Međuvreme

Saobraćajna nesreća

Petogodišnja Jelena Borenović, povređena u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila 27. oktobra kod Siriga, preminula je u ponedeljak. Njene sestre Jovana i Miljana u utorak su i dalje bile u teškom stanju. U saobraćajnoj nesreći živote su izgubili i roditelji devojčica, Marinko (37) i Zlata (35) Borenović. Četvrta devojčica koja se u trenutku nesreće nalazila u automobilu, sedmogodišnja Teodora Zagorac, ima povrede glave i slomljene butne kosti, ali joj život nije u opasnosti, i ranije je prebačena na odeljenje ortopedije.

Valjevo: Godišnjica fabrike Gorenja

Tačno godinu dana po otvaranju, ili tu negde, Grupa Gorenje obeležila prvu godišnjicu svoje fabrike rashladnih uređaja u Valjevu. U uvodu još da se kaže da Grupa Gorenje zapošljava blizu 11.000 radnika, da proizvodi četiri miliona aparata za domaćinstvo, da njena bela tehnika čini četiri odsto na tržištu Evrope, te da čist prihod u ovoj godini dostiže 1,2 milijarde evra.

Da se vratimo na početak, obeležavanju godišnjice fabrike u Valjevu, koja trenutno zapošljava 619 ljudi, duplo više u odnosu na dan otvaranja, i koja će do kraja godine proizvesti 500.000 rashladnih uređaja. Na svečanosti, održanoj tim povodom, utorak 30. oktobra, a u samoj fabrici, predsenik Uprave Gorenja Franjo Bobinac, pored velikih brojki koje idu uz ime Grupe, izneo je da Gorenje ima 20 odsto proizvodnje van Slovenije, od čega deset pripada fabrici u Valjevu, te da je svaki posao dvosmeran, u ovom trenutku fabrika u Valjevu ima 30 odsto dobavljača iz Srbije, a cilj je da ta brojka dođe do 50 odsto. Predsednik Bibinac je rekao i da uskoro sa proizvodnjom treba da krene fabrika Gorenja u Staroj Pazovi, koja će proizvoditi bojlere, 180 radnika, te da se za narednu godinu, u Beogradu, Blok 41, planira otvaranje velikog poslovnog centra.

Kako se čulo, samo 18 odsto rashladnih uređaja proizvedenih u Valjevu ostaje u Srbiji, dok se ostali aparati, pod markom Gorenja prodaju širom sveta. Čulo se i da je rast prodaje Gorenja u Srbiji između 25 i 30 odsto, te da se pored šest postojećih prodajnih salona planira otvaranje desetina novih. Naravno, reč dobio i predsednik opštine Valjevo, iz Nove Srbije dr Jovan Tomić, koji nadahnuto rek’o da su se dva V, Velenje i Valjevo, spojila u W, i još nadahnutije dod’o da je 600 porodica u Valjevu zbog Gorenja, radosnije, i da je isto toliko osmeha više.

Bilo i pitanja, „Vreme“ pitalo šta je sa obećanjem ministra Mlađana Dinkića, koji prošle godine, baš pred izbore, na otvaranju fabrike, rek’o da će Gorenje za svakog novozaposlenog Valjevca dobiti od države po 4000 evra, što mu dođe milijun i dvesta ‘iljada za 300 radnika zaposlenih po Dinkićevom obećanju. Odgovorio predsednik Grupe Bobinac, ništa nisu dobili, podneli su zahtev, ništa im nije odgovoreno, ali nadaju se pozitivnom rešenju, nije im rečeno da će odgovor vlade Srbije biti pozitivan, ali normalno je da se nadaju da će sve bude pozitivno rešeno.

Onda za sve goste, ispred ulaza u fabriku, bio jedan dobar i domaći folklor, pa svi prošli kroz proizvodnju, direktor fabrike u Valjevu, Mirko Meža, najboljoj radnici, Dušici Golubović, a u povodu proizvodnje petstohiljaditog aparata, uručio jedan mnogo dobar zamrzivač, onda bio mnogo dobar koktel, sa mnogo dobar švedski sto, i sa mnogo dobar, opet domaći, umetnički program sa ženske i električne violine plus jedno mnogo dobro i električno čelo.

