Specijalci

U prošlom broju „Vremena“ pojavio se oglas s naslovom: „Sanjate li automobil koji razmišlja u kapljicama, a ne u litrima?“ Privlačan naslov, nema šta. Na slici devojka koja na dlanu drži maleni kanister za benzin (koji podseća na flašicu parfema), iza nje dotični automobil sa otvorenim vratancima za rezervoar. Dobro, malo je previše bukvalno, ali to nije ono najgore. U dnu strane piše: „slika služi samo kao informacija“. ‘Ajde bogati! Samo informacija? Dobro je da su me upozorili na vreme – mogla sam da poverujem da stvarno treba da pljucnem u rezervoar ili prsnem dve-tri kapi parfema. Ili da očekujem da uz auto dobijem i kanister i devojku i kuću u pozadini. Šta – uz auto ne ide i garaža sa slike!? (Kako – gde je garaža? Pa evo je u odsjaju na automobilu! Svejedno nema garaže, kažete. E, onda nema ništa ni od kupovine.) Ne, stvarno, baš bih volela da saznam kako je nastao oglas. Ko je i zašto zahtevao da se napiše upozorenje? Da li su već imali neprijatna iskustva sa kupcima ili se preventivno ograđuju? I da li je to urađeno samo za naše tržište ili je jednoobrazno za sve zemlje? Pitam da bih znala da li sam tretirana kao kupac iz zemlje u tranziciji (kako lep eufemizam) – onaj koji misli da sve što leti to se jede, ili je takav oglas urađen za visokorazvijene zemlje u kojima neko može da vas tuži zbog lažnog obećanja, pa su, kao, bili obavezni da objasne razliku između kreativnosti i bukvalne informacije? Naravno, postoji još jedno objašnjenje, ono za koje iskreno navijam, a to je da je sporna rečenica pukom greškom dospela u štampu. Neko je jednostavno zaboravio da je izbriše pa je tako interna primedba ostala u finalnoj produkciji. Zašto navijam za ovo poslednje objašnjenje? Zato što bi to značilo da tvorci ovog oglasa ne misle da sam moron. Što bi bila prijatna promena. Toliko sam već naviknuta da me tretiraju kao morona da verovatno vidim problem i tamo gde ga nema, pa molim da mi se to uzme kao olakšavajuća okolnost.

Kad kanadska portparolka nezvanično kaže za Buša da je moron, to je međunarodni i državni incident. Ako joj i progledaju kroz prste, verovatno će je tužiti neko udruženje osoba sa posebnim potrebama. (U tim zemljama ne samo da ne smete da kažete: moron, nego se i termin „mentalno zaostali“ smatra uvredom jer su to „ljudi sa posebnim potrebama.“) Ako Buš i spada u tu kategoriju, kažnjivo je da ga diskriminišete jer i osobe sa psihofizičkim ograničenjima imaju pravo na rad. A ko će bolje promovisati to pravo nego – prvi čovek jedne zemlje. Regan je, na primer, budući da je nosio slušni aparat, korišćen kao ilustracija za kampanju: Kakav biste posao dali osobi sa oštećenim sluhom?

Drago mi je što smo bar u tome rame uz rame sa visokorazvijenim demokratskim sistemima – kod nas odavno nema diskriminacije „ljudi sa posebnim potrebama“. Dovoljno je da uključite televizor pa da vidite da svi oni negde rade i primaju plate. I to, bogami, na visokim položajima. A pošto nećemo da ih diskriminišemo (Evropska zajednica to ne bi odobrila), oni sve više napreduju. I vama bi bolje bilo da ono čuveno pitanje koje sebi svakodnevno postavljate („Pa, dobro, zar stvarno misle da smo toliki moroni?!“) preformulišete u: „Zar stvarno misle da smo osobe sa tolikim specijalnim potrebama?!“, inače bi neko mogao da vas optuži za diskriminaciju.