Međuvreme

Prioriteti

Jedan od najvećih distrubutera računara i računarske opreme u Srbiji i Crnoj Gori, Pakom, organizovao je na Kopaoniku treći po redu Pakom Road Show. Tokom četiri dana manifestacije (od 25. do 28. septembra), pred više od 300 učesnika, prodefilovali su predstavnici poznatih svetskih kompanija sa kojima Pakom sarađuje, vrlo detaljno predstavljajući novitete iz svog programa. Ako se zna da su predavači bili predstavnici Microsofta, Hewlett Packarda, Fujitsu Siemensa, Dinersa, Sonyja, Olivetija, AsusTeka, MSI–a, Geniusa, Post ekspresa (služba PTT-a namenjena bržem transportu robe), Teaca i sličnih imena, dalo bi se očekivati da će rekordna posećenost ove ili one prezentacije zavisiti samo od toga da li su učesnici više zainteresovani za štampače, monitore ili nešto drugo. Umesto toga, rekorder je postalo predavanje na koje se, na prvi pogled, niko ne bi kladio: izlaganje predstavnika Minstarstva finansija o porezu na dodatu vrednost. Nova programska rešenja, hardverski noviteti, fiskalne kase, mogućnost za naše prilike neverovatno brzog transporta, novosti iz teorije računara…, sve to ostalo je u senci teme označene sa „Kako se pripremiti za ono što nas očekuje?“. Ipak, sudeći po nedoumicama koje su ostale i posle te priče, po broju pitanja koja su postavljana po kuloarima, odgovor na dilemu o pripremi za to što nas očekuje i dalje je malo kome jasan. Jasno je jedino to da su čak i u računarskoj industriji postavljeni novi prioriteti: prvo porez, pa sve ostalo. Sa Bilom Gejtsom i do sada smo nekako izlazili na kraj.

Radnik

Radnik kikindskog Elektrona Branislav Vrebalov najavio je da će se spaliti ukoliko se ne poništi ugovor kojim je njegov sugrađanin Janoš Benjo na aukciji kupio 70 odsto kapitala firme u kojoj radi. „Ja sam svoje rekao. Neko će sigurno pomisliti da sam lud, neko da se šegačim i pravim pozorište. Svejedno. U životu nikad nisam ništa ukrao, nikoga slagao ili učinio neko zlo. Muka me je dovela do ovakve odluke“, kaže Vrebalov, a oni koji ga poznaju tvrde da se ne šali i da neće pogaziti reč. Radnici Elektrona mesecima nisu dobili platu, a njegova supruga i dva sina koji su završili škole ne mogu da nađu posao. Vrebalov je jedan od devetoro ljudi koji su šest dana štrajkovali glađu, tražeći da se raskine ugovor sa novim vlasnikom koji nije ispoštovao obaveze prema radnicima. Kako kaže, u Elektron je dolazio i predsednik Samostalnog sindikata Srbije Milenko Smiljanić, koji ga je odgovarao od odluke i obećao da će Agencija za privatizaciju poništiti aukciju. Međutim, to se nije dogodilo, pa mu ništa drugo ne preostaje nego da donese u firmu kanister sa benzinom i kresne šibicu.

Paprika

Meštaninu sela Orašac kraj Leskovca Slaviši Stojanoviću dojadile su stalne poljske krađe, prvo šljiva, pa oraha i sada paprike. Uz pomoć znanja iz elektronike sklopio je hrpu uređaja, između ostalog senzore i dva mobilna telefona, i na kraju dobio alarmni sistem koji, po njegovim rečima, savršeno funkcioniše. Kako Stojanović objašnjava, splet mikrotalasnih senzora reaguje na ultrazvučne vibracije i pokrete, a to se preko interfejsa prenosi do prvog mobilnog telefona koji je sakriven na polju. Kada se uljez približi, taj telefon poziva drugi, koji se nalazi kod njega u džepu. Uz sve to, na displeju je ispisano šta se pljačka – kuća, automobil, paprika ili voće. Stojanović ima čak i praktičnu potvrdu da njegovo delo funkcioniše. Kako tvrdi, pre nekoliko večeri, u toku Dnevnika, telefon je zazvonio. Otrčao je do polja i video siluetu. Tek kada je ščepao lopova, shvatio je da je u pitanju njegova komšinica i rođaka koja je već spremila dva džaka paprika za pijacu.

