Saobraćaj
Mračna strana trotineta
Anonimne prijave
Hajka i na tužioca
(1941–2013)
U beogradskom kliničko-bolničkom centru „Dedinje“ 29. januara preminuo je Borislav Milošević, brat bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića.
Na početku političke karijere bio je aktivan u međunarodnom sektoru Centralnog komiteta SKJ, a sedamdesetih godina je, kao crnogorski kadar, počeo diplomatsku službu u Rusiji. Bio je prevodilac Josipu Brozu Titu tokom osetljivih razgovora vođenih u četiri oka sa tadašnjim predsednikom Sovjetskog Saveza Leonidom Brežnjevim. Ambasador SR Jugoslavije bio je najpre u Alžiru, a zatim od 1998. godine u Rusiji.
Posle pada Slobodana Miloševića i nakon promene vlasti 5. oktobra 2000. godine Borislav Milošević je još neko vreme ostao na mestu ambasadora SRJ u Moskvi.
Nakon okončanja diplomatske karijere, radeći kao savetnik za nekoliko kompanija u Moskvi, posvetio se biznisu. Zalagao se za amnestiju porodice svog brata o čijem slučaju je govorio u kontekstu srpsko-ruskih odnosa i to u smislu prevage „antiruske komponente“ u tim odnosima citirajući pritom frazu: „Mi ih tražimo kao prestupnike, a Rusi im daju utočište“.
Takođe je rekao da „Slobodana ne treba idealizovati“, da je činio greške, ali „branio“ ga uverenjem da su „motivi koji su ga pokretali bili interesi Srbije i srpskog naroda“.
Među zasluge Slobodana Miloševića, Borislav je ubrojao dva dokumenta na kojima, kako je rekao, i danas počiva srpska politika odbrane vitalnih srpskih interesa, a to su Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN-a iz 1999. godine i Dejtonsko-pariski mirovni sporazum.
Poslednji put Borislav Milošević se u medijima u Srbiji pominjao juna prošle godine nakon promene vlasti u Srbiji, kada je, kako se navodi, izjavio da bi „novi predsednik Srbije Tomislav Nikolić mogao da amnestira Mirjanu Marković i Marka Miloševića“.
Zbog zdravstvenih problema sa srcem koje je imao i njegov mlađi brat, pre četiri meseca hitno je prebačen iz Crne Gore na lečenje u Beograd.
Opširnije o Borislavu Miloševiću pročitajte u tekstu „Portret savremenika: Stariji i uspešniji brat“ u „Vremenu“, broj: 1060.
Ima li Aleksandar Vučić vojsku? Nešto ponaprednjačenih kadrova sigurno bi u „datom trenutku“ stalo iza svog „vrhovnog komandanta“. Ali šta je sa trupom? Pa ništa – velika većina bi zabušavala, uzela bolovanje, isparila. Oni su tu samo zbog para
„Jurićemo ih po ulicama“, proricao je Jovo Bakić i mnogi su mu davali za pravo. Sada se dešava obrnuto – naprednjački Šturmabtajlung mlati narod po ulicama, kućama i lokalima. A naša čaršija se dobrim delom gnuša „svakog nasilja“
Nije nelogično da se malo pribojavaš tuđih navijača kada odeš na utakmicu, pa i reprezentacije. Ali da strepiš da će te tvoji prebiti - to samo u Srbiji postoji
Vreme nasilja: Protest u Novom Sadu u pet slika
Bes, pendreci i suzavac Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
