Najava dogovora s Prištinom

Postignut „izvestan napredak“, „parametri su sasvim blizu dogovora“, ali predstoji „izvestan rad“, to je spoljnopolitička predstavnica EU Ketrin Ešton saopštila nakon dvoipočasovne radne večere s predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, premijerom Ivicom Dačićem i vicepremijerom Aleksandrom Vučićem u Briselu u ponedeljak 11. marta uveče.

Na kraju tog razgovora Nikolić je izjavio da bi sporazum između Beograda i Prištine mogao biti postignut do 20. ili 28. marta. Pred odlazak u Brisel on je bio pesimističniji: najavljivao je da će Srbiji možda biti ponuđen neprihvatljiv papir, čiji je nacrt video ranije…

Upitan šta se to promenilo, on je rekao da je albanska strana najpre naglašavala da u kosovskom ustavu i zakonima ništa ne može da se promeni, ali da je popustila.

Kosovski premijer Hašim Tači je sutradan (12. marta) izveštavajući kosovsku skupštinu o pregovorima s Dačićem tvrdio da popustio nije: „Beograd sve svoje poraze proglašava pobedama… To je radio Milošević, a sada to čini i Nikolić…“

Iz izjave baronese Ešton, teško je zaključiti dokle se došlo u „otvorenom i supstancijalnom razgovoru“. Ona će u četvrtak 14. marta putovati u Prištinu, gde očekuju da im saopšti da je rešenje u okvirima kosovskog ustava. Do aprila ona treba da informiše Evropski savet o sporazumima i o njihovoj primeni.

Premijer Dačić je po povratku iz Brisela 12. marta u Beogradu objašnjavao, manje optimistično nego Nikolić, da je Tači popustio u nekim detaljima, ali ne u suštinskim. Srpski premijer insistira na tome da se formira zajednica srpskih opština na KiM koja treba da ima svoju skupštinu, predsednika, potpredsednika, savet… Za Srbiju je bitno kakve su njihove nadležnosti…

Na pitanje novinara u Briselu da li će zajednica srpskih opština imati izvršnu vlast, što je Tači energično odbijao, Nikolić je uzvratio pitanjem: „Šta se podrazumeva pod izvršnom vlašću?“ Po njemu, ta zajednica ne može da donosi zakone, ali može da donosi svoja pravila u okviru zakona, da ima svoje pravosuđe…

I Nikolić i Dačić pominju da zajednica srpskih opština treba da bude, pod međunarodnim garancijama, vezana za Prištinu, a o tome će Srbija doneti ustavni zakon, po čemu bi to bio deo srpskog pravnog sistema… To neće biti lako, kaže Dačić. Na vest iz Brisela Koštuničin DSS organizuje potpisivanje peticije pod naslovom „Srbija je ugrožena!“.

Po Dačiću, Srbija je spremna za dogovor, ali on ne može da bude u okviru ustava i zakona Kosova, nego u okviru aranžmana u kome će učestvovati međunarodna zajednica, zato što se time otklanja mogućnost sukoba i zato što je to garancija za prenošenje nadležnosti na srpske opštine. I Nikolić izražava nadu da će srpska zajednica „sad prvi put imati zaštitu i sporazume pod okriljem EU“. To naoko „kondominijumsko“ rešenje pod međunarodnom garancijom bilo bi formalni smokvin list za prihvatanje formule „nešto više od Ahtisarijevog plana“ koji je Srbija svojevremeno odbacila, a Priština ga delimično sprovodila.