Kamion

U ulici Marijane Gregoran u beogradskom naselju Karaburma već pet godina parkiran je jedan kamion. U njemu svo to vreme živi Zoran Damljanović kao, kako kaže, „vuk samotnjak“. Da bi mu životna drama bila još gora, stanarima okolnih zgrada je pre dva meseca zasmetao taj kamion i sada pokušavaju da ga oteraju. Zoran Damljanović ima petoro dece. „Ko sa platom od 7000 dinara ima za stan, hranu i školovanje dece“, pita. Ne želi nikakvu pomoć, već samo da ga ostave da živi u kamionu ili da mu daju nužni smeštaj. Odvojen je od porodice i nikome ne bi poželeo takav život. Kaže da su se mnoge komšije bespravno proširile, a da im smeta njegovo cveće i povrće. Ne razume kako to da za njega ima zakona, a za njih nema.

Kandidat

Meštanin Subotice Radivoj Milutinović alijas „Muja Internacionale Vili Brant“, u subotu 27. septembra započeo je akciju prikupljanja potpisa, kako bi se kao kandidat grupe građana upustio u izbornu trku za predsednika Srbije. Milutinović je obećao da će, ukoliko pobedi na izborima, mandatar za sastav Vlade biti košarkaš Vlade Divac, a na mesto ministra spoljnih poslova postaviće pevačicu Natašu Bekvalac. Odeljenje za građevinsko zemljište Opštinske uprave u Subotici Milutinoviću je izdalo dozvolu za privremeno zauzimanje površine od dva kvadratna metra na Trgu slobode, a SUP Subotice odobrio je održavanje skupa za prikupljanje potpisa. „Ako pobedim, prvi radni dan iskoristiću svoje ustavno pravo i raspustiću Skupštinu i raspisaću nove predsedničke, parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore“, obećao je Milutinović u saopštenju upućenom medijima. Kampanju vodi pod sloganom „Milutinovići ne daju fotelju“.

Osvetnici

Pred Krivičnim većem Okružnog suda u Beogradu izrečena je presuda članovima grupe Osvetnici koji su bili optuženi za krivično delo ratnog zločina počinjenog nad 17 sjeverinskih Bošnjaka 22. oktobra 1992. godine. Po 20 godina zatvora dobili su Milan Lukić, Oliver Krsmanović i Dragutin Dragićević, a Đorđe Šević je dobio kaznu od 15 godina zatvora. U obrazloženju presude sudija Nata Mesarović je istakla da su ova četvorica „po prethodnom dogovoru neovlašćeno od putnika autobusa na relaciji Rudo–Priboj zatražili lične karte, izveli iz autobusa putnike muslimanske nacionalnosti, naterali ih da uđu u kamion, odakle su prevezeni do hotela ‘Vilina vlas’ u Višegradskoj banji, gde su naočigled građana pretresli izvedene putnike, uveli ih u hol hotela i svirepo maltretirali i mučili“. Nakon toga, pokazala je istraga, oteti Bošnjaci su odvedeni do obale Drine gde su ubijeni. Sudija Nata Mesarović je istakla da je sud radio u teškim okolnostima jer je dvojici optuženih, Lukiću i Krsmanoviću, suđeno u odsustvu, a „Osvetnike“ je okarakterisala kao „naoružanu grupu“ koja nije bila povezana sa tadašnjom jugoslovenskom vojskom i državom Srbijom. Porodice nastradalih Bošnjaka nisu zadovoljne presudom, naročito kada se ima u vidu da jedan od nastradalih, Sabahudin Ćatović, nije ni pomenut, a takođe nije jasno kako osuđena grupa nije ni na koji način povezana sa „vojnim organima“. „Suština je da se izbegne odgovornost vojske RS i JNA“, komentarisao je za „Danas“ zastupnik porodica oštećenih Dragoljub Todorović. Drugi predstavnik porodica, advokat Šefko Alomerović, očekuje da će Vrhovni sud ukinuti ovu presudu jer je u zločinu učestvovalo – prema dokazima koji postoje i bili su predočeni sudu – 12 ljudi među kojima su i kreatori i naredbodavci. Milan Lukić, čije se delovanje dovodi u vezu sa otmicom putnika kod Štrbaca u zimu 1993, nalazi se na poternici i protiv njega je pred Haškim tribunalom ranije podignuta optužnica, i dalje je „nedostupan“ „organima gonjenja“.

