Čukarički rukavac
Pomor ribe fekalijama
Saobraćaj
Mračna strana trotineta
(1941–2013)
U beogradskom kliničko-bolničkom centru „Dedinje“ 29. januara preminuo je Borislav Milošević, brat bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića.
Na početku političke karijere bio je aktivan u međunarodnom sektoru Centralnog komiteta SKJ, a sedamdesetih godina je, kao crnogorski kadar, počeo diplomatsku službu u Rusiji. Bio je prevodilac Josipu Brozu Titu tokom osetljivih razgovora vođenih u četiri oka sa tadašnjim predsednikom Sovjetskog Saveza Leonidom Brežnjevim. Ambasador SR Jugoslavije bio je najpre u Alžiru, a zatim od 1998. godine u Rusiji.
Posle pada Slobodana Miloševića i nakon promene vlasti 5. oktobra 2000. godine Borislav Milošević je još neko vreme ostao na mestu ambasadora SRJ u Moskvi.
Nakon okončanja diplomatske karijere, radeći kao savetnik za nekoliko kompanija u Moskvi, posvetio se biznisu. Zalagao se za amnestiju porodice svog brata o čijem slučaju je govorio u kontekstu srpsko-ruskih odnosa i to u smislu prevage „antiruske komponente“ u tim odnosima citirajući pritom frazu: „Mi ih tražimo kao prestupnike, a Rusi im daju utočište“.
Takođe je rekao da „Slobodana ne treba idealizovati“, da je činio greške, ali „branio“ ga uverenjem da su „motivi koji su ga pokretali bili interesi Srbije i srpskog naroda“.
Među zasluge Slobodana Miloševića, Borislav je ubrojao dva dokumenta na kojima, kako je rekao, i danas počiva srpska politika odbrane vitalnih srpskih interesa, a to su Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN-a iz 1999. godine i Dejtonsko-pariski mirovni sporazum.
Poslednji put Borislav Milošević se u medijima u Srbiji pominjao juna prošle godine nakon promene vlasti u Srbiji, kada je, kako se navodi, izjavio da bi „novi predsednik Srbije Tomislav Nikolić mogao da amnestira Mirjanu Marković i Marka Miloševića“.
Zbog zdravstvenih problema sa srcem koje je imao i njegov mlađi brat, pre četiri meseca hitno je prebačen iz Crne Gore na lečenje u Beograd.
Opširnije o Borislavu Miloševiću pročitajte u tekstu „Portret savremenika: Stariji i uspešniji brat“ u „Vremenu“, broj: 1060.
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
