Međuvreme

Godišnjica

U beogradskom hotelu „Bristol“ u nedelju je obeleženo šest godina od famoznog obaranja aviona F-117. Neobična proslava održava se svake godine od 27. marta 1999, kada je „nevidljivi“ zaista oboren. Tom prilikom okupljaju se vojnici, starešine i rezervisti Trećeg diviziona 250. brigade PVO-a, kao i žitelji Šimanovaca, iznad kog je avion pogođen, i Buđanovaca, gde je pao. Kako prenose „Večernje novosti“, u nedelju je u holu hotela „Bristol“ odjeknula muzika iz serije „Otpisani“, a zatim je uneta torta u obliku oborenog aviona. Unošenje torte propraćeno je pucanjem petardi, a na znak pukovnika Zoltana Danija, svi prisutni su krenuli u ponovno obaranje legendarnog F-117.

Špricevi

Francuska organizacija Lekari sveta odnedavno je u Beogradu počela program pod nazivom „Smanjenje štete“. Suština programa je pomoć narkomanima, ali cilj nije njihovo lečenje, već zaštita od HIV virusa, hepatitisa i drugih bolesti. Lekari sveta kruže Beogradom u kombiju s logom svoje organizacije; zainteresovani mogu da uđu u kombi, gde će dobiti besplatne sterilne špriceve i igle, kondome i brošure sa savetima kako da zaštite svoje zdravlje. Koordinator ove organizacije za našu zemlju dr Zoran Čakić kaže za „Politiku“ da Lekari sveta ne osuđuju i ne prijavljuju one koji im se obrate za pomoć, premda ih evidentiraju – ali evidencija je šifrovana i sadrži podatke za oko 700 beogradskih narkomana, s porastom od oko dvadesetak novih mesečno. Policija je upoznata s radom Lekara sveta, ali ne proverava i ne juri njihove korisnike. Inače, u beogradskom Zavodu za bolesti zavisnosti samo u poslednjih godinu dana registrovano je 1000 novih pacijenata, a svakodnevno im se javi između sedam i deset zavisnika.

Tanjiri

Za razliku od pokojnog maršala Josipa Broza, koji je za vreme svog predsednikovanja poklanjao švajcarske satove i zlatne tabakere, u kabinetu Svetozara Marovića, predsednika SCG, moraju da štede. Zbog toga su se nedavno našli u neprilici kada su primetili da je iza Vojislava Koštunice zaostala znatna količina posrebrenih tanjira sa ugraviranim Koštuničinim imenom. To je naročito nasekiralo Vuleta Tomaševića, šefa Marovićevog kabineta, koji se požalio da su tanjiri sada neupotrebljivi. Ime je nemoguće izbrisati jer su tanjiri tanki a, ako bi se preko Koštuničinog imena nalepila metalna pločica sa imenom Svetozara Marovića, pretila bi opasnost da se odlepi, što bi u najmanju ruku bio strašan blam. Prema Tomaševićevim rečima, vrednost poklona koje daje predsednik Marović kreće se u okvirima prosečne plate.

Estrada

Ministarstvo finansija traži nov način da doskoči estradnim umetnicima. Uprkos Zakonu o doprinosima za obavezno osiguranje koji se primenjuje već dva meseca, muzičari odbijaju da prijave svoje prihode. Prema pisanju „Večernjih novosti“, samo 500 organizatora estradnih programa dostavilo je Poreskoj upravi ugovore sa izvođačima, iako se procenjuje da ih ima znatno više. Zbog toga će Ministarstvo finansija dostaviti Skupštini Srbije predlog o novim izmenama ovog već izmenjenog zakona. Prema tim izmenama, isplatilac honorara biće u obavezi da izvođaču uplaćuje samo doprinos za zdravstvo, dok će ostale doprinose uplaćivati sami izvođači. Iz Poreske uprave najavljuju da će uskoro krenuti u kontrolu kafana, gde će proveravati da li su vlasnici registrovani kao organizatori estradnih programa.

