Čukarički rukavac
Pomor ribe fekalijama
Saobraćaj
Mračna strana trotineta
Nesvrstani, kao i nesvrstanost i nesvrstavanje, u stvari nije novogovor, osim po tome što su se ovi naši setili nečeg starog, pa povodom pedesetogodišnjice osnivanja pokreta u Beogradu ugostili predstavnike sadašnjih 106 zemalja članica.
I počeli da novogovore o značaju pokreta koji obuhvata dve trećine sveta.
U očekivanju da će nam taj „treći svet“ i ubuduće pomagati oko (ne)priznavanja Kosova.
Pa, tim povodom, nesvrstanost ulazi u ovdašnji novogovorni politički rečnik.
Bilo bi veoma zanimljivo kad bi se moglo proveriti koliko naših novih političara zna da li u Beogradu postoji obeležje Prvog zasedanja nesvrstanih zemalja, održanog septembra 1961? I, ako znaju, da li znaju i gde se nalazi?
Zanimljivost nije u tome da li znaju ili ne znaju, nego kada su ih zaduženi i plaćeni savetnici u odgovor na to pitanje uputili. Kao i u ono drugo: gde je taj Park prijateljstva? Ili: gde se nalazi Muzej nesvrstanosti?
Kad se preko Brankovog mosta ulazi u Beograd, levo gore ka Kosančićevom vencu nalazi se obelisk, slabo vidljiv i u ono vreme kada je na brzinu podignut, ne bi li se nekako ulepšala slika Beograda. Park prijateljstva na Novom Beogradu? Na brzinu očišćen i „stavljen u funkciju“ za samit nesvrstanih u – zbog otkazivanja Bagdada – iznenadno organizovanom skupu 1989. godine.
To je bilo malo pre početka raspada SFRJ, a u trogodišnjem predsedavanju pokretom, na mestu generalnog sekretara promenila su se petorica ovdašnjih političkih giganata: Janez Drnovšek, Borislav Jović, Stjepan Mesić, Branko Kostić i Dobrica Ćosić.
Zar je onda čudno što je većina učesnika bila zainteresovanija da obiđe Kuću cveća, grob Josipa Broza Tita, jednog od osnivača pokreta, nego za zdravlje pomenute petorke?
A Muzej nesvrstavanja? Naveliko je planirano – ako ne i projektovano, odobreno, možda je i kamen temeljac zaliven betonom i šampanjcem – u Titogradu (Podgorici). Ali nije napravljen. Možda još nije kasno, jer ono što je u vreme globalnog antikolonijalističkog rata sredinom prošlog veka Zapad s nipodaštavanjem zvao Treći svet – siromašan, gladan, bedan i zavisan – sada bismo mogli opet da predvodimo, po svim pomenutim kriterijumima.
Proglašavajući najveće ruglo svoje vladavine za najveću tekovinu slobodarske Srbije, Aleksandar Vučić je svirao kraj Ćacilendu
Ništa se ne dešava od onog što Vučić najavljuje, uključujući i obećanje da će dohakati N1 i Novoj S. Zato nemoć i frustraciju krije tvrdnjom da te dve televizije nije zabranio jer mu koristi njihov rad. Jadno, jeftino i prozirno
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