D. Todorović

Aukcija: Verano novi vlasnik Robnih kuća

Kopanija Verano iz Beograda pobedila je 29. oktobra na aukciji za prodaju trgovinskog lanca Robne kuće Beograd sa finansijskom ponudom od 360 miliona evra. Ova transakcija je šesta po veličini u Srbiji što se tiče nekretnina i najznačajnija u istoriji Verana. Robne kuće Beograd koje su više decenija važile za najveći trgovinski lanac na prostoru bivše SFRJ imaju više od 30 poslovno-komercijalnih objekata u Srbiji i Crnoj Gori i prostiru se na 239.875 kvadratnih metara. Stečaj nad trgovinama uveden je 15. maja 2002. godine, a oglas za prodaju objavljen je 27. jula 2007. godine. „U sanaciju objekata uložićemo oko 70 miliona evra, otvoriti više hiljada radnih mesta, doprineti daljem rastu nacionalne ekonomije i potruditi se da od nekadašnjeg giganta napravimo srpski brend. Glavno opredeljenje nam je dovođenje prestižnih svetskih robnih marki u naše prodavnice, ali i domaće firme će dobiti priliku da u većem obimu plasiraju svoje proizvode“, istakao je Radomir Živanić vlasnik kompanije Verano, koja je najpoznatija po prodaji Pežo automobila. Kompaniju će u kupovini Robnih kuća Beograd pratiti investicioni fond MIG (Marfin investment grup), a savetnik Verana u realizaciji ove transakcije bila je konsultantska kuća Sitadel fajnenšel advajzori iz Beograda. Živanovićeva kompanija organizovana je u formi holdinga u okviru kog posluje 25 nezavisnih preduzeća, a po njegovim rečima glavno poslovno određenje sada im je realizacija investicionih projekata u oblasti izgradnje i upravljanja nekretninama. Projekti Verana su i nedavno otvoreni tržni i poslovni centar Zira u Ruzveltovoj ulici u Beogradu (na čijoj lokaciji će uskoro biti otvoren i hotel), a u planu su im i slični centri u Bloku 23 i Bloku 34 na Novom Beogradu, kao i na Trošarini na Voždovcu.

Ana Radić

Oglašavanje lekova: Informativno, ali objektivno

Pravilnik o načinu i uslovima oglašavanja leka i medicinskog sredstva stupio je na snagu pre godinu dana. Ovaj dokument obuhvata dva načina oglašavanja – jedan usmeren ka opštoj javnosti koja podrazumeva građane Srbije, i drugi usmeren ka stručnoj javnosti u koju spadaju zdravstveni i veterinarski radnici, prvenstveno predstavnici Ministarstva zdravlja, Agencije za lekove i Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Iako sažet i dostupan javnosti (i stručnoj i opštoj), Pravilnik je izazvao nedoumice oko razlikovanja izveštavanja i oglašavanja. „Ovim pravilnikom nije dozvoljeno oglašavanje lekova koji se dobijaju na lekarski recept, što je i u skladu sa zakonskom regulativom EU-a. Postoje, međutim, i slučajevi epidemije kada nadležno ministarstvo ima dozvolu da opštoj javnosti pruži i oglašavanje o lekovima koji se izdaju na lekarski recept“, rekla je na skupu posvećenom tumačenju Pravilnika Olivera Aleksić iz Fonda INOVIA, koji čine predstavništva vodećih svetskih inovativnih farmaceutskih kompanija u Srbiji. Da je informisanje o lekovima izuzetno osetljivo pitanje za „Vreme“ konstatuje i mr ph. Rade Lazarević, pomoćnik generalnog direktora za komercijalne poslove Velefarma A.D. holding, kompanije koja je nedavno, za članove apotekarskih udruženja organizovala predavanje autora Zakona o javnom oglašavanju, koji je analizirajući taj zakon i druge akte kojima se reguliše ova oblast ukazao na razliku između izveštavanja i oglašavanja, tumačeći zakone tako da je dozvoljeno ono informisanje koje nije usmereno preporučivanju da se određeni lek koristi. „Bez jasnih pravila o tome šta jeste, a šta nije lek, šta se i kako sme preporučivati, postojala bi ogromna opasnost po javno zdravlje – od opasnosti da se neki proizvodi koriste i kada su štetni do davanja lažne nade“, kaže Lazarević i dodaje da je namera države da maksimalno uvede red u tu oblast potpuno razumljiva. „S druge strane“, ukazao je, „naučni proboj u oblasti farmacije i medicine je spektakularan, i potrebno je o tome informisati najširu javnost“. Ono u čemu se slažu i Pravilnik i predstavnici farmaceutskih kuća jeste da pacijenti kao krajnji korisnici moraju dobiti adekvatne informacije o bolestima i o mogućnostima njihovog lečenja. Te informacije moraju biti nepromotivnog karaktera, moraju biti tačne, objektivne i prvenstveno moraju biti potkrepljene dokazima.

