Međuvreme

Ulje

Izjavom da „nije normalno da je kod nas proizvodna cena jestivog ulja ista kao prodajna u susednim zemljama“, guverner Narodne banke Jugoslavije Mlađan Dinkić ponovo je načeo priču staru onoliko koliko traje uljarski monopol na našem tržištu. Uljari su jednoglasno odgovorili da „dok je otkupna cena suncokreta 12 dinara, ulje se ne može napraviti za manje od pedeset“. Ministar poljoprivrede Dragan Veselinov čvrstog je stava da svako smanjenje otkupne cene suncokreta vodi poljoprivrednike u dubiozu i da to ne dolazi u obzir. Jednoglasno je prozvana država i porez na promet od dvadeset odsto, kao i bankari koji proizvodnju ulja kreditiraju uz skromnu mesečnu kamatu od šest odsto, ali i trgovci i njihova prodajna marža. Nogu je povukla Pekabeta i odrekla se polovine marže, a zejtin je već pojeftinio nekoliko dinara. Usledilo je obećanje direktora Agrobanke da će smanjiti kamate na dva, možda dva i po ili tri odsto mesečno, a ministar finansija Božidar Đelić prvo je najavio da će se prepoloviti porez na promet zejtina da bi se, koji dan posle, dibidus odrekao istog – guvernerovo obećanje da će cena jestivog ulja (koja nekim čudom spada u guvernerski posao) biti nešto viša od pedeset dinara, može biti ostvareno. Ako se ovom pojeftinjenju doda intervencija isporukom mesa iz robnih rezervi, u proseku četrnaest odsto jeftinijeg, može se zaključiti da nas čekaju bolji dani: posle ovih izbora za predsednika Srbije neće se čekati dugo na one za parlament, što će, kao što biva u ovakvim prilikama, uticati na vlast da se seti još nekih narodnih muka koje može da olakša.

Fakultet

Aktiv direktora osnovnih škola u opštinama Loznica, Ljubovija, Krupanj i Mali Zvornik zatražio je od republičkog premijera ni manje ni više nego promenu člana Zakona o osnovnoj školi koji im nije po volji. Sporni član predviđa da samo lica sa završenim fakultetom mogu biti direktori škola, a trenutna situacija u pomenute četiri opštine nije u skladu s tim članom. Aktiv navodi da su od 22 osnovne škole u samo pet slučajeva direktori fakultetski obrazovani. Da su se članovi Aktiva obratili premijeru ili resornom ministarstvu pozivajući se na specifičnost regiona ili nešto slično, cela priča bila bi jedna od mnogih u kojoj se od nadležnih traže „razumevanje i strpljenje“. Ovog puta, međutim, oni koji nešto traže imaju specifične argumente – u pismu premijeru navodi se da mnogi vršioci dužnosti direktora „mogu ostati bez posla“, a u pismu Ustavnom sudu Srbije da se „usvajanjem takvog člana zakona ugrožavaju elementarna ustavna prava za napredovanje u službi“.

Uz dužno poštovanje činjenice da je neki posao moguće uspešno raditi čak i bez diplome, čini se da je Aktiv zaboravio da „ostajanje bez posla“ postoji i u svim drugim delatnostima, da su bez posla ostali i oni koji su imali nekoliko diploma, kao i da, osim direktorskog, postoje još neki poslovi koje bi sadašnji v.d.-ovi mogli da obavljaju. Što se „napredovanja u službi“ tiče, članovi Aktiva mogli bi (dok su još na službi) svojim učenicima da objasne kako avanzovanje nema nikakve veze s Ustavnim sudom, a još manje sa usvajanjem ovog ili onog zakonskog akta. I njima bi, da su to na vreme naučili, sada bilo lakše.

Nalepnice

Odlukom Opštinskog suda u Smederevu Republika Srbija trebalo bi da maloletnom Đ.Đ. isplati sto hiljada dinara i to za pretrpljeni duševni bol i povredu časti i slobode. Spor je u ime maloletnika vodio Fond za humanitarno pravo, a Republika je tužena zbog toga što su dvojica policajaca koja su 22. septembra 2000. uhvatila Đ.Đ. dok je lepio nalepnice Otpora, naterala dečaka da ih odlepi i pojede…

Kao i u drugim sličnim slučajevima, problematično je to što (bar široj) javnosti nisu saopštena imena inventivnih čuvara reda i mira, kao i činjenica da za njihovu inventivnost sada plaća samo država. Država, kao odgovorna za ponašanje pripadnika svog ministarstva unutrašnjih poslova, naravno mora da plati svoj deo ceha, ali isto tako bilo bi za očekivati da neko negde po džepu odrapi i ljude u plavom. Ili, ako to već ne ide, da im pruži priliku da javno prikažu sopstvene gastronomske preferencije kad su u pitanju nalepnice i lepak.

Zebra

Za razliku od one „Čedine zebre“, namalane ispred republičkog parlamenta, koja je privukla nezapamćenu pažnju javnosti, zebra na raskrnici ulica Ljutice Bogdana i Neznanog junaka na Dedinju za sada je prošla nezapaženo. Stari pešački prelaz na toj raskrsnici izbledeo je, da bi novo farbanje „preselilo“ zebru na nekih dvadesetak metara dalje, pravo pred ulaz u zgradu TV Pinka. Novinari još nisu uspeli da u Sekretarijatu za saobraćaj dobiju adekvatno objašnjenje za ovu seobu, ali je verovatno reč o nečem sličnom kao i u slučaju parlamenta: bezbednost onih koji svakodnevno zalaze u ružičastu televiziju, a parkiraju limuzine čitavih sto ili dve stotine metara dalje. Kad može Čeda, što ne bi mogli i ostali koji rade u interesu naroda.

