Međuvreme

Čarobno

Pored najave gradske uprave da će Beograd za božićno-novogodišnje praznike biti ukrašen bolje i bogatije nego ikad ranije jer se nabavlja posebna oprema, iz kompanije Koka-kola stiže obaveštenje da će se i ona uključiti u sveopštu tranzicionu radost te da će Beograđanima pokloniti „Čarobni trg“ na Trgu Nikole Pašića. Dok velikan srpske istorije zamišljeno gleda sa svog pijedestala na istok, pod njegovim nogama će biti postavljeno otvoreno klizalište 10×20 metara, biće organizovan šaroliki program za sve uzraste, trg će dobiti novu dimenziju u vreme praznika. Kompanija je najavila da se sve radi po uzoru na velike svetske prestonice, pa uzima za primer Brisel i Beč, planirano da postavi veliku jelku. Kako bi drugačije, naći će se i mesto za Deda Mraza ne bi li mališani doživeli „ono što su do sada mogli da vide na televizijskim reklamama“. Biće i dnevne i noćne dekoracije, zamišljeno je da od 20. decembra do 15. januara Trg bude grad iz mašte. Sve se radi uz svesrdnu i logističku podršku ažurne gradske uprave, a mesto će valjda naći i neki od predstavnika korporativne ekonomije. Samo da sve bude što veselije.

Losion

Eruptivno je bilo proteklih dana u KPD-u Spuž blizu Podgorice. Kako prenose crnogorski pisani mediji, neki dan se desila snažna eksplozija u stacionaru ove ustanove, ali, na sreću, niko nije nastradao. Posle uviđaja, policija je saopštila da se tek utvrđuju okolnosti koje su je izazvale a „Vijesti“ nezvanično saznaju da je policija na licu mesta pronašla delove flaše od losiona koji su odneti na veštačenje u laboratoriju ne bi li se utvrdilo da li je u njoj bilo baruta ili kakvih drugih eksplozivnih smeša. Postoje pretpostavke da je neko od štićenika KPD-a Spuž pokušao da napravi paklenu napravu za bekstvo. Takođe, ekploziju je moglo izazvati obično zagrevanje boce dezodoransa, koja je pod pritiskom i na kojoj jasno piše da je ne bi trebalo prinosti jakom izvoru toplote.

Saradnja

U Čačku je najavljena izgradnja velikog srednjoškolskog obrazovnog centra jer Ministarstvo odbrane ustupa zgradu kasarne „Ratko Mitrović“. Tako bi vodeći šumadijski grad trebalo da postane lider i u obrazovanju jer se procenjuje da prehrambenoj i uslužnoj delatnosti nedostaje osoblje. Pored zgrade od 4000 kvadratna metra smešteno je dvorište od tri hektara i na njemu bi trebalo izgraditi internat za učenike iz unutrašnjosti. procenjuje se da će čitava investicija koštati 300.000.000 dinara. Za uzvrat bi Vojsci trebalo izgraditi stanove, to jest, grad se obavezuje da će blizu hotela „Morava“ obezbediti infrastrukturno opremljenu lokaciju na kojoj bi Vojska zidala stanove za svoje štićenike.

Sokovi

Najpre je iz Pokreta potrošača stigla informacija da 60 odsto sokova na tržištu ne zadovoljava osnovne kriterijume o hemijskoj ispravnosti proizvoda, a onda je i resorno ministarstvo poljoprivrede naložilo da se iz prodaje povuku svi sokovi s etiketama koje ne zadovoljavaju važeće propise. To praktično znači da nije dozvoljeno reklamirati voćne sokove ako u njima ne postoji propisan minimum voća. Dragan Veselinov je izjavio da „ministarstvo želi da iz prodaje povuče sve ilegalno ubačene količine bezalkoholnih osvežavajućih pića koja na etiketi imaju sliku voća a nisu proizvedena od voća“. Ranije ove godine uvoznik Rauhovih sokova iz Austrije morao je da prelepi sve boce na kojima je bila etiketa sa slikom voća a u bocama se nalazio napitak koji je imao jako mali procenat suve voćne materije. Poslovno udruženje proizvođača voćnih sokova i napitaka, koje okuplja domaće firme, podržalo je ovakvu akciju ministarstva i inspekcije jer je u pitanju „zaštita nacionalnih interesa proizvođača voća, sokova i nektara, kao i zaštita potrošača koji su bili obmanjivani“. Ipak, nastradao je i jedan veliki domaći proizvođač „Knjaz Miloš“, koji nije član ovog udruženja, odakle stižu informacije o velikim gubicima prouzrokovanim ovakvim stavom „nadležnih institucija“. Prema podacima nekih marketinških firmi, prošle godine je u reklamiranje bezalkoholnih pića uloženo najviše novca pa je jasno da se radi i o primarnom osvajanju tržišta.

Poklon

Predstavnici beogradske opštine Palilula poželeli su prvacima srećan polazak u školu ne samo lepim rečima već i poklonom – knjigom Zavičajni bukvar Moše Odalovića. Sve bi bilo u najboljem redu da se neko nije dosetio da taj bukvar malo prelista. Taj neko otkrio je, između ostalog, da se slovo C objašnjava pojmom crkva, kao i tezu da je upravo crkva „najvažnija čovekova kuća“. No, čak ni to ne bi bilo vredno pomena da autor Odalović nije odlučio da teologiju, medicinu, psihologiju, pedagogiju i mnoge druge nauke obogati novom teorijom i otkrije: „Ko ide u crkvu imaće Boga za pomoćnika sebi. Ko ne ide u crkvu, neka ide kod doktora, možda mu roditelji nisu zdravi“.

Ono što je nekako promicalo raznim teoretičarima i teolozima tokom 2000 godina hrišćanstva otkriveno je ni manje ni više nego na Paliluli.

Ipak, kao i sva velika otkrića, i ovo prolazi mnoga iskušenja. Predstavnici lokalne vlasti izgleda nisu sigurni u to kakvoj su naučnoj revoluciji doprineli, ali ni u to da li su se s novom teorijom uopšte upoznali („Mislim da nisam pročitao ceo bukvar, ali su ga čitali drugi koji su se time bavili“, reče ovih dana predsednik Milan Marković). Autor Odalović siguran je samo u to da „nije desničar“ i da bukvarom „nije nikoga provredio“. Što se đaka tiče, za sada nije poznato da li su, naprasno prosvetljeni, pohitali da prijave bolesne roditelje nadležnim institucijama ili su se samo smerno poklonili pred najbližim oltarom tražeći oprost za počinjene i nepočinjene (roditeljske) grehe.

Cica

Godinu dana pošto su već i vrapci na grani saznali da je onomad bila osoba nadležna za stanove, protiv bivše sekretarice Vlade Republike Srbije Živke Cice Knežević podignuta je optužnica zbog sumnje da je u vreme režima Slobodana Miloševića zloupotrebila službeni položaj i nezakonito dodelila 11 državnih stanova.

Za koju godinu verovatno ćemo saznati da li će nekad svemoćna Cica i sama malo iskusiti raskoš nešto drugačijeg državnog smeštaja. Istovremeno, može se dogoditi da dadilja Marka Miloševića juniora, sin Vlajka Stojiljkovića, sin Bratislave Morine, razni levičarski funkcioneri i ostali dobro udomljeni prijatelji porodice konačno iskuse čari podstanarskog života. Još kad bi se neko dosetio da im zaračuna neplaćene kirije, gde bi nam bio kraj.