Nije umro

Uspesi reprezentacije Srbije u fudbalu obradovali su čitavu naciju i za trenutak rodili nadu da u toj delatnosti nije sve u potpunosti propalo.

Radomir Antić, selektor Fudbalske reprezentacije Srbije, bio je ozaren posle utakmice sa Litvanijom na Marakani kada se pojavio pred novinarima. Imao se rašta i radovati jer je njegov tim igrao tako dobro da je konačan rezultat mogao da bude mnogo veći u korist domaćeg tima. Tri gola u mreži Litvanaca sve su obradovala, ali je više od svega posmatrače plenio pristup koji su imali svi koji su te večeri igrali u crveno-plavo-beloj opremi.

Na kraju konferencije za novinare Antić je obelodanio da mu je cilj u ovom trenutku da „napuni Marakanu“. On je ispred rezultata stavio atmosferu, okolnosti u kojima se juri rezultat. Poruka je bila jasna: „Cela je nacija reprezentacija“, i koliko to možda zvučalo patetično i izlizano, to je baš tako. Atmosfera i igra, dva su ključna preduslova za dobar rezultat.

Promena je doživela svoj vrhunac u narednoj utakmici sa Austrijom na Prateru u Beču. Srpski tim je počistio Austrijance na način koji će se dugo prepričavati i čiji će se pravi značaj osetiti naredne godine ukoliko budu nastavili da pobeđuju „na krilima“ ovog, trenutnog optimizma. Tim, sličan onom koji je prošle jeseni doživeo mali debakl u kvalifikacijama za EP, koji su na poslednjoj utakmici pratili samo rodbina i prijatelji fudbalera, danas izgleda potpuno drugačije, što je dovelo do toga da fudbalska reprezentacija barem na trenutak preuzme slavu tenisa među običnim svetom. Oni za koje se uvek pričalo da znaju, ali da neće da igraju, eno ih trče i dodaju se na način primeren najboljim ekipama. U dva meča je postignuto šest golova, napravljeno je na desetine prilika, odbrana je bila gotovo bez greške.

Za ljubav istine, bilo je tu i dosta sreće (što se obično tvrdi za one koji znaju šta žele). Na obe utakmice je Srbija brzo dala gol što je dovelo do poremećaja u postavci i taktici protivnika, a „naše“ je oslobodilo i omogućilo im da igraju opuštenije i razigranije. Na ranije odigranoj utakmici protiv Francuske videli su se obrisi tih situacija: prvih dvadesetak minuta srpski tim je dominirao, ali iz dve dobre prilike nije uspeo da poentira. Potom je nestalo vere u sopstvene mogućnosti, entuzijazam je splasnuo što su početkom drugog poluvremena iskoristili bledi Francuzi i sa dva gola otišli daleko. Protiv Litvanaca, i još više protiv Austrije, tim je krenuo odmah snažno i sa uverenjem da može da pobedi, i to se i dogodilo. Pri tom treba imati u vidu da protivnici nisu bili u mogućnosti da snažnije pritisnu srpsku zadnju liniju od koje su kretali svi napadi, što je omogućilo Srbima da lakše organizuju igru.

Sa više mesta su stigle potvrde da je Antić uspeo da „stvori atmosferu“ u kojoj se igrači osećaju dobro i zaštićeno. On je očevidno uspeo da se nametne nedoraslim ljudima iz Saveza i da postavi neka svoja pravila koja su i igrači prihvatili. Ovakvi uspesi će promeniti sve u javnom shvatanju fudbala u Srba i Marakana će biti krcata kada se tim bude sledeći put okupio. Svi to čekaju godinama i sada se čini da smo blizu toga da sa radošću idemo na utakmice reprezentacije. Za sada, to je dovoljno. Pitajte Tomislava Karadžića.