Međuvreme

Reptili

Pukovnik Saša Piperac obmotao je oko vrata pitona Aleksandra teškog osamnaest kilograma, jedan od vojnika kasarne u Jakovu mazi nešto manju bou, a još dvojica igraju se sa škorpijom i avganistanskim gušterima. U pitanju je taktička vežba oslobađanja od straha od reptila, kroz koju je do sada prošlo oko hiljadu pripadnika VSCG ove kasarne, koju su odobrili i nadgledaju komandanti Beogradskog korpusa. Reptili su vlasništvo Predraga Radosavljevića koji je od septembra na odsluženju vojnog roka, a koji je do sada imao već dve „samostalne“ izložbe. Mnogi vojnici mislili su da su zmije ljigave i vlažne. „Kad sam prvi put uzeo pitona, on je krenuo ka mojoj glavi i zasiktao mi pored uveta. Uf, u prvom trenutku sam se uplašio, ali posle sam se opustio. On čak ni svoj plen ne jede odmah, treba mu nekoliko dana da se probudi ubilački instinkt i nikad ne napada ništa što ne može da proguta“, kaže Branko Šiponjić. „Svi su navikli na to da kada se kaže vojska to je pucanje, dim i vatra. Ali, ni vojska nije više ono što je nekad bila. Trudimo se da razbijemo tabue, pripremamo se za nova vremena. Verovatno će neko od nas ići u mirovne misije. Avganistan. Zašto da avganistanske guštere prvi put vidi tamo, zašto da se i ovde ne upoznamo sa reptilima koje ćemo sretati na terenu, da znamo kakva su im svojstva, koji su otrovni, koji nisu“, kaže Piperac, komandant Petog bataljona vojne policije iz Topčidera.

Mame

Na ginekološko-akušerskom odeljenju zdravstvenog centra „Dr Laza Lazarević“ u Šapcu, zdravu bebu donela je na svet devojčica rođena 1990. godine. Novopečena trinaestogodišnja mama samo je jedna od 15 devojaka mlađih od šesnaest godina koje su se za poslednja tri meseca porodile baš u ovom zdravstvenom centru. Na šabačkoj ginekologiji ističu i da su sve češći zahtevi za prevremena venčanja, koja se kod maloletnica ne mogu obaviti bez saglasnosti lekara, ali pošto većina na pregled stiže u poodmaklim mesecima trudnoće, odobrenja se gotovo automatski izdaju. Ova zakonska odredba, međutim, važi samo za devojke između 16 i 18 godina, dok se mlađima venčanja ne odobravaju čak ni u slučajevima trudnoće. Do sticanja prava na brak ili punoletstva, one žive u vanbračnim zajednicama koje se veoma često raspadaju. Porodične drame, prema rečima lekara, u ovim slučajevima otežava kasno uočavanje trudnoće, pošto mlade devojke uspevaju da prikriju graviditet i do sedmog ili osmog meseca. Tako su u poodmakloj trudnoći u bolnicu roditelji nedavno doveli šesnaestogodišnju devojčicu koja se žalila na bolove u bubrezima.

Stovarište

Na početnoj stanici autobusa za podavalska naselja Pinosava, Beli Potok i Zuce i staroj tramvajskoj okretnici na „Trošarini“, kako kažu građani, već godinama se razvija „sezonski privatni biznis“. Leti, kada dođe vreme za krečenje stanova i kuća, kao i za farbanje stolarije, trotoari, a i šine, beli su od boje, pa u širokom luku valja zaobilaziti ovaj deo grada, kako bi ciplele koliko-toliko ostale čiste. Sa početkom grejne sezone unosan posao je svakako prodaja drva. Osim uredno naslaganih cepanica na kamionima koji su „okupirali“ ovaj prostor, drva su razbacana svuda po stanici, a piljevine ima čak i na šinama. Tako se sada od građana očekuje da budu spretni i preskoče ove „prepreke“ na putu do autobuske i tramvajske stanice. Prema rečima nadležnih iz komunalne inspekcije opštine Voždovac, sezonskim „biznismenima“ se naplaćuju samo kazne za prljanje javne površine u iznosu od 500 dinara. Očigledno je da ni ona nije dovoljno visoka, jer se prodaja drva nastavlja.

Fanđo

Tek što se u ponedeljak krenulo sa naplatom kazni za nepropisno parkiranje u „krugu dvojke“, Vuk Bajrušević Fanđo, kako mu na vozilu piše, „žestoki motociklista sa brojem 4“, parkirao je u strogom centru – traktor. U crvenoj zoni, u Francuskoj ulici, tri koraka od Narodnog pozorišta, ofarban, kao da je izašao iz cirkusa, „mobil“ nije bio „okićen“ plaćenom parking karticom. „Poljoprivredni pobesneli Maks“, istina, nije imao ni gde da je zadene, jer na traktoru bez registarskih tablica nije bilo ni brisača ni „šoferke“. Jedino što je bilo u skladu sa protokolom, izgleda, bilo je parkiranje – ukoso, od linije do linije. Pravo je čudo da za sve vreme čekanja na svog vlasnika na traktor nije naišla nijedna kontrola.