RDB

Vrhovni sud je ranije ove godine poništio donetu presudu pripadnicima nekadašnjeg RDB-a Nenadu Iliću, Nenadu Bujoševiću, Radomiru Markoviću i Milanu Radonjiću zbog organizovanja i izvršenja ubistva četvorice članova SPO-a, 3. oktobra 1999. Maratonski proces trebalo bi da bude obnovljen pred novim sudskim većem. Prethodno Krivično veće Okružnog suda u Beogradu izreklo je presude: Iliću i Bujoševiću po 15 godina zatvora, Markoviću sedam, dok je Radonjić bio oslobođen. Zastupnici oštećenih i predsednik SPO-a Vuk Drašković od početka su insistirali da se optužnica proširi na Milorada Lukovića zvanog Legija, na Branka Đurića, bivšeg načelnika beogradske policije, i Mihalja Kertesa, bivšeg direktora Uprave carina.

Krstovdan

Mnoštvo vernika hodočasnika, mnogo više nego prošle godine, okupilo se na Krstovdan u porti crkve Svetog Save u Kragujevcu. Privukla ih je vest o čudu koje se dogodilo, naslikanom Isusu koji plače. Bratstvo svetog Save najavilo je da će i ubuduće u tom hramu biti čitan akatist o stradanju Isusovom a kragujevački Fond za uređenje građevinskog zemljišta da će o opštem trošku urediti portu i dvorište Bogoslovije. Naum je odranije, ali je, kažu, tek pre neki dan završena dokumentacija i čeka se samo dozvola. I u crkvi Svetog cara Konstantina i carice Jelene u Svrljigu bilo je slično: mnoštvo ljudi se tiskalo da vidi novo čudo – oblice ogrevnog drveta, nedavno posečenog u niškoj tvrđavi, sa religijskim motivima. Na jednoj je Bogorodica, na drugoj zvono – simbol sabornosti, na trećoj arhangel Gavrilo, na četvrtoj… Pored izloženih originala ovih „prirodnih ikona i fresaka“ upriličena je i prodajna izložba fotografija „najuspešnijih motiva“.

Sezona

Radi sprečavanja ilegalne i samim tim nekontrolisane seče šuma, kao i nelegalne trgovine ogrevnim drvetom, policijske patrole širom Srbije posebnu pažnju obraćaju na kamione koji prevoze drva, proveravaju prateću dokumentaciju i u slučaju neke nepravilnosti, ako se dogovorom ne postigne nešto drugo, roba se pleni a prekršilac predaje nadležnom sudu. Tako je svake godine u ovo doba. I u opštinama na jugu Srbije suočavaju se, već tradicionalno, sa upadima šumokradica sa Kosova i masovnom ilegalnom sečom šuma. Zamenik direktora šumskog gazdinstva „Toplica“ iz Kuršumlije Goran Milosavljević kaže da je s KFOR-om i UNMIK-om uspostavljena saradnja radi sprečavanja seče šume, ali da im je rečeno da KFOR ne može da spreči svaki nelegalan ulazak na teritoriju kuršumlijske opštine, da je teritorija velika da bi se granica u potpunosti kontrolisala, da nemaju dovoljno ljudi da bi bezbedno otišli u kontrolu i da su drvokradice obično naoružane. Kako se tvrdi, samo tokom ove godine šteta od nelegalne seče šuma u opštini Kuršumlija iznosi oko 200 miliona dinara.