Meridijani

Pariz: Liberalni gradonačelnik

Prvi put od Pariske komune, dakle od 1871, glavni grad Francuske ima socijalističkog gradonačelnika. Bertran Delanoe (50) odneo je ubedljivu pobedu na lokalnim izborima koji su se proteklog vikenda održali u Francuskoj. Socijalisti su osvojili vlast i u Lionu i još nekoliko većih gradova, ali su konzervativci predsednika Žaka Širaka, koji je bio gradonačelnik Pariza preko 20 godina pre nego što je 1995. postao predsednik, učvrstili vlast u Tuluzu, Strazburu, Ruanu i Eksu u Provansi. Mnogi analitičari slažu se u oceni da socijalista Delanoe nije pobedio zahvaljujući svojoj harizmi koliko razočaranju Parižana prethodnim konzervativnim gradskim vlastima koje se optužuju za brojne finansijske skandale. Uz to, predsednik Širak nije uspeo da ubedi dosadašnjeg gradonačelnika Žana Tiberija da se povuče iz kampanje i da ne ometa kandidata konzervativaca Filipa Seguena u izbornoj utakmici protiv socijalista. Tiberi i Seguen su tako potrošili više vremena u predizbornoj kampanji medjusobno se optužujući, što je Delanou i socijalističkim odbornicima za gradsku skupštinu samo olakšalo pobedu. No, sve glasnije optužbe protiv odlazeće gradske vlade za finansijske malverzacije bile su dovoljan adut za pobedu socijalista. Parižani, naime, ne žele da vide kako se visoke gradske takse (Pariz je jedna od najskupljih prestonica Evrope) koriste za malverzacije, a ne za poboljšanje gradskog života. Delanoe je obećao Parižanima da će se boriti protiv velikog zagadjenja prouzrokovanog gustim gradskim saobraćajem, kao i za zbrinjavanje najugroženijih stanovnika i klošara.

Novi gradonačelnik iza sebe ima bogatu i solidnu političku karijeru, ali je široj javnosti postao poznat tek 1999. kada se na televiziji javno deklarisao kao homoseksualac. On je jedan od malobrojnih francuskih, pa i evropskih političara uopšte koji se otvoreno izjašnjava kao homoseksualac, i koji je hrabro odlučio da ne pravi nepotrebne i ponižavajuće ustupke zarad političke karijere.

Medina: Nakon otmice

Specijalne antiterorističke jedinice Saudijske Arabije oslobodile su više od sto putnika i članova posade iz ruskog aviona tipa „Tupeljov“, i tako prekinule dramu sa taocima koja je trajala duže od 18 sati. Čečenski otmičari, naoružani noževima i sekirama, oteli su ruski avion koji je poleteo iz Istanbula za Moskvu sa preko 140 putnika, nakon čega je avion prinudno sleteo na aerodrom u Medini u Saudijskoj Arabiji. Posle mukotrpnih pregovora sa otmičarima, koji nisu urodili plodom, i pretnji otmičara da će avion dići u vazduh, u akciju oslobadjanja talaca krenule su specijalne jedinice koje su oslobodlie putnike i uhapsile teroriste. Jedan od otmičara na smrt je nožem izbo stjuardesu koja je pokušala da otvori vrata komandosima. U akciji je ubijen i jedan otmičar, kao i turski državljanin koji se nalazio medju putnicima. Istraumatizovani putnici oporavljaju se u hotelu u Medini i u bolnici. Na velikoj vrućini, putnici su bezmalo počeli da se guše zbog nedostatka kiseonika, a u avionu je ponestalo i vode i hrane. Izgleda da otmičari i nisu imali bombu kojom su pretili da će avion dići u vazduh, a i njihovi zahtevi su prilično nejasni. Čini se da je više reč o očajničkom pokušaju neke čečenske frakcije da skrene pažnju sveta na sutuaciju u Čečeniji nakon što je Rusija pokušala da uguši secesionistički pokret.

Karašok: Sabor Sama

Doskora su Sami, potomci starosedelaca krajnjeg severa Norveške, život vodili po sopstvenim običajima. No, nedavno su se okupili u norveškom gradu Karašoku, na oko 300 kilometara severno od polarnog kruga, na samo dvadesetak kilometara od granice sa Finskom i 150 kilometara od Rusije i Švedske, da bi osnovali sopstveni sabor koji bi trebalo da zaštiti autohtonost njihove drevne kulture i status nacionalne manjine. Sami su na saboru istakli svoje simbole – tepih i posrebreno drvo ariš. Sve vreme zasedanja sunce se nije pomerilo sa tačke tik iznad horizonta, gde u zimskim mesecima ostaje šest sati, bacajući bledunjavu svetlost na krajolik. Obučeni u toplu odeću živih boja, Sami su osnovali telo koje za sada treba da ima samo savetodavnu ulogu u norveškom parlamentu u pitanjima vezanim za život i običaje Sama, kao što su obrazovanje na maternjem jeziku ili, na primer, uzgoj irvasa, od čega živi bar deset odsto norveških Sama. Prvi predsednik Sabora Sama je Ule Henrik Maga (54). Sami su, inače, u Norveškoj dugo bili poznati i kao Laponci ili Lapi, ali ovaj naziv Sami smatraju pogrdnim. Procenjuje se da u Norveškoj, Švedskoj i Finskoj živi oko 80.000 Sama, uz još oko 2000 koji žive na poluostrvu Kola u Rusiji. Sami su izuzetno miroljubiv narod koji nikada u svojoj istoriji nije išao u osvajačke pohode, već jedino bežao od represije dolazećih vladara, od Vikinga do modernijih kolonizatora. „Čak nemamo u svom jeziku reč za rat“, kaže jedan od članova Sabora.