J. L.

Zaječar: Saradnja sa Italijom

Desetak privrednika i investitora iz severoistočne Italije, predvođeni gradonačelnikom Monfalkonea Đanfrankom Picolitom, boravili su pre nedelju dana u Zaječaru na poziv predsednika opštine Boška Ničića. Domaćini su im tokom dvodnevne posete predstavili uspešne privredne kolektive u kojima su moguća ulaganja, zatim kulturne, turističke i rekreativne potencijale u gradu i okolini, ali i firme po kojima je Zaječar bio prepoznatljiv, a danas dele sudbinu mnogih srpskih giganata koji su na rasprodaji. Okvir budućeg razvoja opštine koja je interes usmerila ka proizvodnji hrane i turizmu, prepoznali su i italijanski privrednici ocenivši da je „Zaječar najoptimalnije mesto gde treba da se zadržimo u odnosu na naše ciljeve“. Spremnost za saradnju i realizaciju ozbiljnih projekata, najavio je na konferenciji za novinare gradonačelnik Monfalkonea gospodin Picolito, uz poziv predstavnicima grada da se narednog proleća predstave na sastanku gradonačelnika svih opština severoistočne Italije, u okviru projekta „Kazati i uraditi“. Poljoprivreda je jedan od sektora u kome će se verovatno najbrže uspostaviti saradnja, ocenio je Paolo Sabatini, vlasnik firmi koje se bave građevinarstvom i proizvodnjom energije. Gosta iz Italije impresionirao je Centar za poljoprivredna i tehnološka istraživanja sa sortimentom žitarica, kao i velike obradive površine Poljoprivrednog dobra „Zaječar“ na kojima bi se gajile biljke za proizvodnju obnovljive energije. Za velike proizvodne hale Fabrike porcelana i kožarske i tekstilne industrije za sada nema konkretnih planova jer je, kako je rekao Sabatini, potrebna jedna malo detaljnija analiza i studija izvodljivosti. Biznis planovi nedostaju svima, konstatovao je Boško Ničić, predsednik zaječarske opštine, jer je cilj inostranih ulagača da im investicije budu produktivne.

Kasnoantički lokalitet „Feliks Romulijana“ i obližnja Gamzigradska banja, Sportsko-rekreacioni centar „Popova plaža“ na Timoku, buduća ski-staza u park šumi Kraljevica, samo su neka od mesta pred kojima su Italijani ostali zadivljeni istorijskom vrednošću i ulaganjima u prirodna bogatstva na dobrobit građana Zaječara. Ovo je bila prva uspešna poseta brojnije delegacije iz ovog dela Italije koja je kulturnu i turističku saradnju sa zaječarskom opštinom započela pre nešto više od godinu dana.

