Nedelja
Skandal “Jovanjica”; Prvostepena presuda Zoranu Marjanoviću; Zalivni sistemi; Košarkaška pojačanja
Gest
Aktuelna vlada Srbije poništila je rešenje vlade Narodne Republike Srbije iz 1952. godine kojim je Bogoslovski fakultet ukinut kao državna ustanova i isključen iz sastava Univerziteta u Beogradu. Dekan Bogoslovskog fakulteta Srpske pravoslavne crkve u Beogradu Vladan Perišić, pozdravljajući taj gest vlade, izjavio je da bi ova crkvena visokoškolska ustanova ponovo mogla da bude u sastavu Univerziteta u Beogradu od sledeće školske godine. S druge strane, pomoćnik ministra za visoko obrazovanje Srbijanka Turajlić smatra da je pravno dejstvo ove odluke diskutabilno: svi fakulteti i univerziteti u zemlji osnovani su po zakonima iz 1954. i 1956. godine, pa ukidanjem famozne odluke iz ’52. nije rešeno ništa. Nejasno je, takođe, ko je osnivač tog fakulteta i da li se na njegov rad može u potpunosti primeniti Zakon o univerzitetu. Publicista Mirko Đorđević smatra da ova odluka nema snagu zakona i da se još ne znaju sve pojedinosti, ali da će se nužno preklapati dva školska sistema koja su do sada bila autonomna. I Srbijanka Turajlić i Mirko Đorđević kažu da odluka o vraćanju Bogoslovskog fakulteta u sastav Beogradskog univerziteta ne mora da znači spajanje Crkve i države. Đorđević, ipak, ističe da je Crkva postala značajna politička snaga i da se s tom snagom mora računati i u budućnosti.
Izveštaj
Služba za epidemiologiju Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja završila je izveštaj o trovanju salmonelom dece u decembru prošle godine u zemunskim vrtićima. Izvor zaraze salmonelom neka je od namirnica koja je korišćena u pravljenju krempita, a koja nije dovoljno termički obrađena, zaključeno je. Opsežna laboratorijska kontrola, međutim, nije dokazala prisustvo salmonele u uzorcima krempita, ali je pronađena u smrznutoj piletini koju je isporučio Agroživ. Takođe, ešerihija koli, od salmonele mnogo opasnija i otpornija bakterija, pronađena je u odmrznutom tranžiranom pilećem mesu istog proizvođača, a stafilokoke u kačkavalju koji je isporučila mlekara „Sakule“. Takođe, razne patogene bakterije pronađene su i na kolicima za prevoz hrane, termosima i na rukama jedne servirke. Po rečima Slobodana Tošovića, direktora Zavoda, salmonela se često pronalazi u piletini i zato je obavezna termička obrada namirnica koju bakterije ne mogu da prežive. Zbog propusta u radu, ali i zbog pokušaja da uklone sumnjive namirnice, zbog čega su istraga i reakcija nadležnih kasnile, drektorka centralne kuhinje, njena zamenica i dijetetičarka brzopotezno su smenjene i uručen im je otkaz. Dobavljači, odnosno proizvođači neispravnih namirnica, naročito kačkavalja za koji termička obrada pre konzumacije nije uobičajena, nisu osetili posledice.
Ljutnja
Filijala Poreske uprave u Nišu podsetila je radnike Duvanske industrije da plate porez na prihode koji su ostvarili prodajom akcija uz upozorenje da ih u protivnom očekuje, pored naplate poreza, i novčana kazna. Reč je o dve vrste poreza: 0,3 odsto ukupne vrednosti prodatih akcija na ime prenosa apsolutnih prava i 20 odsto na kapitalnu dobit, odnosno razliku između nominalne i sada ostvarene tržišne cene akcija. Kao što je i red, potencijalni poreski obveznici se ljute što ih država na taj način „šiša“ i smatraju da je neophodno izvršiti revalorizaciju nominalne cene akcija, tako da razlika u ceni, time i poreska osnovica, bude manja. Tvrde, takođe, da je dvostruko oporezivanje neprimereno standardima razvijenih zemalja. I Maksa Ćatović, suvlasnik Komune, u čijoj je organizaciji gostovala britanska rok grupa Dip parpl, ljuti se što u državnu kasu, pod pretnjom kaznom i prinudnom naplatom, mora da uplati 20,9 odsto od isplaćenih honorara. Paket poreskih zakona stupio je na snagu 1. januara prošle godine i tek sada će, kao što je ministar finansija Božidar Đelić tada tvrdio, pokazati prave efekte. Ljutnja zasigurno neće izostati, kao ni pozivanja na svetske standarde. U svetu je, međutim, plaćanje poreza uobičajena pojava. Kao i ljutnja.