Besparica

Zbog smanjenja broja pripadnika najavljenog još prošle godine, Vojska Jugoslavije prodaće deo nekretnina koje su u njenom posedu. Ovih dana će, zbog toga, dečja biblioteka „Rastko“ biti iseljena jer poslovni prostor koji koristi pripada Vojsci i uskoro treba da promeni vlasnika. Inače, biblioteka je na ovoj adresi više od četrdeset godina i ne zna se gde će, ako će, nastaviti da radi.

Vojska Jugoslavije je, nije neka tajna, u nezavidnoj finansijskoj situaciji. Nije tajna, takođe, da je zbog kresanja budžeta ugrožen čak i vojnički standard. Kako je „Vreme“ nedavno pisalo, manjka novca čak i za hranu i odevanje vojnika na odsluženju redovnog vojnog roka, dobavljači zatežu sa isporukama zbog naraslih dugovanja, a za ogrev za kasarne, kako je onomad novinarima saopštio načelnik intendantske uprave general-major Milan Jevtić, obezbeđena su sredstva samo do polovinu zime. Tajna je, međutim, kako su i kojim povodom gospoda generali uspeli da izdvoje iz zjapeće praznog budžeta pola miliona dinara kao prilog za obnovu Saborne crkve u Nišu. Koja je, nek’ ostane zabeleženo, izgorela u požaru nemarom izazvanom po završetku prethodnog temeljnog renoviranja.

(De)centralizacija

Ideja stara tri decenije – ujedinjenje Jagodine, Ćuprije i Paraćina u jedan grad – ponovo je pokrenuta na inicijativu čelnika ta tri grada. Razlozi su, bar na prvi pogled, vrlo realni: „Prostori između gradova postali su ekonomske zone i u najskorijoj budućnosti varoši će se spojiti. Već sada dobro funkcionišu saobraćaj i školstvo, a migracija radnika između tri grada je velika“, obrazložio je načelnik Pomoravskog okruga Milorad Jovanović, dodajući da bi ujedinjeni grad „sa sadašnjom industrijom, povoljnim geografskim položajem i bogatim poljoprivrednim zaleđem bio najjači grad u centralnoj Srbiji“.

I dok u Pomoravlju vlada komšijska idila, u tradicionalno miroljubivom Banatu komšije ne samo što se svađaju već neće da imaju bilo kakva posla jedni s drugima. Gotovo istovremeno s pokretanjem ideje o ujedinjenju pomoravskih gradova, nekoliko hiljada žitelja Vršca predvođeno opštinskim rukovodstvom traži da se Vršac i nekoliko susednih gradova izdvoje iz Južnobanatskog okruga i formiraju svoj – sa sedištem, a gde bi drugo nego u Vršcu. Vrščani svoju inicijativu obrazlažu, između ostalog, zaostajanjem Pančeva koje je sedište okruga i „veoma dinamičnim razvojem Vršca“, tj. neusaglašenošću razvoja ta dva grada. Pančevci, s druge strane, sve tumače „strahom od jakog Pančeva“. Međusobna prepucavanja su, po običaju, začinjena i sukobima lokalnih političara, a kako će sve da se završi još nije poznato. Kako bilo, eto nam još jedne priče o centralizaciji i decentralizaciji. A bez toga, kako je bliža istorija pokazala, definitivno ne možemo.

Bruka

Šesnaeste Tešnjarske večeri – baš tradicionalna, i baš kulturna i baš valjevska manifestacija – da citiramo „Tešnjarskog glasonošu“, „otpočele su sjajno“. Večeri otvorio, pa koncertom, Bajaga, prosvećivanje nastavljeno, ima svega, k’o na vašaru, programa, publike. Dakle, pošto je, takoreći, vašar, ima programa i preko programa. Recimo, pa na primer, u subotu uveče 24. avgusta rok sastav Portofino bend iz takoreći bratskog Pfafenhofena(kod Minhena) prekinuo svirku jerbo ih je domaća publika domaćinski bodrila povicima „Fašisti, fašisti“…

Isto veče, je l’ no se kaže, povodom godišnjice rada, kafe La bruka – u okviru programa koji je vlasnik krstio sa „VIND“(!), a što je skraćenica za Vikend Ignorisanja Nove, ide li veliko slovo, Demokratije – priredio koncert beogradske grupe Staf. Sve teklo, pa kako treba da teče, pa došla dva policajca jerbo se neko žalio na buku. Muzičari uzeli da se pakuju, ali opet došla dva policajca, i velika „marica“ sa puno policajaca, pa pod punom pendrek opremom, i dogodilo se oduzimanje opreme i privođenje vlasnika objekta i šefa benda. Privedeni dali podatke i dobili Potvrdu o privremeno oduzetim predmetima. Ide citat Potvrde, pa zato što zaslužuje: „Jedno(1) gitarsko pojačalo marke fender, model M80, sivo-crne boje; Jedna(1) mikseta marke General mjuzik, model mini pover 8, crne boje; jedna(1) plastificirana torba trula višnja boje sa crnom ručkom na vrhu; Zaključeno s brojem tri (3).

„Tako je, zahvaljujući akciji pripadnika jednog od najuspešnijih Sekretarijata unutrašnjih poslova završen VIND(!), tešnjarski vašar je nastavljen. Šta će ovde komentar.