Međuvreme

Naoružanje

Kosovo i Metohija je „prostor sa najviše ilegalnog oružja u Evropi“, ocena je Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Agencije za lako naoružanje u Prištini. U izveštaju naslovljenom „Kosovo i oružje“, navodi se da u južnoj srpskoj pokrajni trenutno ima „između 380.000 i 460.000 komada ilegalnog oružja – uglavnom pušaka i pištolja“. Toliko oružja, tvrdi se u izveštaju, nije bilo u junu 1999. godine, već je ono kasnije ušlo na Kosovo i to zaslugom ilegalnih trgovaca oružjem, uglavnom preko Albanije. Kada se broju od skoro pola miliona ilegalnog oružja doda i 25.000 registrovanog, uglavnom lovačkog oružja, nije teško proceniti koliko je stanovnika u Pokrajini sa oružjem, a procenjuje sa da je najviše oružja u rukama Albanaca. Brojke pokazuju da ilegalnog oružja na Kosovu ima čak 20 puta više od količine/komada koje poseduje 18.000 vojnika KFOR-a i 10.000 pripadnika UN policije i Kosovske policijske službe. Akcije jednomesečnih „amnestija oružja“ do sada nisu dale rezultate, čak ni kad je u septembru 2003. godine, EU ponudila 20 miliona evra pomoći onoj opštini u kojoj se sakupi najviše ilegalnog oružja. Pomoć nije uručena iz prostog razloga što je „amnestija“ propala jer je za čitav mesec predato samo 127 pušaka na celoj teritoriji Kosova i Metohije. S druge strane, podaci UN policije govore da se na teritoriji KiM najveći broj kriminalnih radnji, pretnji, napada, pljački i ubistava, dogodio upravo uz upotrebu ilegalnog oružja. U izveštaju „Kosovo i oružje“ navodi se da je „broj incidenata, napada i ubistava počinjenih ilegalnim oružjem najveći u svetu“. Iako donekle smanjen, on je i dalje „veoma izražen“, ocenjuje se u izveštaju.

Politika

U impresumu lista „Politika“ od 9. septembra, prvi put u stojednogodišnjoj istoriji ovih novina, pored potpisa direktora i glavnog urednika, potpisana je i funkcija zamenika generalnog direktora koju vrši Joahim Caumzegel. Na sednici Upravnog odbora Politike novine i magazini (PNM) 8. septembra, na mesto zamenika predsednika PNM-a izabran je Aleksandar Simić, a potvrđene su i odluke Upravnog odbora Politike a.d. donete 25. jula ove godine, kada je Darko Ribnikar razrešen funkcije generalnog direktora PNM-a, i na tu funkciju imenovan Srđan Janićijević. Kako piše „Politika“, dosadašnji razvoj PNM-a potvrdio je vrednost partnerstva sa VAC-om, a novi generalni direktor Janićijević je potvrdio da će se založiti za modernizaciju poslovanja PNM-a sa ciljem da zajedničko preduzeće Politike a.d. i nemačkog VAC-a postane regionalni lider u novinskom izdavaštvu.

Sajam

Direktor vašingtonske kancelarije Kongresa srpskog jedinstva Endi Verić najavio je da će se u Las Vegasu u novembru održati srpski „sajam trgovine“ u SAD, prvi takav skup od 1929. godine, na kome će biti promovisani proizvodi i usluge iz Srbije i Crne Gore radi priliva stranih investicija. Sajam će biti upriličen tokom predstojeće, 15. po redu, godišnje konvencije Kongresa srpskog jedinstva, koja će se od 12. do 15. novembra održati u kockarskom i estradnom centru Amerike. Kako je Verić u razgovoru za Glas Amerike rekao, Las Vegas predstavlja atraktivnu lokaciju za predstavnike američkog biznisa, jer omogućava uspostavljanje kontakata i vođenje razgovora u prijatnoj i opuštenoj atmosferi. Svoje prisustvo sajmu do sada su potvrdili Zastava iz Kragujevca i kompanija za izradu gumenih proizvoda Trajal, oko 20 kompanija najavilo je dolazak, a očekuje se ukupno 40 učesnika. Verić kaže da će srpski biznismeni na ovaj način imati prilike da, osim razvijanja svojih poslova, doprinesu i promeni privrednog imidža Srbije. On ocenjuje da u Americi postoje mnogobrojne mogućnosti za srpske kompanije u oblasti prehrambene industrije, industrije nameštaja, građevinarstva, bankarstva i tehnologije.