Parlament

Iako je institucija Đačkog parlamenta tek uvedena Zakonom o osnovnom i srednjem obrazovanju, u osnovnoj školi „Vuk Stefanović Karadžić“ u Beogradu on postoji još od septembra. Po dva predstavnika svih odeljenja od petog do osmog razreda, izabrana tajnim glasanjem, imaju za zadatak da skrenu pažnju rukovodstva škole na ono što im smeta u radu i predlože izmene koje će im boravak i učenje u školi učiniti lakšim, boljim i zanimljivijim. Parlament se sastoji iz sedam komisija: sportske, kulturne, komisije za odnose sa medijima, borbu protiv zavisnosti, socijalna pitanja učenika, ekološke komisije i komisije za prikupljanje finansijskih sredstava. Ono što mlade „parlamentarce“ najviše oduševljava je to što mogu da utiču na izradu nastavnog plana i programa i prisustvuju sednicama Školskog odbora. Tamo su u prilici da iznesu svoje mišljenje, koje se, kako kažu, uvažava.

Bombaši

Beogradski srednjoškolci otkrili su novi „recept“ za odlaganje pismenih zadataka. Kako na snagu stupi period ocenjivanja, školi stigne anonimna dojava o podmetnutoj bombi. Ovaj poziv automatski znači prekid nastave, evakuaciju škole na najmanje sat vremena i pripadnike Kontradiverzione ekipe Policijske brigade SUP-a Beograd, koji „češljaju“ sve prostorije od tavana do podruma. U poslednjih desetak dana zabeleženo je desetak, srećom lažnih, dojava u Grafičkoj školi, Petoj beogradskoj gimnaziji, Dvanaestoj na Voždovcu, Sportskoj gimnaziji… Prošle srede, između 16 i 17 časova policijske ekipe evakuisale su čak tri škole u različitim delovima Beograda, a čest je slučaj da se bomba prvo „podmetne“ u prepodnevnoj, a potom u popodnevnoj smeni. Ni u jednom slučaju krivac nije otkriven, a nesrećni direktori se dovijaju na različite načine ne bi li stali na put epidemiji širenja lažne uzbune. Tako je, prema priči učenika Pravno-birotehničke škole u Zemunu, prošle nedelje pročitano obaveštenje kojim se đaci upozoravaju da će „sva odeljenja imati pismeni zadatak ukoliko u školu stigne anonimni poziv da je podmetnuta eksplozivna naprava“.

Satanisti

Na groblju u zrenjaninskom naselju Mužlje, u kojem pretežno žive građani mađarske nacionalnosti, prošle nedelje je oštećeno 37 grobnih mesta, izjavio je u ponedeljak direktor Javnog komunalnog preduzeća Čistoća i zelenilo Branislav Knežević.

„Nepoznati počinioci su izvadili iz zemlje betonske i drvene krstove, a zatim ih na isto mesto vratli okrenute naopačke, dok su tri krsta odneta do ulaznih vrata kapele gde su i ostavljena“. Za ovo delo, kao i za sva slična ranije počinjena, osumnjičena je Satanistička sekta, doduše nezvanično. Više onako usput, po inerciji. Satanisti po definiciji, kako kažu oni koji za sebe tvrde da znaju, negiraju Boga i slave Đavola. Materijalni dokaz istinitosti ove konstatacije su, po njima, krstovi okrenuti naopako, obavezan potpis koji ostaje posle satanističkih rituala na grobljima. Ako je suditi po učestalosti skrnavljenja grobalja, ova sekta je u ekspanziji. Zbunjuje, međutim, da još nijedan pripadnik ove sekte nije otkriven, o grupi da se i ne govori, ne računajući nekoliko maloletnika koji su u istrazi izjavili da su na grobljima sve ovo činili pod dejstvom droga i alkohola, što jeste veliki problem, ali potpuno druge vrste.

Signalizacija

Ako se po jutru dan poznaje, može se reći da je novi režim parkiranja u glavnom gradu postigao uspeh: sada je moguće naći parking mesto za ostavljanje automobila u centru grada. Prvog dana 120 kontrolora napisalo je, neko bi rekao „svega“ a neko „čak“, 700 „doplata“, u više slučajeva za svega nekoliko minuta zakašnjenja, ali – propis je propis, platiti se mora u roku od osam dana, inače… Kako god, u gradsku kasu će se dnevno slivati dosta novca ubranog na ulici. Na ovaj, takoreći, uspeh senku baca jedan banalan propust nadležnih: parking mesta u većini ulica nisu obeležena horizontalnom signalizacijom, kako nalaže Zakon o bezbednosti saobraćaja, u slučaju da se parkiranje naplaćuje. Izuzetak su zakupljena parking mesta sveže obeležena žutom bojom, kao upozorenje da na tom mestu parkiranje nije dozvoljeno. Kolski prolazi i ulazi u garaže, doduše samo ispred stambenih zgrada, gde parkiranje nikada nije bilo slobodno, ostali su neobeleženi pa su često zaprečeni. Parking-kontrolori savetuju u takvim slučajevima pozivanje „pauka“ uz objašnjenje da je, iako neobeležen, očigledno u pitanju prolaz. U direkciji Parking servisa kažu da je za horizontalnu signalizaciju zadužen „Beograd put“ a nalog izdaje Gradski sekretarijat za saobraćaj. U Sekretarijatu, pak, objašnjavaju da ulaza i prolaza u centru ima previše da bi oni znali gde se koji nalazi i upućuju na šaltersku službu gde treba podneti zahtev za postavljanje signalizacije za svaki ponaosob. Tako, ono što vozačima mora biti očigledno, vlast mora imati napismeno.