Mehaničari

Krajem prošle nedelje, u jeku štrajka mehaničara JAT ervejza, Vlada Srbije donela je odluku o restrukturiranju javnih preduzeća, među kojima se našao i JAT. Doduše, ova odluka odnosi se i na NIS, PTT, Železnicu i druga preduzeća, ali će se JAT prvi naći na udaru jer u vladi insistiraju da se dekomponovanje ovog preduzeća završi do kraja marta. Reč je zapravo o radikalnom koraku koji bi trebalo da okonča višenedeljni štrajk 607 JAT-ovih avio-mehaničara koji su zbog štrajka prvo suspendovani, a onda i otpušteni. Otprilike u isto vreme kada je doneta ova odluka, uprava JAT-a obnarodovala je da se oko 50 mehaničara vratilo na posao. Predsednik sindikata avio-mehaničara Dragan Bogdanović odmah je demantovao ovu informaciju, uz napomenu da su svi mehaničari jedinstveni i da neće odustati od štrajka dok im ne budu ispunjeni svi zahtevi. Za razliku od ministra finansija Mlađana Dinkića, koji se prema avio-mehaničarima postavio oštro i poručio da neće trpeti anarhiju, ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić pokazao je više razumevanja. Uz opasku da razume da najveći teret posla pada na njih, a da im pripadne najmanji deo kolača, Ilić je posavetovao mehaničare da budu strpljivi do 1. aprila kada će biti dovoljno para za njihove plate. Međutim, rukovodstvo JAT-a nije imalo strpljenja, jer je u ponedeljak angažovano osam avio-mehaničara jedne čarter kompanije iz Tunisa, a Velimir Ilić je izjavio da ne isključuje mogućnost međunarodnog konkursa za avio-mehaničare. Ovo je samo povećalo nezadovoljstvo mehaničara JAT-a, koji su zbog toga protestovali ispred zgrade Vlade i uputili protestnu notu ambasadi Tunisa u Beogradu. Tunišani rade za platu od 3000 evra, a štrajkači kažu da su troškovi iznajmljivanja stranih aviona i mehaničara dovoljni da se podmire njihove plate. Dok su izveštaji o štrajku avio-mehaničara bili udarna vest u većini medija, kao grom iz vedra neba odjeknula je najava da kompanija Delta osniva svoju avio-kompaniju Er Maksi, po uzoru na irski Rajan er, poznat po izuzetno niskim cenama karata.

Udarnici

Iako je prošlo tačno 60 godina od prve radne akcije, duh zajedničkog rada u Srbiji nije iščezao, a podsećanje na kramp i budak zakazano je za ovu nedelju, kada je planirano i obeležavanje Dana omladinskih brigada. Prvog dana aprila više od 300 bivših brigadira krenuće put Kopaonika ne samo da evociraju uspomene na druženja i nekadašnje ljubavi već i da isplaniraju obnovu sličnih akcija. Kako je za „Glas javnosti“ rekao Zoran Matović iz Organizacionog odbora koji obeležava ovaj dan, osnovna ideja okupljanja jeste podsećanje na zaborav i stavljanje dobrovoljnog rada (koji je našoj zemlji doneo pruge, mostove i pošumljene goleti) u pogrešan kontekst. Činjenica je da i danas koristimo brigadirskih ruku dela – prugu Beograd–Bar, iz močvara i peska podignut Novi Beograd, Zastavu u Kragujevcu… Bivši brigadiri su uvereni da se dobrovoljni rad može obnoviti, samo što bi se ubuduće zvao – volonterski rad. Učesnici skupa pozvaće građane da im se pridruže a, kako su rekli, za početak je dovoljno da svako ukloni smeće ispred svoje kuće ili zgrade.

Vid

U beogradskim bolnicama trenutno ne radi nijedan laser za zaustavljanje promena na očnom dnu kod dijabetičara i pacijenata sa bolestima oka. Tretmani laserom su veoma važni jer sprečavaju potpuni gubitak vida, zbog čega se svi pacijenti sada upućuju u privatne klinike i državne bolnice u unutrašnjosti Srbije. Poznavaoci domaćeg zdravstva tvrde da je slična situacija bila i pre dve godine i naglašavaju da bi popravka aparata državu koštala mnogo manje od troškova socijalne zaštite pacijenata koji bi mogli oslepeti. Prema Zakonu o socijalnoj zaštiti, slepima se trenutno isplaćuje samo oko 4000 dinara mesečno. Slabu brigu države za slepe nadoknađuje Savez slepih i slabovidih Srbije, koji je nedavno dobio vrednu donaciju od Saveza slepih Slovačke i Kanadske agencije za razvoj, koju čini 168 Brajovih pisaćih mašina sa rezervnim delovima i tona Brajovog papira. Savez slepih je od državnih organa prethodno zatražio da se novčana pomoć invalidima izjednači s visinom prosečne zarade. Ovi predlozi su, prema rečima Milana Stošića, predsednika Saveza, naišli na razumevanje, ali sem datih obećanja, ništa konkretno nije preduzeto.