Erupcije

Mnogi mediji u Srbiji i Crnoj Gori objavili su prošle nedelje upozorenje da eksplozije na Suncu mogu prouzrokovati čitav niz zdravstvenih tegoba. Objavljeno je da su i katastrofe poput poplava, uragana i požara posledice ovih eksplozija, a da je cela planeta Zemlja „uzdrmana“. U međuvremenu, astronomi u svetu upozorili su da će tokom dve naredne nedelje, magnetna aktivnost Sunca biti pojačana. To može izazvati ozbiljne poremećaje u radu sistema transporta električne energije, telekomunikacionim i navigacionim sistemima. Na Suncu se ciklično dešavaju promene vezane za njegovo magnetno polje. Magnetno polje akumulira energiju, a kada se stvori konfiguracija magnetnog polja povoljna da oslobodi ovu energiju, dolazi do erupcije na Suncu. Tokom ovih erupcija Sunce emituje čestice i elektromagnetne talase visoke energije. Ovo zračenje se širi u kosmički prostor, a deo tih zraka pada i na planetu Zemlju. U sudaru sa magnetnim poljem planete javljaju se razne neobične pojave poput polarne svetlosti, a jaka struja čestica sa Sunca izaziva indukciju na Zemljinoj površini, što izaziva kvarove na električnim sistemima. Mada efekti erupcija na Suncu nisu zanemarljivi, oni ne mogu da izazovu značajne i trajne posledice. Svakako, paranoična upozorenja o velikim kataklizmama koje prete Zemlji nemaju veze sa magnetnim poljem Sunca i tamošnjim erupcijama.

Evrobarometar

Prema istraživanju koje je obavila agencija Evrobarometar, 29 odsto Evropljana veruje da se Sunce vrti oko Zemlje. Evrobarometar je agencija koja redovno ispituje Evropljane o raznim društvenim pitanjima, a kako prenosi B92 u ovom istraživanju ispitivano je znanje stanovnika Evrope o prirodi. Prema pokazanom znanju, na rang-listi se na prvom mestu našla Švedska, a na poslednjem Turska. U Srbiji i Crnoj Gori najveće interesovanje vladalo je za rezultatima koje je na ovom ispitivanju ostvarila Slovenija. Ispostavilo se da čak 25 odsto Slovenaca smatra da se Sunce okreće oko Zemlje, što je, zapravo, za nijansu bolji rezultat od evropskog proseka. Pored toga, 20 odsto Slovenaca izjavljuje da su ljudi i dinosaurusi živeli u isto vreme. Slovenija je zauzela sedmo mesto na ovom ispitivanju. Vest o tome da svaki četvrti Evropljanin nije upoznat sa Zemljinom revolucijom oko Sunca izazvala je dosta sarkazma u našoj javnosti, iako SCG nije učestvovala u ovom ispitivanju. S obzirom na podatak koji je objavilo Ministarstvo prosvete da je u Srbiji više od 50 odsto građana funkcionalno nepismeno, ko zna kakvi bi bili ovdašnji rezultati istog istraživanja.

Rušenje

Pet građevinskih radnika je povređeno kada se 12. septembra na njih obrušio zid na gradilištu u Nemanjinoj ulici u Beogradu. Goran Trbojević, najteže povređeni radnik, koji je zadobio prelom čeonih kostiju, kostiju lica, baze lobanje i otvoreni prelom leve natkolenice, posle operacije se nalazi van životne opasnosti. Njegove kolege Perica Suba, Radovan Orlović, Radislav Marić i Perica Jovanović, koji su zadobili lakše telesne povrede, posle pregleda u Urgentnom centru otpušteni su na kućno lečenje. Prema nezvaničnim informacijama, zid se urušio usled popuštanja oslabljenih stubova, koji su najviše oštećeni prilikom NATO bombardovanja 1999. godine. Zgrada u Nemanjinoj (bivša zgrada Komande beogradskog garnizona) pripada Vladi Republike Srbije i na njoj je trebalo da počnu radovi koji bi je priveli nameni za pravosudne organe. Kako je za B92 rekao Ratko Salatić, koordinator rekonstrukcije ovog objekta, da bi se izvršila bilo kakva rekonstrukcija ili sanacija, bilo je potrebno konstatovati stepen oštećenja svih elemenata, a pošto je velika količina šuta bila u samom objektu, baš na mestu gde je projektil eksplodirao, prva faza bila je čišćenje šuta, kako bi se došlo do konstrukcije i ustanovilo koji se elementi dalje ruše, a koji će biti sanirani. Stručne ekipe su prošle godine utvrdile da u zgradi nema neeksplodiranih minsko-eksplozivnih sredstava ni radijacije, što ne znači da radovi na ovakvim objektima nisu rizični, a izvođači radova – preduzeća Balkan gradnja, Rad holding kompanija i „Ratko Mitrović“ niskogradnja – prema Salatićevim rečima, imali su sve potrebne dozvole. Gradski arhitekta Djorđe Bobić izjavio je za B92 da u gradskim službama ne postoji nikakva prijava radova preduzeća na lokaciji u Nemanjinoj 9 i rekao da će tek pošto dobije sve informacije moći da donese zaključak da li su firme preduzele odgovarajuće mere obezbeđenja svojih radnika. Inače, na gradilištima u Srbiji od početka ove godine poginulo je 11, a prošle godine 18 radnika.

