Nediskriminativno

Neophodno je pojam „gospođica“ potpuno eliminisati iz usmene, pismene i telefonske komunikacije, službenih dopisa, u svim javnim i nejavnim situacijama profesionalne komunikacije…

Neprihvatljiva je jezička nevidljivost žena – podrazumevanje da su žene obuhvaćene imenicama i zamenicama u muškom gramatičkom rodu.

Pojmovi koji označavaju nazive položaja, profesija, zanimanja, zvanja, titula, radnih mesta žena, navode se po pravilu uvek u ženskom gramatičkom rodu.

Potrebno je standardizovati signature zaposlenih (umesto savetnik, za zaposlenu ženu treba da piše savetnica itd.), vizitkarte, potpise na službenim dopisima, natpise na kancelarijama itd.

Kada se pišu službeni dopisi, ako je nepoznat pol osobe kojoj se upućuje dopis, ne treba koristiti generički muški rod (npr. poštovani) već obavezno treba da navedemo „poštovana/poštovani’“

…

Neprihvatljivo je nediferenciranje pojedinih kategorija označenih grupnom skraćenicom LGBT (lezbejke, gejevi, biseksualni i transrodni) i tretirati ih kao da su oni „svi isti“. Npr. uvredljivo i diskriminativno je pretpostavljati da sve LGBT osobe žele da promene pol…

Nisu dozvoljeni pojmovi lezbijka (koristi se lezbejka), peder, perverzni, nenormalni, seka persa, ženski petko, lezbača, topli brat, muškarača, seksualno devijantni, bolesni, jer su uvredljivi i degradirajući za dostojanstvo i ličnost LGBT osoba.

…

Izbegavati sve što je uvredljivo, diskriminativno, sažaljivo i omalovažavajuće u pogledu osoba sa invaliditetom.

Ne koriste se pojmovi invalidi, hendikepirani, osobe sa posebnim potrebama.

Ne govoriti „zdravi i bolesni“. Treba imati u vidu da je invaliditet stanje, a ne bolest.

Uvek koristiti izraze „osoba sa invaliditetom“, „dete sa smetnjama u razvoju“, nikako termine invalid, ometeno dete…

Ne koristiti izraze osoba/dete sa posebnim potrebama jer su nam potrebe svima iste, samo imamo različite načine zadovoljavanja tih potreba.

Ne koristiti termine koji potiču od dijagnoza – autističari, cerebralci, paraplegičari, daunovci… Ovi termini su nekorektni, a vremenom su počeli da se koriste i kao uvrede (slepac, retard i sl.)…

(Odlomci iz Uputstva za standardizovan nediskriminativni govor i ponašanje, koje je Zaštitnik građana Srbije uputio svim institucijama i akterima u javnom prostoru, kao inicijativu i zahtev.)