Čukarički rukavac
Pomor ribe fekalijama
Saobraćaj
Mračna strana trotineta
(1941–2013)
U beogradskom kliničko-bolničkom centru „Dedinje“ 29. januara preminuo je Borislav Milošević, brat bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića.
Na početku političke karijere bio je aktivan u međunarodnom sektoru Centralnog komiteta SKJ, a sedamdesetih godina je, kao crnogorski kadar, počeo diplomatsku službu u Rusiji. Bio je prevodilac Josipu Brozu Titu tokom osetljivih razgovora vođenih u četiri oka sa tadašnjim predsednikom Sovjetskog Saveza Leonidom Brežnjevim. Ambasador SR Jugoslavije bio je najpre u Alžiru, a zatim od 1998. godine u Rusiji.
Posle pada Slobodana Miloševića i nakon promene vlasti 5. oktobra 2000. godine Borislav Milošević je još neko vreme ostao na mestu ambasadora SRJ u Moskvi.
Nakon okončanja diplomatske karijere, radeći kao savetnik za nekoliko kompanija u Moskvi, posvetio se biznisu. Zalagao se za amnestiju porodice svog brata o čijem slučaju je govorio u kontekstu srpsko-ruskih odnosa i to u smislu prevage „antiruske komponente“ u tim odnosima citirajući pritom frazu: „Mi ih tražimo kao prestupnike, a Rusi im daju utočište“.
Takođe je rekao da „Slobodana ne treba idealizovati“, da je činio greške, ali „branio“ ga uverenjem da su „motivi koji su ga pokretali bili interesi Srbije i srpskog naroda“.
Među zasluge Slobodana Miloševića, Borislav je ubrojao dva dokumenta na kojima, kako je rekao, i danas počiva srpska politika odbrane vitalnih srpskih interesa, a to su Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN-a iz 1999. godine i Dejtonsko-pariski mirovni sporazum.
Poslednji put Borislav Milošević se u medijima u Srbiji pominjao juna prošle godine nakon promene vlasti u Srbiji, kada je, kako se navodi, izjavio da bi „novi predsednik Srbije Tomislav Nikolić mogao da amnestira Mirjanu Marković i Marka Miloševića“.
Zbog zdravstvenih problema sa srcem koje je imao i njegov mlađi brat, pre četiri meseca hitno je prebačen iz Crne Gore na lečenje u Beograd.
Opširnije o Borislavu Miloševiću pročitajte u tekstu „Portret savremenika: Stariji i uspešniji brat“ u „Vremenu“, broj: 1060.
Pošto ne može da kaže „odanost je meni važnija od časti“, Aleksandar Vučić će reći da je častan čovek. Bezbroj je takvih primera. U filozofiji, to se zove performativna protivrečnost: izricanjem vrednosnog suda upada samome sebi u usta
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