Pretnja

Redakcija „Blica“ dobila je 9. septembra anonimnu dojavu da će dvadesetak građana Vračara, ogorčeni što vlasnici pasa svoje ljubimce, uprkos zabrani, i dalje puštaju da bez povoca trčkaraju po parku u okolini hrama svetog Save, posuti „kreozan“ po zelenim površinama. Vračarac, koji je odbio da se predstavi, nije precizirao kada će ova „akcija građana“ otpočeti, ali je obećao da će otrov naškoditi samo psima. „Blic“ je, kako piše, o ovome odmah obavestio JKP „Zelenilo Beograd“, gde su nadležni obećali da će pooštriti mere obezbeđenja parka, posebno noću. Cela problematika oko pravila šetanja pasa u parku počela je pre oko mesec i po dana, o čemu je i „Vreme“ pisalo. Tada je Radovan Draškić, direktor JKP „Zelenilo Beograd“, na osnovu peticije građana Vračara, zabranio pristup psima u parku oko hrama svetog Save, da bi posle „kontrapeticije“ vlasnika pasa ta odluka bila preinačena u dozvoljeno kretanje pasa po parku, ali sa povocem. Iako postoje registrovani slučajevi trovanja životinja, nikada nije izrečena nijedna kazna. Ona, ako se tretira samo kao trovanje i ubijanje životinje, iznosi 500 dinara. Međutim, ako se podigne optužnica za krivično delo izazivanje opšte opasnosti, kazna može da bude i do dve godine zatvora. „Kreozan“, poznatiji kao „žuti prah“, izuzetno je opasan otrov, podjednako opasan i za životinje i za ljude.

Licence

Nacrt novog zakona o veterinarstvu predviđa osnivanje veterinarske komore, kao i obavezno licenciranje veterinara. Kako je direktor Uprave za veterinu Dejan Krnjajić rekao agenciji Beta, predviđeno je da komora veterinarima izdaje licence na pet godina, dok bi u slučaju prekršaja licenca mogla biti privremeno oduzeta najduže na devet meseci ukoliko etički komitet komore utvrdi povredu veterinarskog etičkog kodeksa. Veterinarima kojima je licenca oduzimana dva puta sledi trajno oduzimanje licence za rad i brisanje iz registra. Osim toga, novi zakon će omogućiti i privatizaciju u oblasti osnovne veterinarske službe, odnosno sadašnjih veterinarskih stanica koje su javna preduzeća, jer nigde u svetu, osim kod nas i u BiH, ne postoji osnovna veterinarska služba kao javna ustanova. Prema Krnjajićevim rečima, laboratorije bi i dalje ostale javna preduzeća, koja bi predstavljala kontrolu i dodatnu pomoć osnovnoj veterinarskoj delatnosti. Kako je predviđeno novim zakonom, država će davati ovlašćenja putem javnih konkursa i privatnim veterinarskim stanicama da kontrolišu određene opasne bolesti životinja, kao i da u nekim segmentima obavljaju nadzor i kontrolu, što je trenutno u domenu rada veterinarskih inspektora. Direktor uprave za veterinu je ocenio da bi odredbe zakona o osnivanju veterinarske komore i licenciranju veterinara poboljšale kontrolu i rad te službe i izrazio očekivanje da će zakon biti usvojen do kraja godine.

