RTP

Naslov bi mogao da bude i „Cigla“ ili, više marketinški, „prodaja cigle“. To je ono kad vam na ulici priđe neki jadan klinac i nudi ciglu na prodaju.

Odbijanje ne pomaže, ni ljubazno ni neljubazno. Kad nesretni kandidat za kupca zaključi da će se izdrati na i/ili udariti po malom prodavcu, stvar tj. scena se naglo i temeljito menja.

Mali krene da plače/kuka ili nešto slično. Iz obližnjeg ulaza, iza žbuna ili ćoška izlazi ekipa sastavljena od bicepsa, tricepsa i kvadricepsa, uglavnom bez vrata/šije ali može s tetovažom.

Puni saosećanja za malog jadnika, oni vas – brže ili kraće, pojavom, rečima i šamarima, ili kombinacijom ovih i drugih metoda – ubede da je za vas kupovina cigle najjeftiniji i, svakako, najbezbolniji način da iz sukoba izađete.

RTP ne znači – na primer, Radio televizija Prištine – već je skraćenica koja u novogovoru znači „odgovornost za zaštitu“, Response To Protect.

Izraz se u međunarodnoj zajednici pojavljuje posle NATO bombardovanja Srbije, tek nešto posle uvođenja pojma „humanitarni rat“. Jezikoslovac su SAD i njihovi saveznici. Drugim rečima, smislile su ga kako bi opravdale vojne intervencije bez saglasnosti Saveta bezbednosti, u čemu je „Milosrdni anđeo“ nad Srbijom bio presedan. UN su 2004. godine to odbacile, zauzimajući se za stanovište žrtava i osuđujući „takozvano ´pravo´ humanitarne intervencije“ nakon NATO bombardovanja Srbije.

Još 1949. godine Međunarodni sud je u jednom slučaju zaključio da „navodno pravo na intervenciju“ može da tretira „samo kao ispoljavanje politike sile, koja je ranije prouzrokovala mnoge ozbiljne zloupotrebe, i kao takvo ne može da ima mesta u međunarodnom pravu, ma kakvi bili nedostaci međunarodne organizacije…“.

Ili, kako je primetio jedan stručnjak za međunarodno pravo, intervencija je kao reka Misisipi, teče sa severa ka jugu.

Kao i globalna prodaja cigle.