Sudije
U ponedeljak 12. januara, oko 18 sati, osamnaestogodišnjak Janoš Kolombar iz Subotice pokušao je da pokrade tavanske prostorije zgrade u Kosovskoj ulici broj 15 u Beogradu. Pošto su ga dva mladića stanara zgrade uhvatila na delu, Kolombar je istrčao iz zgrade pre nego što je išta uspeo da ukrade. Mladići su se dali u poteru za njim, sustigli ga u obližnjoj Nušićevoj ulici i naočigled prolaznika počeli da ga tuku. Spasli su ga policajci. Kradljivac je završio u Urgentnom centru s teškim telesnim povredama, a „sudije“, Goran Petrović (28) i njegov sused čije ime zasad nije poznato javnosti, u obližnjoj stanici policije s prekršajnim prijavama.
Mast
Zbog krađe i prodaje životnih namirnica, ribe, goveđeg i svinjskog mesa i svinjske masti, Milorad Radu (26) i Jožef Rac (21) iz Zrenjanina kažnjeni su sa po četiri meseca zatvora. Radu je iz kafilerije koja posluje u sastavu AD Superproteina, preduzeća za proizvodnju stočne hrane iz Zrenjanina, od jula 2002. do februara 2003. godine ukrao 500 kilograma svinjske masti i isto toliko goveđeg i svinjskog mesa čiji je rok upotrebe istekao i koji su zbog toga postali sirovina za proizvodnju stočne hrane. Time je oštetio preduzeće za 20.000 dinara. Rac je prodao 60 kilograma ribe, 400 kilograma masti i 100 kilograma mesa a ostatak zadržao za sebe.
Slavlje
Prema tvrdnjama Dejana Videnovića, vlasnika kafića Don u Boru, u ranim jutarnjim satima 1. januara, dok je još trajala proslava Nove godine, policajci na dužnosti Miroslav Stanisavljević i Milan Mladenović svratili su u njegov lokal iako im je, osim u slučaju službene intervencije, ulaz zabranjen. Popili su četiri čaše crnog vina, tri špricera i vinjak i krenuli dalje, zaboravivši pendrek. Videnović je izašao iz kafića i kod parkiranog policijskog automobila pružio Stanisavljeviću palicu na šta mu je ovaj odgovorio: „Misliš li da si neki veliki frajer?“, i pokušao da ga udari u glavu. Pošto se Videnović uspešno odbranio, policajac se razbesneo, repetirao pištolj i uperio u njega, uz pretnju da će mu pucati u glavu. Drugom rukom zamahivao je pendrekom udarivši ga u oko i nekoliko puta u rebra. Pošto je pristiglo još nekoliko policijskih patrola, Stanisavljević se još više okuražio, pa je gurnuo Videnovića sa stepenica visokih desetak metara. Nakon toga, policajci su ga vezali lisicama pa ubrzo odvezali i odveli kod lekara, koji je ustanovio lom rebara, frakturu lobanje, unutrašnje krvarenje levog oka. Za to vreme Stanisavljević je sa svastikom, konobaricom u Donu, i njenim momkom otišao u stanicu policije gde su oboje dali izjave zbog kojih je protiv vlasnika kafića podneta krivična prijava zbog narušavanja javnog reda i mira i sprečavanja javnih lica u obavljanju redovnih dužnosti. Inače, ceo incident posmatrali su Videnovićeva supruga i oko 60 gostiju koji su u kafiću proslavljali Novu godinu.