D. Mihajlović

SO Knić: Ipak, predsednica

Snežana Banković-Đokić, uprkos porodiljskom odsustvu, ostaje predsednica Skupštine opštine Knić. Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu je predložilo da SO Knić poništi odluku o njenom razrešenju i navelo da će, ukoliko Skupština opštine to ne uradi u roku od mesec dana, samo poništiti tu odluku. Razrešenje predsednice Skupštine opštine Knić zbog toga što je otišla na porodiljsko odsustvo, Ministrarstvo je okarakterisalo kao suprotno Ustavom zagarantovanoj posebnoj zaštiti, koju majke uživaju pre i posle porođaja. Kako se navodi u saopštenju Ministarstva, sednica od 19. oktobra na kojoj je Snežana Banković-Đokić smenjena, a na njeno mesto izabran Milija Radonjić, nezakonito je zakazana, pa su stoga i odluke donete na njoj nezakonite, zbog čega se moraju poništiti. Bivši potpredsednik Skupštine opštine Knić, Milija Radonjić iz Demokratske stranke, podneo je ranije ostavku na tu funkciju i umesto njega biće izabran novi potpredsednik, koji će do povratka Snežane Banković-Đokić obavljati sve poslove predsednika SO-a. Iz Gradskog odbora Demokratske stranke u Kragujevcu poručuju da će najmanje dva od četiri odbornika iz reda DS-a glasati za poništavanje odluke koja je donesena 19. oktobra. Nezvanično, postoje nagoveštaji da će dva odbornika iz reda demokrata, koji i snose najveću krivicu za ono što se proteklih dana dešavalo u knićanskom parlamentu, napustiti stranku i delovati kao nezavisni odbornici.

J. L.

Naučni kafe: Snimanje tamne materije

Samo četiri odsto ukupne energije u Univerzumu potiče od materije koju je moguće direktno videti. Prema rezultatima trenutnih osmatranja, poreklo najvećeg dela mase Univerzuma nije poznato, rekla je u ponedeljak u Britanskom savetu, doktor Tijana Prodanović, astrofizičarka sa Univerziteta u Novom Sadu, koja je doktorirala na Univerzitetu u Ilinoisu, u Čikagu. Ona je objasnila da je tamna materija najveća nepoznanica savremene nauke i njen najveći izazov.

Ovom provokativnom temom započela je nova sezona naučnih kafea, Cafe Scientifique, akcije Britanskog saveta koja već tri godine okuplja mlade ljubitelje i radoznalce sa idejom da u opuštenoj atmosferi podstakne razgovore i razmišljanja o aktuelnim naučnim pitanjima među vannaučnom populacijom. Prethodnih godina su ovakvi celopopodnevni skupovi, kao jedno od retkih takvih okupljališta u Beogradu, bili izvanredna prilika da se čuju mnoge uzbudljive priče koje su zahvaljujući video-konferencijskim prenosima predstavljali ne samo domaći već i naučni radnici iz drugih zemalja.

Posle tri godine se mnogo toga izmenilo u prostorijama Britanskog saveta. Zbog velikog interesovanja, broj posetilaca je morao biti ograničen, tako da se sada kafeu prisustvuje samo uz poziv koji ćete dobiti ako se prijavite na sajtu www.britishcouncil.org/serbia. U publici se zato vide mnoga prepoznatljiva lica sa pređašnjih kafea, a među posetiocima je bilo i puno učesnika prošlogodišnje Laboratorije slavnih, takmičenja u trominutnom predstavljanju naučnih ideja koje takođe organizuje Britanski savet.

Organizacija kafea je podignuta na viši stupanj, ali se izgubilo nešto od nekadašnje spontanosti. Važnu promenu je unela televizija koja snima ceo događaj – u dogovoru sa Britanskim savetom, Naučna redakcija RTS-a će pratiti celu ovogodišnju seriju naučnih kafea. Mada su ljudi iz televizijske ekipe učinili sve da ostanu u senci razgovora o tamnoj materiji, njihovo prisustvo je po prirodi stvari umanjilo žar prisutnih. S druge strane, time je omogućeno mnogo većem broju ljudi da budu deo naučnih kafea, ako ne kao učesnici, onda bar kao televizijski gledaoci. A kako je diskusija odmicala, tamna materija je zaklonila kamere i reflektore.

