Meridijani

Kabul: Smena vlasti

Tri meseca nakon antitalibanske kampanje koju su snage SAD vodile iz vazduha, a snage Severne alijanse na terenu i posle pet godina tlačiteljskog talibanskog režima Avganistan je dobio prelaznu vladu. Na njenom čelu nalazi se Hamid Karzai (44), kabinet ima 29 članova, a mandat vlade, prema sporazumu iz Bona, trajaće samo šest meseci, nakon čega će se sastati Veliko veće (Loya Jirga) da izabere novu prelaznu vladu čiji će mandat trajati dve godine, do slobodnih izbora. Odeven u tradicionalnu ljubičasto-zelenu odoru, novi avganistanski lider Karzai položio je zakletvu na svečanosti u sali palate Golkana sovjetskog stila pred oko 2000 zvaničnika i najistaknutijih predstavnika diplomatskog kora. „U ovim kritičnim vremenima, kada naša otadžbina prati svaki naš korak, ujedinimo se kao braća i sestre“, izjavio je šef privremene vlade Karzai. „Budimo dobri jedni prema drugima, pokažimo saosećanje i podelimo bol. Zaboravimo prošlost“, završio je govor Karzai, koji je zakletvu položio nad Kuranom, pet puta se poklonivši Bogu. Karzai potiče iz ugledne porodice većinske avganistanske nacije Paštuna, sa dugom tradicijom političkog angažmana, koja je u srodstvu sa svrgnutim kraljem Zahirom Šahom. Istaknute položaje u Avganistanu zauzimali su njegovi i otac i deda, a sam Karzai bio je na kratko zamenik ministra spoljnih poslova. Iako se sumnja da su mu oca u atentatu ubili talibani, Karzai je isprva pozdravio dolazak talibana na vlast, ali je ubrzo postao oštar kritičar represivne talibanske vladavine. Školovao se u Nju Delhiju, a tokom osamdesetih boravo je u SAD i odlično govori engleski. U zemlji koja je do te mere razorena najpre tridesetogodišnjim ratovima, a sada združenim naporima SAD i Severne alijanse, nijednoj vladi ne bi bilo lako da započne obnovu zemlje koja mora da krene iz temelja, a kamoli vladi koja je rezultat mukotrpno postignutog političkog kompromisa, i u kojoj sede bivši neprijatelji. Takva je avganistanska vlada na čijem se čelu trenutno nalazi Karzai. Procenjuje se da je oko 80 odsto stanovništva nepismeno, a da čak jedno od petoro dece ne doživi petu godinu života. Od 29 članova kabineta, 11 pripada predstavnicima Paštuna, 8 predstavnicima Tadžika, tri Uzbekima, a preostala tri mesta popunili su predstavnici drugih manjina. Uprkos brojnoj nadmoći Paštuna u Avganistanu, najznačajnija mesta pripala su Tadžikima sa severa, zbog ratnih zasluga u poslednjem ratu. Njima su pripala ministarstva unutrašnjih i spoljnih poslova i ministarstvo odbrane.

Da vlada zaista počinje od nule pokazuje i činjenica da su Ujedinjene nacije odvojile fond od 20 miliona dolara da bi članovi novog avganistanskog kabineta uopšte i mogli da rašire svoje papire i nacrte za obnovu zemlje, za čiju je prvu fazu, prema procenama, potrebno više od 16 milijardi dolara. Donacija UN-a poslužiće, naime, za neophodni „ministarski paket“, koji se sastoji od stola, stolice, kompjutera, faks-mašine, telefona i automobila. Dok ministri budu posedali za svoje nove stolove, oko 200 pripadnika britanskih snaga osposobljava aerodrom u Kabulu koji treba da dočeka strane trupe koje pod pokroviteljstvom UN-a treba da obezbeđuju mir i bezbednost. Njihov mandat, međutim, ograničen je samo na Kabul.

Gordion: Galatai

Drevni grad Gordion poznat je iz istorije kao mesto gde je Aleksandar Veliki mačem presekao Gordijev čvor i ovaj njegov gest postao je metafora za situacije u kojima neko ko se nalazi pred zamršenim i teškim problemom ne raspetljava problem, već ga preseče. Od istorijskog udarca mača slavnog osvajača ovaj grad u središtu Turske budio je pažnju samo helenista, ali se zbog najnovijih arheoloških otkrića ponovo našao u središtu pažnje naučnika i istoričara. Otkrića pokazuju da su oblast naselili Kelti, preci današnjih Škota, Velšana, Iraca i Britanaca, negde u trećem veku pre naše ere. Ovo otkriće bacilo je novo svetlo na tadašnje migracije stanovništva jer se do sada nije ni sanjalo da su keltska plemena prodrla toliko daleko na istok, sve do centralnih delova današnje Turske. Arheolozi su pronašli nekoliko predmeta, ali i tekstova koji nesumnjivo ukazuju na to da su Kelti naseljavali ovo područje, a prema pronađenim natpisima, oni su se nazivali Galatajima (keltsko ime za plemenske ratnike), a Rimljani su ih potom nazvali Galima. Pretpostavlja se da su Kelti došli u ovo područje kao vojnici plaćenici i da su izgradili veliko naselje opasano kamenim zidinama. No, najubedljiviji dokaz o boravku Kelta na ovom prostoru ujedno je i najgrozomorniji: arheolozi su pronašli kosturnicu u kojoj se vidi da su mnoga tela, čak i dece, obezglavljena, a kosti su pomešane sa životinjskim ostacima. Kelti su naučnicima bili poznati po specifičnom ritualu žrtvovanja i način na koji su kosti pomešane ukazuje da su arheolozi pronašli neko svetilište ili hram gde su se ovi rituali odvijali.