Pogoci

Statističko istraživanje internet pretraživača www.pogodak.co.yu pokazalo je da na domaćem internetu najtraženije teme više nisu estradne zvezde. Donedavno se na vrhu liste najtraženijih sajtova nalazila pevačica Svetlana Ceca Ražnatović, ali su je prestigli upiti o polovnim automobilima, mobilnim telefonima, receptima i poslovnim ponudama. Kreatori pretraživača Pogodak smatraju da u SCG internet počinje da se shvata kao važan izvor informisanja, pošto je, prema njihovoj statistici, sve više posetilaca koji mrežu upotrebljavaju u poslovne svrhe. Najveće interesovanje na mreži i dalje vlada za erotskim temama – u aprilu mesecu reč „erotika“ je u ovaj pretraživač bila ukucana 3530, a „seks“ 1458 puta. Ovaj trend se nastavio i sledećih meseci. No, odmah za ovim pojmovima sledile su reči „automobili“ (1257), „recepti“ (860) i „posao“ (858), za kojima raste interesovanje. U junu je mnogo korisnika Pogotka bilo zainteresovano za novi zakon o registraciji preduzeća, pa je jedan od traženijih upita bila skraćenica „d. o. o.“ (1753). Ceca Ražnatović se i dalje nalazi među najtraženijim temama, a njeno ime se na Pogotku u proseku pojavi 600 puta mesečno. Druge ličnosti sa estradne scene nisu toliko tražene, a među najaktuelnijim osobama nema političara. Posle Cece, od javnih ličnosti domaćim korisnicima interneta najzanimljiviji su sportisti Vlade Divac, Saša Đorđević, Predrag Stojaković i Mateja Kežman.

Svodovi

Izgradnja hrama svetog Save na Vračaru još nije završena. Prošle nedelje je protoneimar ovog zdanja Vojislav Milovanović izjavio da je za završetak radova potrebno oko 200 miliona dinara. „Inženjersko-tehnički radovi biće završeni za oko godinu dana, a što se obrada mozaika tiče, teško je prognozirati i davati dinamiku posla jer je reč o umetničkom delu“, rekao je Milovanović. U podzemnoj etaži hrama podižu se krstasti i cilindrični svodovi površine 1800 kvadratnih metara. Ovih svodova ima 54, a njihova težina iznosi od pet do 20 tona. Svodovi se hidraulički podižu na način na koji je podignuta kupola hrama. Na molitvenom početku podizanja svodova prisustvovao je i predsednik Srbije Boris Tadić, koji je i predsednik Glavnog odbora Društva za podizanje hrama. Krajem oktobra će u Beogradu biti organizovana još jedna donatorska večera na kojoj će biti sakupljen novac za dovršetak radova na podizanju svodova. Od prošle donatorske večere, koju je organizovao premijer Zoran Đinđić, održan je niz sličnih akcija u Madridu, Švedskoj i Moskvi. Dva miliona evra koji su do sada prikupljeni utrošeni su na završetak fasade, uređenje enterijera i oblaganje hrama kamenim pločama.

Status

Povodom usvajanja zakona koji ukida status slobodnih umetnika, Udruženje likovnih umetnika Srbije (ULUS) uputilo je otvoreno pismo ministru finansija Mlađanu Dinkiću, sa zahtevom za ukidanje te odluke. Pismo je, u ime članova ULUS-a, potpisao Dragoslav Krnajski, predsedavajući koordinacionog odbora Umetničkih udruženja Srbije. Istovremeno, Udruženje je u prostorijama umetničkog paviljona „Cvijeta Zuzorić“ i u galeriji ULUS u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu organizovalo i potpisivanje peticije za rušenje ovog zakona. Uz optužujuću konstataciju da ministar već mesecima odbija da primi predstavnike umetničkih udruženja koji žele da ukažu na svu apsurdnost izmena zakona o obaveznom socijalnom osiguranju, u pismu stoji i podsećanje da umetnici nemaju redovne plate i da je, shodno tome, iluzorno da plaćaju mesečnu akontaciju za doprinose. ULUS je pozvao Dinkića da prošeta do „Cvijete“ i potpiše peticiju, ili da, u dogovoru sa predstavnicima umetničkih udruženja, „sastavi razuman zakon“, po ugledu na Sloveniju i Hrvatsku.

Olimpijada

Od 4. do 13. septembra u bugarskom gradu Kitenu, održana je druga po redu Medija Olimpijada na kojoj je učestvovalo preko 50 novinarskih redakcija. Najviše medalja osvojio je crnogorski „Elmag“, dok se ekipa „Vremena“ u Beograd vratila sa četiri odličja – tri srebrne i jednom bronzanom medaljom. Srebro su osvojili: Vojislav Milošević u tenisu, Milan Radović u preferansu i Stevan Ristić u pikadu, a bronzana medalja pripala je košarkaškom timu „Vremena“ (Nikola Ćulafić, Milan Radović, Nenad Jovanović i Stevan Ristić). Ova manifestacija održana je sa ciljem povezivanja novinara kroz sport i druženje. Ovogodišnju Medija Olimipijadu pomogli su Ministarstvo kulture Srbije i, kao generalni sponzor – Jelen pivo.