Seriju kafea je kao domaćin otvorio ambasador Velike Britanije u Beogradu, Stiven Vordsvort, koji je naglasio značaj naučnih tema za savremeno društvo, a zatim su posetioci mogli da čuju zanimljivo izlaganje doktorke Prodanović. Ona je predstavila dokaze o postojanju tamne materije, mase koja se ne vidi teleskopima, ali je zbog raznih gravitacionih efekata zaključeno da postoji. Mada je koncept tamne materije posledica neslaganja teorije i osmatranja, postoji čitav niz hipoteza o njenom poreklu. Najpopularnija je pretpostavka o postojanju slabointereragujućih masivnih čestica, takozvanih WIMP-ova, koji bi u budućnosti mogli biti ulovljeni na akceleratoru poput LHC-a u CERN-u.

S. Bubnjević

In memoriam

U Beogradu je 30. oktobra, u 93. godini, preminuo Srđan Mrkušić, Zvezdina legenda, jedan od osnivača kluba crveno-belih i jedan od najvećih golmana koje je naša zemlja dosad imala. Mrkušić je rođen 26. maja 1915. u Sinju, fudbalsku karijeru je počeo u splitskom Hajduku 1934. godine, a sledeće godine je došao u Beograd, gde je branio za jedan od najpopularnijih beogradskih klubova, BSK. Za reprezentaciju Kraljevine Jugoslavije debitovao je uoči početka Drugog svetskog rata, 23. marta 1941. na utakmici sa Mađarskom. Dres državnog tima oblačio je 11 puta, a i predvodio je reprezentaciju nove Jugoslavije na prvom posleratnom svetskom šampionatu, 1950. godine u Brazilu. Profesionalnu karijeru Mrkušić je završio 1955. u Crvenoj zvezdi, u kojoj je kasnije bio aktivan član Skupštine fudbalskog kluba. Jedan dan pre Srđana Mrkušića u Splitu je umro njegov saigrač iz Hajduka, BSK-a i reprezetnacije Jugoslavije Frane Matošić. Vreme i mesto sahrane Srđana Mrkušića biće naknadno objavljeni.

Sigurno i za muškarce

Odlukom poslanika na nedavno održanoj sednici gradske skupštine, Niš će uskoro biti jedini grad u Srbiji sa sigurnom kućom, u kojoj će pored žena i dece, moći da se sklone i muškarci – žrtve nasilja. Prihvatilište će imati regionalni karakter, što podrazumeva da će primati i korisnike iz okolnih gradova i opština. Ovo je, inače, samo finiš ranije inicijative za izgradnju sigurne kuće, koju je svojevremeno pokrenula Komisija za rodnu ravnopravnost i jednake mogućnosti, a gradski parlament joj početkom godine dao zeleno svetlo.

Medijska aukcija

Za novembar su zakazane aukcije za 22 lokalna medija, pet novinskih izdavača i 17 RTV kuća, od kojih pet ima dozvolu za korišćenje regionalnih frekvencija. Rok za privatizaciju medija ističe ove godine. Do sada je privatizovano pet elektronskih medija, a u registru Agencije za privatizaciju je njih 67. Dozvole za emitovanje na teritoriji cele Srbije, Beograda, Vojvodine i regiona već su podeljene, a konkurs za frekvencije za lokalno emitovanje je u toku. Aukcije će se održati 2. novembra u Beogradu i Novom Sadu, 16. novembra u Beogradu, 23. novembra u Novom Sadu i 30. novembra u Beogradu.

Rezrešenje sudija

Dvojica sudija Vrhovnog suda Srbije, Predrag Gligorijević i Miroslav Cvetković, biće rezrešeni dužnosti na sledećoj sednici zakazanoj za 2. novembar. Prema rečima Sonje Brkić predsedavajuće Velikog personalnog veća, ova dvojica sudija biće razrešeni zbog propusta u postupanju u predmetu protiv monaha Ilariona, koji je bio okrivljen za bludne radnje. Osim njih, kako je rekla Brkić, postupak za rešenje podnet je i protiv Dragomira Milojevića, takođe sudije Vrhovnog suda Srbije.

