Meridijani

Goma: Katastrofa na katastrofu

Na svu tragediju koju je izazvala snažna erupcija vulkana Njiragongo iznad grada Gome u Kongu, koja je u izbeglištvo oterala oko pola miliona ljudi, a u smrt više desetina, u centru Gome eksplodirala je benzinska pumpa sa koje su stanovnici uzimali benzin za preprodaju. Neko od nevoljnih kradljivaca prosuo je nešto benzina koji je došao u kontakt sa otvrdlom ali neohlađenom lavom čija je temperatura bila dovoljna da zapali benzin.

U eksploziji pumpe poginulo je više od 40 osoba, a nad Gomom se nadvio gust, crni dim. „Samo smo hteli da zaradimo nešto para da imamo za hranu“, izjavio je Žak Barhishindi kome je prijatelj sa kojim je uzimao benzin poginuo u eksploziji. Erupcija vulkana ne samo što je bez krova nad glavom ostavila skoro polovinu građana Gome već je uništila izvore prihoda, ostavljajući glad u opustošenom gradu-zgarištu. Deca koja zalaze u napuštene prodavnice u potrazi za hranom i ostalim potrepštinama koje lava nije uništila čest su prizor svakodnevice u Gomi nakon katastrofe. Izbeglice iz Ruande masovno se vraćaju kući pokušavajući da sa zgarišta spasu makar i komadić imovine, iako radnici humanitarnih organizacija pri UN upozoravaju na opasnosti od neohlađene lave, uprkos tome što se stručnjaci slažu da nove erupcije neće biti. Đdone Uafula, jedan od retkih stručnjaka za vulkane iz Konga i ekspert svetskog glasa, tvrdi da je upozoravao vladu i gradsku vladu mesecima pre katastrofe da je samo pitanje vremena kada će vulkan proraditi.

Generalni sekretar UN-a Kofi Anan na lice mesta poslao je i francuskog vulkanologa Žaka Dirjea, direktora Grupe za proučavanje aktivnih vulkana sa sedištem u Lionu, i on se slaže sa procenama kolege iz Konga. „Niko mi nije verovao kada sam upozoravao“, kaže Uafula. „Vladini predstavnici su obećali da će nešto učiniti, ali su oklevali. Vulkan, međutim, nije.“ Njegov francuski kolega kaže da, bez obzira na to što ne preti opasnost da vulkan uskoro ponovo izbaci lavu, ne bi smelo da bude naselja podno aktivnih vulkana, jer su nove erupcije neminovne. Uafulina prognoza da će se vulkan aktivirati uprkos tome što u njemu lava nije dosegla određeni nivo, na osnovu čega stručnjaci daju procene, tim je ozbiljnija ako se zna da je zbog građanskog rata opljačkana i uklonjena sva seizmološka oprema u okolini vulkana.

Tokio: Donatori

Na donatorskoj konferenciji za obnovu Avganistana održanoj u Tokiju države donatori obećale su pomoć prelaznoj vladi u Kabulu u vrednosti od preko 4,5 milijarde dolara. Ova suma tek je mali deo sredstava neophodnih da se otklone posledice ratova koji u Avganistanu traju već tri decenije, pa se očekuje da je pred prelaznom vladom u Kabulu težak zadatak da obećanu pomoć prevede u konkretne reforme. Šef avganistanske prelazne vlade Hamid Karzai uputio je apel donatorskim državama da što pre obezbede pomoć, jer je njegova kasa sasvim prazna. „Ishod konferencije nas je veoma obradovao i jedva čekam da se vratim kući da saopštim građanima dobre vesti“, izjavio je Karzai po okončanju konferencije u Tokiju. „Ali se takođe nadam da će se obećanja međunarodne zajednice ubrzo i ispuniti.“ U ovoj godini Avganistanu će stići pomoć u iznosu od oko dve milijarde dolara, jer su UN procenile da je ova suma neophodna kao hitna finansijska injekcija razorenoj zemlji. Donatori su istakli da će brzina pristizanja pomoći umnogome zavisiti od sposobnosti krhke vlade u Kabulu da uspostavi demokratsko društvo i razori kanale korupcije, kako pomoć ne bi stizala u pogrešne ruke. „Nisu važni donatori, konferencije, luksuzni hoteli i debeli tepisi“, izjavio je Kris Paten, komesar EU-a za spoljnu politiku. „Važno je šta se dešava na terenu“, upozorio je on. UN i Svetska banka procenjuju da će za oporavak Avganistana u narednoj deceniji biti neophodna pomoć u iznosu od preko 15 milijardi dolara. Avganistanski lideri naglasili su da pomoć mora da stigne što pre inače će ceo proces obnove Avganistana i uspostavljanja trajnije demokratske vlasti u zemlji biti doveden u pitanje, jer bi u protivnom napaćeni građani mogli da izgube poverenje u prelaznu vladu i da se opet late oružja. Avganistan je među najsiromašnijim zemljama na svetu, gde životni vek u proseku traje 44 godine, a svako četvrto dete umre pre petog rođendana.

Moskva: Cenzura

Nakon više meseci borbe sa vlastima u Kremlju za opstanak, u Rusiji je sudskom odlukom ukinuta poslednja nezavisna televizjia TV-6. Ministar za informisanje Mihail Ljesin izjavio je da ga je odluka suda o ukidanju stanice iznenadila, ali da mu ne preostaje ništa drugo nego da oduzme dozvolu za rad nezavisnoj televiziji. Većinu urednika i zaposlenih u TV-6 čine novinari čuvene ruske NTV koju je odlukom ruskog predsednika Vladimira Putina progutala državna kompanija Gasprom prošlog leta. Prelazak NTV u državne ruke tada je u Moskvi izazvao velike proteste građana. Zatvaranje TV-6, međutim, pobudilo je tek nekoliko novinskih naslova. Obe televizijske stanice vlasništvo su medijskih magnata koji su istovremeno Putinovi politički neprijatelji i sada se nalaze u egzilu, jer ih vlada optužuje za finansijske malverazicije. Dok međunarodne organizacije za zaštitu građanskih sloboda odavno upozoravaju da vlada u Kremlju pod maskom zakona guši slobodu govora, Putinova vlada insistira na tome da mora da se obračunava sa finansijskim malverzacijama u svojoj zemlji i da arbitrira u finansijskim sporovima. I u ovom slučaju sud se pozvao na zastareli zakon po kome manjinski vlasnik kompanije ima pravo da postavi pitanje vlasništva nad neprofitabilnom kompanijom. Manjinski vlasnik (15 odsto deonica) TV-6 je penzioni fond koji je tesno povezan sa državnom naftnom kompanijom, dok većinu akcija ima Boris Berezovski, ruski biznismen koji se nalazi u egzilu u Londonu.