine i serume Torlak, već jedna njena specifična izvedenica.

U toku onog haosa koju je u Zemunskoj marini napravio nagomilani dunavski led u pokretu, jedan brodarac u nekoj izjavi za TV upotrebio je izraz „natorlašeni led“ koji je „rendav“, grub, hrapav kao rende, koji svojim oštrim neravninama može da ogrebe i iseče korito broda. Nije citirana ta izjava u pisanim medijima verovatno zato što su urednici mislili da je u pitanju neki uvrnuti stručni novogovor dunavskih brodaraca pa ga zamenili standardnim izrazom. A izraz je klasičan: „Raširen bezoblično, natorlašen, sad počiva na istoku, ko udaljen breg ledeni“, glasi jedan stih Živojinovićevog prevoda Geteovog Fausta.

Iz konteksta je jasno da je čovek mislio na ona brda nagomilanog grubog leda, na pokretne ledene špicaste gomile koje razaraju brodove i nose sve sa sobom. Za gomilati se kaže trpati, kamariti, tovrljati, a turska reč torlak se na to ne odnosi, jer, kažu, označava neveštog neiskusnog mladića, onoga koji se razmetljivo hvali. Kažu, doduše, i da u Bugarskoj i Turskoj reč torlak označava i nekoga ko je grubijan, grmalj, neotesanac.

Po Vukovom „Srpskom rječniku“ torlak je „čovjek koji niti govori čisto srpski ni bugarski“. Torlati znači i jako vikati, nadmašivati druge glasove svojim, hm, torokanjem.

I onaj kraj na vrhu Voždovca na kome prave vakcine verovatno upućuje na regiju iz koje su se nekada doselili njegovi stanovnici. U jednom selu u Bugarskoj ponosno govore: „Nie sme Toralci, nie sme junaci.“ „Torlaci smo, junaci smo“ je bio naslov i festivala narodnog stvaralaštva u Čiprovcima 2001. Stanovništvo knjaževačke opštine sebe, kažu, naziva Torlacima. Torlačka zona preseca nekoliko granica. U Beloj Palanci se vode naučne rasprave o tome gde su granice torlačkog, a gde šopskog kraja. Torlačkim dijalektom (prizrensko timočki govori) govori se u jugoistočnoj Srbiji na severu sve do Zaječara, u severoistočnoj Makedoniji (Kratovo Kumanovo), u Bugarskoj, u Gori u Metohiji, u okolini Prizrena, a ti govori dopiru do Šumadije. Vuk ih nije uključio u standardni jezik. Šteta. Torlačkim dijalektom se tako lepo kaže: „Što cukaš toj dete, pušti ga nek spi.“