Broj nedelje

Od marta 2003. zemlje Evropske unije su Srbiji uputile 23.887 zahteva za vraćanje njenih državljana koji nelegalno borave na teritorijama tih zemalja.

Laptopovi za poslanike

Svaki poslanik u Skupštini Srbije, bez obzira na poznavanje rada na računaru, moći će do kraja mandata da uzme po jedan laptop. Ako poslanici odaberu najbolje modele, to bi građane Srbije moglo da košta oko pola miliona evra. Ukoliko se pak odluče za prosečne računare čija je cena oko 500 evra, građane će to koštati „samo“ 135.000 evra.

Sporazum o saradnji

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije i Državno tužilaštvo Crne Gore potpisali su 31. oktobra u Podgorici Sporazum o saradnji u progonu počinilaca ratnih zločina i Memorandum o unapređenju saradnje u borbi protiv organizovanog kriminala. Sporazume su potpisali vršilac dužnosti republičkog tužioca Slobodan Radovanović i državni tužilac Crne Gore Vesna Medenica.

Grafičke boje jeseni

Kompanija Hjulit-Pakard je, tokom nastupa na Međunarodnom sajmu grafičke i papirne industrije Grafima, predstavila nekoliko modela velikoformatnih HP štampača namenjenih grafičkoj industriji, a za sve fotografe – profesionalce i amatere – organizovala je foto-konkurs „Ljudi i boje jeseni“, koji je trajao tokom oktobra. Stručni žiri koji su činili fotografi Tomislav Peternek i Nebojša Babić, i Milan Četić ispred HP-a, pregledao je nekoliko stotina pristiglih fotografija i proglasio tri pobedničke za koje je HP obezbedio vredne nagrade. Pored prva tri mesta koja su nagrađena fotoaparatom, autori fotografija od četvrtog do desetog mesta, svoje fotografije dobili su odštampane u formatu širine jedan metar.

Podrška poljoprivrednicima

Predstavnici vojvođanskih poljoprivrednika, koji protestuju zahtevajući da im država nadoknadi štetu izazvanu letošnjom sušom, dobili su podršku za svoje zahteve u današnjem razgovoru sa nadležnima iz Ministarstva poljoprivrede i vodoprivrede u Beogradu. Poljoprivrednici koji su 29. oktobra mehanizacijom blokirali prilaze petlji kod Sente na autoputu Beograd–Horgoš, traže da se svaki registrovani zemljoradnik obešteti sa po 10.000 dinara, koji će se isplatiti iz sredstava budžetskih rezervi namenjenih za saniranje elementarnih nepogoda. Državni sekretar Danilo Golubović rakao je u izjavi za Tanjug da će to ministarstvo podržati zahteve poljoprivrednika, ali da će odluku doneti Vlada u skladu sa finansijskim i zakonskim mogućnostima.

Zakoni za EU

Direktorka vladine Kancelarije za pridruživanje EU-u Tanja Miščević, pozvala je 30. oktobra poslanike Skupštine Srbije da do 8. novembra usvoje predloge zakona o viznim olakšicima i o readmisiji. „To je važan momenat za razumevanje i osećanje da pripadamo Evropi i jako je važno da parlamentarci to izraze pre nego što proces bude gotov u EU-u“, rekla je Tanja Miščević novinarima u Skupštini. Poslanici su na sednici Odbora za evropske integracije u Domu Narodne skupštine prihvatili predloge zakona o viznim olakšicama, o readmisiji, o azilu i o udruženjima.

Transplantacija jetre

Na Univerzitetskoj dečjoj klinici urađena je prva transplantacija jetre, zahvaljujući donatorstvu oca. Transplantacija je trajala 12,5 sati i sprovedena je zahvaljujući multisektorskom timu od 20 lekara predvođenom doktorom Božinom Radevićem. Pored lekara i sestara Univerzitetske dečje klinike, uspešnom toku transplantacije doprinele su kolege sa Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje – dr Jović, dr Marović i dr Čalija, iz Kliničkog centra Srbije – prof. Jašović i dr Lilić, dok su operaciji prisustvovali i lekari sa VMA.