Jugolend
Subotičanin Blaško Gabrić odlučio je da ove godine od „Četvrte Jugoslavije“, koju je osnovao na 3,5 hektara u svom dvorištu, napravi akcionarsko društvo – Jugolend. Prva faza „upisa“ u ovo društvo bila bi finansiranje završnih radova na Triglavu i bazenu nazvanom Jadransko more. Alternativa ovom uslovu je investiranje u širenje teritorije improvizovane SFRJ, pa je tako Nevenka Vitka, Gabrićeva sugrađanka, poklonivši deset hektara svog imanja, osigurala sebi zvanje jednog od prvih akcionara Jugolenda. Druga faza odnosi se na one koji nemaju sredstva, ali imaju ideje. Njima će na raspolaganju biti deo teritorije da osmisle atraktivne sadržaje, kojima bi privukli turiste, da osete sve čari zemlje koje nema – od Vardara pa do Triglava.
Referendum
Većina meštana sela Grab izjasnila se na referendumu održanom u nedelju 11. januara za izdvajanje iz SO Lučani i pripajanje čačanskoj opštini. Od 365 stanovnika Graba, na referendum je izašlo njih 188, a za pripajanje Čačku opredelio se 181 meštanin. Inicijativa za referendum je, kako piše „Glas“, pokrenuta još u martu prošle godine, a jedan od primarnih razloga što su se Grabljani odlučili na taj potez jeste činjenica da im je Čačak geografski dvostruko bliži od Lučana – razdaljina Grab–Čačak je 12 km, a Grab–Lučani 27 km. Konačnu odluku o pripajanju Graba SO Čačak doneće republička skupština.
Provalnik
Osoblje restorana Putnik u Kostolcu bilo je, malo je reći, iznenađeno kada je u ponedeljak 12. januara rano ujutro, prilikom otvaranja lokala, u toaletu zateklo usnulog provalnika. Kako je policija utvrdila, reč je o „kavlifikovanom“ prestupniku Saši Jeremiću (19) poznatijem kao Sojče, koji iza sebe već ima nekoliko „podviga“. Sojče je tokom noći u kafanu ušao kroz prozor toaleta (onog istog u kome su ga ujutru zatekli), počupao kablove od kompjutera i u potrazi za novcem razvalio vrata od plakara. Kako mu se desilo da zaspi tokom provale, verovatno ni njemu nije jasno.
Tender
Koristeći vakuum do konstituisanja nove skupštine Republike Srbije, odlazeći ministar Dušan Mihajlović doneo je odluku da Ministarstvo unutrašnjih poslova učestvuje na raspisanom tenderu za proizvodnju registarskih tablica, čime MUP Srbije praktično otima posao radnicima akcionarskog društva Boja u Somboru, tvrde u šabačkom Jugokopu, koji je od 14. oktobra prošle godine većinski vlasnik dotične somborske firme. S obzirom na to da se somborsko preduzeće nalazi u završnoj fazi nabavke savremene opreme i kvalitetnog materijala, koji omogućava izradu registarskih tablica najnovije generacije, zaštićenih hologramom i suvim žigom, i da, povrh svega, imaju i sertifikat ISO 9001, prema rečima Petra Antičevića, direktora AD Boja, „nema razloga da se poslovi dupliraju, ili pak da MUP bude jedini proizvođač tablica“. Dodatan problem je što će, ukoliko Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije ipak dobije posao na raspisanom tenderu za proizvodnju automobilskih registarskih tablica, oko 70 radnika somborske Boje i 40 invalidnih lica specijalne škole iz Leskovca, koji takođe učestvuju u proizvodnji, ostati bez posla, ocenio je Antičević. On je upozorio da će, ako MUP ne povuče svoj tender, AD Boja organizovati protest ispred Vlade Srbije.
Skandal “Jovanjica”; Prvostepena presuda Zoranu Marjanoviću; Zalivni sistemi; Košarkaška pojačanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve