Međuvreme

Monopol

Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve je pre pola godine doneo odluku da jedino Crkva ima ekskluzivna prava na sva svoja obeležja, imena i likove svetih, na sve objekte uključujući i njihov izgled te umetnička, istorijska i kulturna dobra koja su u njenom posedu. Upotreba navedenog u komercijalne i druge svrhe a bez odobrenja nadležnog crkvenog organa, saopšteno je tada, sudski će se progoniti. Od tada je stradao jedan kupleraj u beogradskom naselju Miljakovac, drsko kršten „Sveti Nikola“, koji je spektakularno srušen uz pomoć specijalaca MUP-a, između ostalog jer za objekat nije izdata valjana građevinska dozvola. Prošle nedelje crkvena vlada je podsetila javnost da se ekskluzivnost odnosi i na „crkveni“ kalendar jer, primećeno je, na tržištu ima i „divljih“ kalendara. Pojavom falsifikata tiraž „originala“, koji se prepoznaju po hologramu, prepolovljen je a to se, kažu, direktno odražava na finansiranje Bogoslovije, instituta i drugih prosvetnih ustanova SPC-a. Trenutno na tržištu ima, procena je, više od milion „lažnjaka“, što pomnoženo sa 30 dinara, koliko košta jedan primerak, čini najmanje pola miliona eura. Jugoslovenskoj i srpskoj autorskoj agenciji obratio se tim povodom patrijarh Pavle lično napominjući da jedino SPC ima pravo da određuje kad se praznuju crkveni praznici i sveti, kojim će se redosledom njihova imena unositi u kalendar te kojim će se slovima i bojom štampati. Sekretar sinoda Gradimir Stanić saopštio je da su autorska prava zaštićena i da je sada na potezu država ističući da je kalendar temelj crkvenog života, da se radi u crkvi za svaku godinu posebno i da je to najkorišćenija knjiga posle jevanđelja. O pokušajima falsifikovanja Svetog pisma podataka nema.

Praznik

Svojim javnim obraćanjem ministar poljoprivrede u Vladi Srbije dr Dragan Veselinov podsetio je naciju da se približava svinjokolj i upozorio na opasnost od trihinele, stalnog pratioca ovog krvavog, ali mnogima i dragog posla. Prošle godine je bilo više od stotinu obolelih i taj podatak je, smatra ministar, dovoljno jak argument da ubedi sve koji za posek kolju da odnesu meso na analizu u najbližu veterinarsku stanicu i ističe da se za pregled plaća svega sto pedeset dinara. Sa ispravnim mesom, rekao je, vlasnik može raditi šta hoće: sušiti, peći, pržiti, kuvati… ali da se zaraženo meso mora odmah uništiti. Napravljen je i prigodan televizijski spot kojim se, tim povodom, apeluje na domaćinsku čast i ugled. Svinjokolj inače asocira i na dobru klopu a samim tim i na Dvadesetdeveti, praznik koji se već godinama ukida i koji, uprkos vaskolikom trudu ukidatelja, žilavo opstaje. Zoran Šami, savezni poslanik koji je prethodne dve godine pokretao inicijativu u saveznom parlamentu za brisanje ovog datuma iz zvaničnog kalendara, kaže da još nije razmišljao da ovaj predlog ponovi sumnjajući da u sadašnjem sastavu parlamenta ima uopšte zainteresovanih za realizaciju ove inicijative. Vlada Srbije je prethodnih godina preporučivala radnim ljudima da taj dan ne praznuju što se, izvesno je, očekuje i ove godine.

Recept

Nameru da se izmenom regulacionih planova legalizuju neke bespravno izgrađene zgrade u Beogradu osujetio je Ustavni sud Srbije svojom presudom kojom ovakav postupak legalizacije proglašava protivzakonitim. Ovakva presuda, pak, ne znači da će biti automatski poništene sve građevinske dozvole izdate kroz ovu rupu u zakonu jer se, opet po nekom zakonu, ne može tražiti skupno poništenje dozvola. To praktično znači da dozvola važi sve dok neko ne podnese zvaničan zahtev za oduzimanje dozvole za određeni objekat što, opet, otvara prostor za sumnje ali i manipulacije. Postupak poništenja, naime, mogu pokrenuti fizička i pravna lica, ali i javni pravobranilac, pa nepokretanje postupka može mirisati na korupciju. Ako, s druge strane, postupak bude pokrenut a to ne dovede do poništavanja građevinske dozvole, postupak se može ponoviti. U svojoj izjavi za „Glas“, beogradski advokat Milenko Radić je objasnio da su se mnogi na Dedinju obogatili koristeći se neregularnim pravnim situacijama. Ovaj recept je do sada oproban samo u beogradskim elitnim naseljima Senjak i Dedinje ali, u skladu sa ostvarenim uspehom i mogućnošću implementacije u druge sredine, ne bi trebalo da čudi ako uđe u širu primenu.

Ispitivanje

Amerikanci, prema najavama koje dolaze iz Instituta za bakar pri RTB-u, sleću direktno na Crni vrh jer su zainteresovani za finansiranje geoloških ispitivanja. Naime, američka kompanija Rio Tinto želi da investira pet miliona eura za početak, a odmah bi uložila 300.000 eura u potencijalno veliko rudno ležište bakra, zlata, olova i cinka. Ponuda je sledeća: pošto RTB nema sredstava za ovu vrstu posla, predstavnici američke kompanije žele da dobiju koncesiju, da postanu vlasnici 51 odsto u budućem rudniku. Čeka se samo zakon o koncesijama, a kao zainteresovani su se pojavili i Francuzi koji su takođe namirisali dobar biznis, prema rečima ljudi iz Instituta. Oni tvrde da će se insistirati da i Institut ostane u poslu tim pre što su razvili novu metodologiju u eksploataciji kompleksnih ruda. Posle Kragujevca, znači, eto zainteresovanih Amerikanaca za još jedan mrtvosani kompleks, samo nema informacije šta će biti sa čudesnim nedovršenim hotelskim zdanjem koje krasi Crni vrh kao spomen na ktitorske napore prethodnog režima.

Susedi

Odluka Saveznog ministarstva pravde o vraćanju imovine hrvatskog tekstilnog kompleksa Varteks (onomad su uz licencno pravljene „levisica“ darivali kupca kompilacijom pesama Parnog valjka) nije još došla na sto uprave holdinga Jumko, koji je koristio deo njihovih objekata u poslednjih dvanaest godina, ali otud stižu glasovi koji zrače spremnošću da se odluka sprovede. Imovina Varteksa procenjena je na 1,5 miliona eura, 11 lokala širom Srbije, ali se iz Vranja naglašava da bi ove stvari, susedske, trebalo da se rešavaju na bazi reciprociteta, odnosno trebalo bi da komšije donesu istu odluku glede imovine Jumka u Hrvatskoj. Holding iz Vranja potražuje svoju robnu kuću iz centra Zagreba za koju predstavnici uprave tvrde da vredi takođe 1,5 miliona eura. Šefovi Jumka izražavaju čuđenje što naše ministarstvo toliko brine za hrvatske objekte u Srbiji, a trebalo bi, prema ovom mišljenju, da vodi računa o srpskim interesima u Hrvatskoj. Čini se da je u čitavoj priči, za razliku od INA, najbolje prošao Varteks, a ostali mogu samo da se češu. Ili da grebu.

Avion

Muzej vazduhoplovstva Jugoslavije posetio je nedavno vojni ataše ambasade Italije, razgledao malo i otišao pošto je najavio zvaničnu posetu delegacije iz te zamalo pa susedne zemlje. Te posete protumačene su u ovdašnjoj javnosti kao gotovljenje posla oko preuzimanja jednog muzejskog eksponata: italijanskog lovca dvokrilca FIAT G50 Bis, jedinog na svetu. Čedomir Janić, osnivač i donedavno upravnik a sada savetnik u muzeju, u razgovoru za „Vreme to je delimično potvrdio: „Nije bilo povoda da se zaključi da je to razlog posete, ali je moguće. Italijani već trideset godina pokušavaju da se domognu tog aviona. Ja ih razumem: avion je italijanske proizvodnje i jedini je sačuvan primerak, ali je avion naš i ne dolazi u obzir da na bilo koji način ode iz muzeja. Ako se to kojim čudom dogodi, napravićemo rusvaj“, kategoričan je. „To je stav kompletne muzeološke zajednice.“ Kaže da je još 1995. godine taj avion predložen za zaštitu kao eksponat nulte kategorije, kao što su zaštićene rukopisne knjige na primer. Do sada to još nije rešeno.