Ručak u boji

Desio mi se Japan, zemlja o kojoj mnogo znam i u koju sam dugo želela da odem. Prvobitni kulturni šok koji neminovno svako doživi, pre svega zbog samog Tokija (izgleda kao da ste otišli u budućnost), posle izvesnog vremena zamenio je živ interes za sve što je oko mene stajalo ili se micalo, a micalo se sve – pokretne platforme, eskalatori, video zidovi, vrišteće reklame, vozila čudnih oblika, spoljašni liftovi na vrtoglavo visokim zgradama i ljudi, ljudi, ljudi. Sve je izgledalo kao sajber mravinjak u kojem je sve funkcionisalo kao švajcarski, pardon, japanski sat.

Nesviknutu na toliku ljupkost i osmehe uspeli su da me ganu do suza svojom ljubaznošću i tako zauvek zadobiju moje poštovanje i divljenje. U ovakvim slučajevima iskustvo je presudno za spoznaju o tome u kakvom se svetu nalazite. Moje iskustvo mi je govorilo da se što pre uhvatim jednog dela japanskog bića kako bih ovu predivnu i komplikovanu zemlju što bolje upoznala. I naravno, uronila sam u carstvo zvano suši, sašimi, kikuraga, kombucha, tempura, sukijaki, soba – rečju, carstvo hrane. Oh, kako se lepo jede u Japanu. Pre svega štapići. Za razliku od kineskih, zašiljeni su na vrhovima, a sada i sa kružnim žlebovima za što lakše hvatanje hrane koja je isečena tako da jedan komad odgovara jednom zalogaju. Kada Japanci jedu supu koja se služi u činijicama prvo se iz nje pojedu komadići mesa ili povrća, a onda uz glasno srkanje i tečnost. Špageti su ustvari staklasti zeleni heljdini rezanci koji se prvo stave u usta, a onda uz srkanje uvlače onoliko koliko su dugi – kao kad smo bili deca i igrali se rezancima u supi. Fenomenalno! Hrana se služi u nebrojano mnogo malih tanjirića u što više boja. Što više boja u jelu to je ručak interesantniji i zdraviji. O sušiju ovde ne vredi pričati jer se u Japanu sve što se tokom noći ulovi u moru proda i iskoristi već do narednog dana. A da biste nešto od ovoga i probali, evo tri kratka recepta.

Skuvajte spanać, ocedite ga i prelijte mešavinom od drobljenog prepečenog susama, soja sosa i malo šećera. Uz to kao dodatak izdrobite sirovi tofu sir, začinite ga susamovim uljem, solju i sitno seckanim mladim lukom. A kao glavno jelo poslužite iskomadanu bundevu, potopite je u mešavinu topljenog putera, belog luka u prahu, šećera, soli i bibera i pecite na roštilju ili na vrelom ulju. Naravno, ne smete zaboraviti pirinač kao dodatak, sve ovo stavite u različite male tanjiriće, uzmite štapiće i – prijatno.

P.S. Izgleda šašavo, ali ja sam se vratila sa dva-tri kilograma više.