Protest zbog nastradalih kolega

Za prvih deset meseci ove godine u Srbiji su ubijena trojica policajaca na dužnosti. Pet dana nakon što je preminuo Slobodan Cvetić, policajac smrtno ranjen 20. oktobra tokom pljačke banke u beogradskom naselju Karaburma, u Vojvodini je ubijen njegov kolega koji je, takođe, samo radio svoj posao.

Prvog dana novembra u Novom Sadu održana je protestna šetnja policijskih službenika i građana zbog ubistva policajca Siniše Hrnjeza, ali i učestalih napada na policiju. Hrnjez je nastradao 30. oktobra, u selu Stari Ledinci, u blizini Novog Sada, između Sremske Kamenice i Beočina, kada je meštanin Srećko Martić aktivirao bombu od koje je život izgubio i njegov otac Jovo Martić, a on i drugi policajac Saša Marinković ostali povređeni.

Nesreća se dogodila u nedelju posle podne, kada se policijska patrola u kojoj su bili Hrnjez (39) i Marinković (40) odazvala na poziv Srećkove sestre Nade Martić koja je prijavila da on maltretira nju i pokojnog oca.

Policija je Srećka (36) našla kako sedi u podrumu krijući jednu ruku iza leđa. Kada mu je jedan od policajaca rekao da pokaže šta ima u ruci, Srećko Martić je pokazao bombu, izvukao osigurač i kašikaru bacio na oca i policajce. Bomba je pala između Hrnjeza i Jove Martića i usmrtila ih. Marijanović je zadobio povrede nogu, a sam napadač višestruke povrede po stomaku i grudima. Ranjeni policajac se oporavlja kod kuće, dok se, u trenutku pisanja ovog teksta, lekari trude da spasu napadačev život.

Kako list „Pres“ nezvanično saznaje, Martić je od ranije poznat policiji zbog nasilničkog ponašanja u alkoholisanom stanju, a kako tvrde komšije nesrećne porodice, „poslednjih nekoliko dana gotovo se nije ni treznio“.

Porodica Martić se u Ledince doselila 1995. godine, izbegavši iz Knina. Navodno je Srećko posedovao čitav arsenal oružja kojim se hvalio poznanicima i prijateljima, a i bačena kašikara je deo nevraćene ratne opreme.

Poginuli policajac Siniša Hrnjez imao je suprugu i troje dece. Godine 1999. je odlikovan Ordenom za hrabrost, iskazanu tokom NATO agresije.

U poslednjih pet godina, ovaj događaj je jedan od 9000 napada na policijske službenike koji su izvršavali svoje redovne zadatke i obaveze, izračunali su policijski sindikati. Cilj protesta u Novom Sadu je da se skrene pažnja na „blagu kaznenu politiku sudstva prema počiniocima krivičnih dela napada na policijske službenike“, kako je rekao predsednik novosadske sindikalne grupe Sindikata srpske policije Nenad Ljubišić.

On je napomenuo da naš policajac može da upotrebi vatreno oružje samo kad mu je život neposredno ugrožen, što dovodi do toga da su policajci često „glineni golubovi“, odnosno meta razbojnika.

Ispred zgrade novosadskog suda, gde je okončana protestna šetnja, sin poginulog policajca Vukašin Hrnjez, učenik srednje saobraćajne škole, zahvalio je policajcima i ostalim učesnicima protesta na podršci, rekavši da vidi koliko je njegov otac bio dobar čovek i koliko je svima značio.

Još je rekao da će, po želji svoga oca, verovatno i on biti policajac.

Za donošenje novog zakona o policiji, koji bi im dao veća ovlašćenja, založio se i direktor policije Milorad Veljović. On je priznao da ponekad i policajci prekorače granicu potrebne sile, ali uz opasku da su takvi incidenti nezasluženo dobijali mnogo veći publicitet od napada na čuvare reda.

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić, inače na službenom putu u Sjedinjenim Američkim Državama, rekao je da je krajnje vreme da svi izvučemo pouke iz ovoga što se dešava. „Niko nema pravo da podigne ruku na policiju. Ko podigne ruku na policiju, u smislu napada vatrenim oružjem, sigurno da mora da naiđe na žestok odgovor policije i države“, poručio je Dačić iz Klivlenda.