Neustavna četnička prava

Ustavni sud Srbije (USS) proglasio je neustavnima odredbe prema kojima su pripadnici Jugoslovenske vojske u otadžbini, odnosno Ravnogorskog pokreta – po Uredbi Vlade Srbije iz 2005. godine – izjednačeni sa pripadnicima Narodnooslobodilačkog rata u pravima.

Prema odluci USS-a, čije obrazloženje tek treba sačekati, pripadnici Ravnogorskog pokreta nemaju pravo na zdravstvenu zaštitu, borački dodatak, ličnu invalidninu, dodatak za negu i pomoć, ortopedski dodatak, pravo na banjsko i klimatsko lečenje. Nemaju ni prava na ortopedska i druga pomagala, porodičnu invalidninu, naknade za vreme nezaposlenosti, putničko motorno vozilo, porodični dodatak…, ali im je ostalo pravo na penziju i profesionalnu rehabilitaciju, te besplatnu i povlašćenu vožnju.

Odluku suda pozdravili su, u izjavama medijima, predsednik SUBNOR-a Miodrag Zečević, koji Uredbu Vlade iz 2005. godine vidi kao „dodvoravanje koalicionim partnerima“, a Ravnogorski pokret kao „bruku za srpski narod“, kao i mnogi mediji i istaknuti pojedinci u regionu.

Uredba je, inače, od samog početka bila osuđena na propast. Kao prvo, nedostaju prateći propisi za njeno provođenje, a drugo – i pokazalo se kao nepremostivo – u komisiji koja je trebalo da odlučuje o zahtevima trebali su biti i članovi SUBNOR-a, njih troje, uz četvoro članova koje bi imenovala Skupština Srbije.

SUBNOR je odavno Ministarstvo rada i socijalne politike, njegovo Odeljenje za boračko-invalidska pitanja, obavestio da oni Ravnogorski pokret ne priznaju kao antifašistički, pa zato neće da imenuju članove komisije. Ostali su dosledni u tom stavu, a niti iz Skupštine – kako je to proletos rečeno u tom Ministarstvu – nije stigao čak ni odgovor, uprkos nekoliko upućenih im opomena. Stav SUBNOR-a je vrlo zorno nedavno obrazložio njegov predsednik Zečević: „Kako mogu da traže od nas, sa kojima su se četnici sve vreme tukli, da priznamo da su antifašisti? Nek im taj status daju Nemci i ljotićevci, sa kojima su bili zajedno i koji su ih plaćali. Što nas petljaju u to?“

Do sada je, kako objavljuju srpski mediji, podneto oko tri hiljade zahteva Ravnogoraca za sticanje boračkog statusa. Jedna četvrtina zahteva je odbijena zbog nedostatka potrebnih dokaza, dok su ostali postupci „na čekanju“. Naime, zahtevi su podnošeni opštinskim komisijama (koje su uglavnom formirane), ali o njima konačnu reč mora da kaže „centralna“ komisija, koja – ne postoji.

Potpredsednik Srpskog pokreta obnove Aleksandar Čotrić izjavio je beogradskom „Danasu“ da je Ustavni sud „nekompetentan i nenadležan“ za ocenjivanje Uredbe, kao i da je „sud istorije potvrdio da je Ravnogorski pokret bio antifašistički i oslobodilački“.

Valja spomenuti i to da je SUBNOR, zajedno s još 12 nevladinih organizacija, Ustavnom sudu Srbije podneo i zahtev za preispitivanje Zakona o rehabilitaciji, o kojem tek treba da bude odlučeno, a da je pred Višim sudom u Beogradu – kako neki mediji tvrde, u samom finišu – u toku postupak za rehabilitaciju Dragoljuba Draže Mihailovića.

foto: a. anđić

‹›