Rudnik

Od geoloških istraživanja na Mokroj gori i Šarganu, koja su pre nekoliko meseci naišla na veliki otpor u javnosti, još se nije odustalo. Britanska kompanija Juropijen nikl PLC je, posle povlačenja zahteva za izdavanje dozvole za istraživanja i izgradnju rudnika, objavila da je sa Ministarstvom rudarstva i energetike dogovoreno da se prijava povuče zbog nekompletnosti procedure podnošenja zahteva, što je u suprotnosti sa izjavama predstavnika Ministarstva da je „sve bilo po zakonskoj proceduri“. Nakon objave u medijima da je Mokra gora „odbranjena“ i smirivanja javnosti, kompanija je ponovo podnela istovetan zahtev, koji je ovoga puta dobio prioritetan status. Iako je najavljivano da će odluka o otvaranju rudnika doći nakon što domaći stručnjaci ispitaju ekonomske dobitke i ekološke posledice, Ministarstvo nastavlja sa procedurom dodeljivanja dozvole. Britanci su u saopštenju za javnost najavili korišćenje nekonvencionalnog postupka ekstrakcije koji uključuje korišćenje kiseline za izdvajanje nikla, a Mokrogorci prete podnošenjem prijave Komisiji za suzbijanje korupcije.

Blud

Jeromonah Ilarion Mišić je po treći put u poslednjih nekoliko godina osumnjičen za „vršenje bludnih radnji pred maloletnicima“. Ovog puta je i osuđen: prekršajni sudija u Orahovici kod Virovitice, Republika Hrvatska, nekoliko dana po podnošenju prijave, novčano ga je kaznio i izrekao mu zaštitnu meru proterivanja iz Hrvatske na dve godine. Istim povodom, vladika slavonski Sava razrešio ga je dužnosti nastojatelja manastira Orahovica na Papuku, pošto ga je vladika Filaret, iz istog razloga razrešio te dužnosti u manastiru Sveta Trojica kod Pljevalja i najurio iz svoje eparhije u kojoj je Ilarion našao utočište posle razrešenja dužnosti igumana manastira Hopovo, opet zbog pedofilije. Ilarion je prvi put hapšen 6. juna 2001. godine, kada ga je novosadska policija osumnjičila za bludne radnje nad decom dok je službovao u manastiru Hopovo. Krajem te godine opštinsko javno tužilaštvo u Novom Sadu podnelo je optužni predlog protiv njega jer je „iskoristio lakomislenost dečaka da zadovolji svoje seksualne prohteve“. Sudski proces do danas nije čestito ni započeo a na predmetu je promenjeno troje sudija. Sadašnji sudija Tatjana Šunjka nijedno ročište nije zakazala jer je, kako kaže, adresa optuženog nepoznata Sudu i čeka se da SUP odgovori ima li saznanja o prebivalištu optuženog, pa da se pokrene nova poternica. Ni suđenju vladiki vranjskom Pahomiju, koje ulazi u treću godinu tapkanja u mestu, ne vidi se kraja: deveti put je odloženo „zbog bolesti optuženog“, koji je, prema rečima advokata oštećenih, svega nekoliko dana pred raspravu vršio službu i propoved, „bio bodar i veseo, da bi se dan pred suđenje naglo razboleo“, a predmet je na zahtev opštinskog tužilaštva povučen „na razmatranje“. Po Milanu Božiloviću, okružnom javnom tužiocu, ovo je „zgodna prilika da se republički javni tužilac upozna sa predmetom“, dok advokati sumnjaju da „postoje pritisci odozgo“.