U Srbiji ne postoji evidencija o broju domaćica. Žena koje svakoga dana rade poslove „koji se podrazumevaju“ (kuvanje, pranje, čišćenje, održavanje domaćinstva, jednom rečju), nema ni na platnom spisku, niti u evidenciji nezaposlenih. Ipak, postoji mogućnost da i one dobiju priznanje i nadoknadu za svoj svakodnevni rad. Inicijativu za to pokrenule su članice nekoliko samostalnih sindikata, uz tvrdnju da i ova kategorija žena daje značajan doprinos društvu i da se mora pronaći način da se njihov rad prizna i vrednuje kao takav.
Reč je o zajedničkoj inicijativi Sekcije žena Samostalnih sindikata za građevinu, šumarstvo i putnu privredu, pokrenutoj tokom Okruglog stola koji je održan 10. decembra, povodom Međunarodnog dana ljudskih prava.
„U okviru regionalne kampanje ‘Danas i uvek – dostojanstven rad za žene’ organizovale smo Okrugli sto kome smo prisustvovale Biljana Maletin, nezavisna konsultantkinja za pitanja roda i rodne ravnopravnosti, Natalija Ostojić iz Uprave za rodnu ravnopravnost, i ja ispred Ženskog komiteta sindikata. Taj dan je doneta odluka da se pokrene inicijativa za pomoć ženama koje su nevidljive u društvu, ali rade čitav život“, kaže za „Vreme“ Aleksandra Stojković, potpredsednica Ženskog komiteta Internacionale radnika građevinarstva i šumarstva.
Prema navodima iz Fonda za penziono i invalidsko osiguranje, opcija za samostalno uplaćivanje doprinosa već postoji i za kategoriju domaćica i studenata, te građani mogu da biraju jednu od 13 osnovica prema kojima će uplaćivati svoje doprinose. Najniža osnovica je 35 odsto prosečne republičke plate, a najniža uplata doprinosa iznosi 4.405 dinara.
„Glavna ideja je da se nekim zakonskim aktom ili propisom unutar zakona reguliše nadoknada od strane države za žene koje nisu nikad radile, tj. one koje su, kao domaćice, svoj rad utrošile kod kuće“, dodaje Stojković. „Sama inicijativa nema ideju kako bi se to moglo zakonski regulisati, ali je bitno da je ta zamisao pokrenuta i, uz pomoć pravne službe Saveza sindikata, da se radi na daljoj razradi. Mi danas imamo više domaćica nego šezdesetih jer se žene teže zapošljavaju tokom krize od muškaraca, i mora se pronaći način da se tim ženama pomogne.“
Meho Omerović, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova u Skupštini Republike Srbije, ističe za naš list da država nema para ni za one koji su radili i u vidu doprinosa već odvajali za budžet. „Žene koje drže domaćinstvo i vode računa o kući u svakom slučaju zaslužuju priznanje i neku vrstu nadoknade za to što rade, pa makar bilo i simbolično od države. Ono što se ovde postavlja kao pitanje nije to, već koliko je država u ovom trenutku spremna da odgovori i na taj izazov jer mi, nažalost, para nemamo ni za one koji to sada zakonski zaslužuju.“
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je 2011. godine stopa nezaposlenosti za žene bila 17, 8 odsto.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odao se vojnim temama, a to obično znači da mu trebaju popularne reči i još popularnija obećanja
Ako se akcije brzopoteznog postavljanja barikada i blokada istovremeno na mnogo lokacija i povlačenja kada dođe policija nastave, režim je nagrabusio
Nikad se još nije desila istovremena blokada svih većih gradova u zemlji za puka dva sata. Sada jeste. Studenti i građani tu neće stati, jer osim otpora nemaju drugog izbora. Kako će teći narodno blokiranje Srbije i što se dalje može očekivati
Pobunjeni studenti i narod mogu da bace pokoju kamenicu, ali ne mogu biti zbilja „nasilni“. Jer, Srbija je odavno u modusu samoodbrane od režimskog nasilja, onog koje uništava i briše živote
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
